„Neću
da kukam. Svako ko se prihvati posla u Javnom servisu ima obevezu da se
bori“, rekao je Tijanić na konferenciji „Medijski pluralizam i
medijsko poslovanje u južnoj, istočnoj i centralnoj Evropi“, u
organizaciji SEEMO.
On
je ocenio da ne bi trebalo očekivati da javni servis funkioniše u zemljama u
kojima ne funkcionšu ekonomija, zdravstvo, školstvo, napominjući da kuknjave i
žalbe svih medijskih
servisa, od centralne do južne Evrope, postaju pomalo umarajuće.
Prema
Tijaničevim rečima, u Srbiji, zemlji u kojoj su propali kraljevina, komunizam,
federalizam, liberalni kapitalizam, novinarstvo, a demokratija pokazuje sve
svoje mane,
a ne vrline, nema razloga da opstane ni Javni servis.
Trebalo
bi, međutim, prestati i sa kuknjavom da „nama država ne da ovo ili
ono“, rekao je Tijanić. On smatra da svako od čelnika javnih servisa, koji
se obrati Briselu za slanje „spacijalnih jedinica“ da oformi javni
servis, priznaje da je izgubio bitku.
Govoreći
o gledanosti RTS, Tijanić je rekao da je Javni servis od početka godine bio
najgledaniji 256 dana, dok su dve najveće komercijalne televizije zajedno imale
najveću
gledanost
ukupno 50 dana.
Građani
Srbije, pritisnuti ekonomskim i političkim problemima, i ove godine najviše
gledaju RTS, kao i prethodnih sedam, gledaju Dnevnik, domaće serije, sport,
autorske
emisije i jutarnji program, precizirao je Tijanić.
S
druge strane, ukazao je Tijanić, ako bi se na referendumu postavilo pitanje da
li su građani Srbije za ukidanje pretplate, 90 odsto njih bi za to glasalo.
Prema njegovim rečima, Javnom servisu je godišnje potrebno oko 100 miliona evra
za funkcionisanje, dok RTS raspolaže za 75.
Tijanić
je napomenuo da se država ne odriče nijednog dela prihoda od RTS, jer svake
godine uzme od Javnog servisa od 23 do 25 miliona evra za dažbine, PDV i brojne
poreze.
Procenat
naplate pretplate naplate je 37 odsto ove godine, dok država svoj porez uzme u
stoprocentnom iznosu, ukazao je Tijanić. Bivši direktor Radiotelevizije Bosne i
Hercegovine (BHRT) Mehmed Agović je istakao da bi reformisanje i nezavisnost
javnih
servisa trebalo da bude jedan od zahteva Evropske unije za zemlje koje žele da
joj se priključe.
„Pre
svega je potrebno osigurati primenu preporuke Evropske komisije o
institucionalnoj samostalnosti i uređivačkoj nezavisnosti javnog servisa“,
rekao je Agović. On je ocenio da je BHRT potpuno finansijski iscrpljen, jer je
visina TV takse, koju građani mesečno plaćaju, već 11 godina manja od četiri
evra.
Naplata
TV takse je u stalnom padu, jer su građani osiromašili zbog ekonomske krize,
ali pojedini građani imaju političke instrukcije da ne plaćaju pretplatu, rekao
je Agović.
Eventualna
podela javnog servisa po nacionalnom principu, upozorio je Agović, proizvela bi
negativne posledice u BIH, jer bi društvo moglo biti još dublje podeljeno.
Najopasniji
politički pritisak na BHRT je što je novim statutom rukovođenje sa menadžmenta
prebačeno na Upravni odbor koji biraju političke prtije, rekao je Agović.
