Iako
su prosečne plate novinara u zemljama Evropske unije višestruko više nego u
Srbiji i iznose hiljade evra, i evropske medijske kuće suočene su sa teškom
ekonomskom situacijom, dok zaposleni strahuju od gubitka posla zbog prevelikih
„apetita“ za profitom svojih poslodavaca. Plate se u velikim medijima u Evropi
smanjuju, a preciznih podataka o tome koliko je novinara ostalo bez posla ove
godine još nema, iako su mnogi predstavnici sedme sile otpušteni. Uz težak
ekonomski, novinari imaju i sve lošiji status u društvu i podložni su
političkim pritiscima.
Predsednik
Evropske federacije novinara (EFJ), Arne Kenig ističe za Plave strane da su,
generalno gledano, novinari u Evropi trenutno suočeni sa mnogim problemima, ali
da je glavni to što je, u ovom trenutku, u poslovanju medijskih kuća najvažniji
profit, kao i da se mnoge profitabilne kompanije zatvaraju ukoliko ne ostvare
predviđenu godišnju zaradu. Prema njegovim rečima, zbog takvih odluka vlasnika
medija ispaštaju najviše novinari, čiji je status u sve goroj situaciji.
–
Kriza je na mnoge načine negativno delovala na položaj novinara i novinarstvo i
u pogledu gubitka zaposlenja, ali i kad je reč o smanjivanju napora da
novinarstvo bude kvalitetno. Moram da naglasim i da su novinari izgubili posao,
ne zbog finansijske krize kao što se navodi, već zato što profiti kompanija
nisu bili dovoljno visoki i nisu bili u skladu sa odlukama i očekivanjima
vlasnika – objašnjava Kenig.
On
dodaje da su u mnogim zemljama EU mediji smanjili plate zaposlenima, ali da su
u najtežoj situaciji novinari koji nemaju stalno zaposlenje. Prema njegovim
rečima, u sve više zemalja beleži se broj novinara bez stalnog zaposlenja –
honorarci i frilenseri ili slobodni novinari, dok u Italiji i Nemačkoj mnogi
zaposleni u medijima ni nemaju potpisan ugovor o radu.
–
Tako je u celoj Evropi – ko nema stalno zaposlenje u veoma je teškoj ekonomskoj
situaciji. Znamo, na primer, da u Italiji frilenseri rade za manje od tri evra
po tekstu, a ima i slučajeva da je reč o svega 50 centi – navodi Kenig. Jedan
od problema, kako ocenjuje, jeste i taj što poslodavci odbijaju da razgovaraju
sa novinarskim sindikatima i zaposlenima o situaciji u kojoj se svi zajedno
nalaze. Kenig naglašava da i EU, po tom pitanju, „nije bila dobar partner“, jer
trenutno imaju većih problema i mediji nisu toliko važno pitanje.
Kad
je reč o prosečnim platama u medijima, sagovornik PS kaže da nema podataka o
tome, jer su razlike velike, ali da novinari u evropskim zemljama zarađuju
mnogostruko više nego zaposleni u Srbiji. Kako ističe, ne mogu se gledati samo
cifre što se tiče zarada već to treba posmatrati u odnosu na životni standard u
pojedinačnim državama. EFJ je, inače, razmatrala da uradi uporednu analizu
plata novinara u Evropi, ali dosad još nisu uspeli to da realizuju. Prema
rečima Keniga, ovakva uporedna analiza svakako se može očekivati u budućnosti,
pa će se tako videti, na primer, „zbog čega novinari iz Nemačke zarađuju više
nego u Srbiji, kao što je sada“.
U
Švedskoj postoje razlike u platama novinara koji rade u većim gradovima od onih
koji rade u ostatku zemlje u lokalnim medijima. Novinari koji rade u glavnom
gradu Švedske imaju prosečne mesečne plate od oko 3.500 evra, a i u glavnom
gradu Nemačke slična je situacija.
–
Nemamo konkretne podatke o tome koliko je novinara u Evropi ostalo bez posla,
jer mnogi sindikati i ne žele javno da iznose te podatke. Poznato je, ipak, da
je na hiljade novinara izgubilo posao, a situacija je što se toga tiče veoma
loša u Španiji, Portugalu i Velikoj Britaniji. U Švedskoj su, takođe, dva
glavna medija smanjila broj zaposlenih i to ne zbog problematične situacije već
kako bi povećali svoj profit – navodi Kenig.
Poslednje
istraživanje o platama u medijima u Velikoj Britaniji radilo je Nacionalno udruženje
novinara ove zemlje pre dve godine, ali treba imati u vidu da su ove godine
„cifre“ verovatno mnogo niže. Prema ovim podacima, najmanja početna novinarska
plata na godišnjem nivou u ovoj zemlji iznosila je tada skoro 14.000 evra, dok
je prosečna godišnja zarada pripadnika sedme sile bila oko 28.400 evra.
Novinari koji imaju između jedne i pet godina iskustva godišnje su zarađivali
od 17.000 do 28.000 evra, dok je onima koji su u novinarstvu između pet i devet
godina plata varirala između 25.000 i 40.000 evra. Pripadnici sedme sile sa
više od deset godina iskustva godišnje su zarađivali od 25.500 do 45.000 evra.
Godišnji prihodi urednika regionalnih dnevnih listova varirali su između 58.000
i 92.000 evra, dok oni u nacionalnim listovima zarađuju još više.
Klaudio
Kapon sa italijanske televizije RAI, koji je i potpredsednik Unije emitera
Evrope, navodi za PS da je u Italiji teška situacija u medijima, kao i u celoj
Evropi. Prema njegovim rečima, mediji su suočeni sa činjenicom da moraju da
prave teške izbore, da se suočavaju sa pritiscima, dok su zarade novinare
smanjene. Ipak, naglašava da italijanski mediji nisu u tako teškom položaju kao
što je slučaj u anglosaksonskim zemljama.
–
Ne može se precizno reći kolike su prosečne plate zaposlenih u medijima u Italiji,
jer se zarade razlikuju od pozicije i godina staža. U svakom slučaju,
profesionalni novinari ne zarađuju loše i to je uglavnom više od 1.000 evra
mesečno. Što se tiče otpuštanja, takve odluke se na televizijama još nisu
donosile, dok su u štampanim medijima neki ostali bez posla, ali ne znam tačno
koliko je bilo otkaza – kaže Kapon.
Šef
Katedre za novinarstvo Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani, Marko
Milosavljević napominje za PS da se situacija u medijima u Sloveniji dosta
pogoršala usled ekonomske krize, te da su prosečne plate novinara oko 1.300
evra. Kako kaže, u Sloveniji se nekoliko medijskih kuća trenutno suočava sa
pitanjem da li će i kako preživeti narednih nekoliko meseci ili godinu, a to će
verovatno značiti i smanjenje broja zaposlenih, kao što se već i desilo u nekim
kućama. U poslednjoj godini, prema njegovim rečima, nekoliko medijskih kuća je
već propalo, a reč je uglavnom o manjim medijima – nekoliko časopisa i
magazina. On dodaje i da je u besplatnim dnevnim novinama Žurnal otpušteno oko
30 ljudi, od kojih 18 spoljnih saradnika i 12 zaposlenih. U narednom periodu,
Milosavljević navodi da se očekuje još otpuštanja u medijima.
–
Loša materijalna situacija novinara posledica je i toga što su mnoge medijske
kuće dospele u ruke vlasnicima koji nemaju veze sa medijima, koji su
iskoristili i zloupotrebili medije za neke svoje ciljeve. Oni su onesposobili
te medijske kuće do te mere da sada novinari stvarno nemaju dobar status – kaže
sagovornik PS. Na pitanje da li EU finansijski podržava medije u Sloveniji,
Milosavljević je odgovorio odrečno, dodajući da se „smatra da je zemlja koja je
članica EU finansijski dobrostojeća“.
Stiče
se utisak da su u najboljem položaju novinari iz Grčke, budući da na poslu
provode 30 sati nedeljno, dok njihove kolege u većini drugih evropskih zemalja
rade najmanje 35 sati tokom jedne sedmice, pokazuju rezultati istraživanja
Evropske federacije novinara iz 2008. Zajedno s kolegama iz Rumunije mogu da se
pohvale najbolje plaćenim prekovremenim radom na Starom kontinentu, jer za
dodatne sate provedene na poslu dobijaju i do sto odsto veću platu. U ostalim
evropskim zemljama novinari za prekovremeni rad dobijaju oko dvadeset odsto
višu zaradu, dok se njihov angažman van radnog vremena ne nagrađuje u
Slovačkoj.
Što
se tiče noćnih dežurstava, u većini zemalja novinar može da bira između novčane
nadoknade i slobodnih dana. Tako, na primer, novinari iz noćne smene u Italiji
imaju za 16 odsto veću platu u odnosu na kolege iz dnevne, dok se u Norveškoj
za svaki sat proveden na noćnom dežurstvu plaća 21 evro. Kolege u Švajcarskoj
dobijaju jednu sedmicu slobodno ukoliko četiri puta nedeljno provedu dva sata
na poslu u noćnoj smeni.
Pripadnici
sedme sile koji su angažovani tokom praznika najbolje su plaćeni u Rumuniji,
budući da dobijaju i do sto odsto veću zaradu na mesečnom nivou, dok se u
Norveškoj na platu doda još 150 evra. Norveški novinari takođe su u najboljem
položaju kad je reč o godišnjim odmorima jer tokom godine imaju pravo na pet
nedelja plaćenog odsustva.
Novinarke
u Rumuniji imaju možda najbolji tretman u Evropi što se porodiljskog bolovanja
tiče, jer imaju pravo na dve godine odsustva tokom kojih dobijaju pun iznos
plate. Nakon dve godine mogu da uzmu još godinu dana neplaćenog odsustva. U
slučaju da se na posao vrate pre nego što im istekne porodiljsko, radno vreme
im se skraćuje za dva sata. Samohrani roditelj iz sveta novinarstva u Slovačkoj
ne može da dobije otkaz dok dete ne napuni šest godina, dok u Grčkoj novinarka
ne može da ostane bez posla tokom trudnoće i godinu dana nakon porođaja.
Autor: Marija Kojčić i Bojan Cvejić
