Predsednik
odbora Medijske organizacije jugoistočne Evrope (SEEMO) Boris Bergant je u
završnoj reči na Forumu istakao da je to bila „sjajna konferencija“,
najbolja od svih pet do sada održanih, jer su na njoj pokrenuta prava pitanja u
pravom trenutku.
Mediji
se suočavaju sa finansijskom krizom i političkim pritiscima, koji su jači nego
u prethodnom periodu ocenio je on, ističući da najveći problem predstavlja
tehnološki izazov, koji je istovremeno i najveća šansa za medije
„Ukoliko
se prilagodimo problemima i pritiscima- uspećemo, ali samo ako novinari i
ostali medijski radnici na tome sarađuju“, poručio je Bergant.
Na
dvodnevnom Forumu u Centru „Sava“ održano je nekoliko panela na
kojima je bilo reči o vlasništvu nad medijima, o suočavanju medija sa
ekonomskom krizom, kao i o slobodi medija u jugoistočnoj Evropi i ulozi javnih
servisa u demokratskom društvu.
Organizator
Foruma koji je održan pod nazivom „Medijski pluralizam i medijsko
poslovanje u južnoj, istočnoj i centralnoj Evropi“ je Organizacija Medija
jugoistočne Evrope (SEEMO), koja je dodelila i nagrade za istraživačko
novinarstvo.
Sve
više velikih korporacija koje se vode samo profitom
Sve
je manje malih vlasnika medija, a sve više korporacija koje se vode isključivo
profitom, a ne društvenom odgovornošću, rečeno je danas na panelu o vlasništvu
nad medijima.
Predsednik
Evropske federacije novinara Arne Kening kazao je da o tom problemu novinari
često razgovaraju i da je primećen u EU, dodajući da je problem i u tome što
poslodavci ne žele da razgovaraju sa novinarima.
„Vlasnici
se ponašaju kao poslodavci koji na medijske radnike gledaju samo kao na radnu
snagu i koji ne vode brigu o medijskom sadržaju“, rekao je Kening.
Nezavisni
medijski konsultant Goran Cetinić rekao je da je u Srbiji najveći problem
netransparentnost vlasničke strukture u medijima, dok je mogućnost monopola u
medijima manji problem.
Prema
njegovim rečima, problem je što postoji veliki broj medija koji daleko
premašuju ekonomsku moć države, što opet vodi u korumpiranost i narušava
kvalitet programa.
Predsednik
Asocijacije novinara Hrvatske Zdenko Duka naveo je da je problem vlasništva u
medijima u toj državi bio i u okviru korupcionaške afere, kao i jedna od tema
Nacionalnog veća za sigurnost.
Prema
njegovim rečima, Hrvatska ima zakonodavstvo usklađeno sa evropskim standardima,
ali je problem njegova primena.
Duka
je naglasio da je finansijska situacija stabilnija u medijima koji su u stranom
vlasništvu, objašnjavajući da se domaći vlasnici bave i drugim poslovima, pa u
uslovima ekonomske krize to trpe mediji i novinari.
„Na
sceni je opšta tabloidizacija, koja je dominantna bez obzira na vrstu
vlasništva“, ocenio je on.
Suvlasnik
podgoričkih „Vijesti“ Zdenko Ivanović je rekao da je ključno pitanje
kako doći do društveno odgovornog novinarstva i medija, a uz to i do profita.
Prema
njegovim rečima, u Crnoj Gori postoji potpuna transparentnost vlasništva
medija, ali to ne znači da u sferi medija ne vlada „haos“.
„Nema
jedinstvene formule rešavanja pitanja vlasništva nad medijima koje bi važilo za
sve države, jer se države razlikuju po veličini i ekonomskoj moći“,
zaključio je Ivanović.
Javni
servisi potrebni za demokratizaciju društva
Javni
servisi i mediji neophodni su za demokratizaciju društva, a posebno u vremenu
medijskih i tehnoloških promena, rečeno je danas na skupu – „Javni servisi
– kako osigurati njihov doprinos demokratskom društvu“.
Učesnici
ovog panela naglasili su da je uloga javnih servisa očuvanje nacionalnih i
kulturnih identiteta, investiranje u kvalitetne programe, emitovanje posebnih
kulturnih sadržaja i obrazovanje.
Potpredsednik
Evropske unije emitera Klaudio Kapon izjavio je da u Evropi raste političko
mešanje u rad javnih servisa i da globalna finansijska kriza utiče da ne mogu
da se obezbede kvalitetni programi.
On
je naveo da se postavlja pitanje da li su i zašto potrebni javni servisi i
rekao da je njihova uloga izuzetna i zaista potrebna, posebno u vremenu
finansijske krize i svih medijskih i tehnoloških promena.
Ti
mediji služe ljudima, a ne elitama i državnoj administraciji, naveo je Kapon i
dodao da se kroz dobro zakonodavstvo, imenovanje kvalitetnih ljudi u njihova
rukovodstva i kvalitetnim programom, moraju zašittiti od lobi grupa.
Generalni
direktor Radio televizije Srbije Aleksandar Tijanić rekao je da je skeptičan da
li će se javni servisi održati u narednih deset godina, ali da se mora
„prestati sa kuknjavom da im država da – ovo ili ono“.
On
je naveo da se u zemljama, a to se ne odnosi samo na Srbiju, gde puno toga ne
radi kako treba, očekuje da samo javni servisi funkcionišu.
Njegov
kolega sa televizije Rumunije Aleksandru Lazesku je ukazao da dobar i zdrav
javni servis mora biti praćen i dobrim institucionalnim okvirom.
„Institucionalni
okvir je glavni preduslov za funkcionisanje medija“, rekao je Lazesku i
naveo da javni servisi trpe pritisak i vlasti i opozicije i pojedinaca iz
partijskih krugova.
„Dobro
novinarstvo nije jeftino“, podvukao je Lazesku.
