Astalče sa
crvenkastim, kariranim stolnjakom, dve stolice, skrajnuti muzičari koji
ispunjavaju kafanske želje i nategnuta težnja da sve izgleda
kosmopolitsko-boemski. Kao, nije važno gde si nego s kim si. Voditeljka kao
prodavačica ljubičica…
Kamera
povremeno hvata samotnu policu (da li je to RTS-ova biblioteka?) postavljenu
tako da gledalac počinje da se zabavlja pitalicom na koju bi stranu bilo
logično da padne, napred ili nazad.
Jer,
nije jasno zašto tu stoji osim ako, u određenom trenutku, treba da tresne o
pod. Radi uzbuđenja. Scenograf koji bar malo drži do sebe, u ime
samopoštovanja, morao bi dekretom da se odrekne ovog dekora u emisiji
„Balkanskom ulicom“. Šta li o svemu tome misli šef scenografskog odeljenja na
Javnom servisu, ako ga ima?
U
očekivanju da mu stigne Saša Popović u emisiju koja ide uživo (koji ponos!),
Ognjen Amidžić je održao kratak kurs: upoznajte svoje telo sa naglaskom na male
i velike muške tegobe u određenim situacijama.
Amidžić
nema potreban, ironičan otklon prema temama iz oblasti seksualnih frustracija,
što je moglo biti neprijatno gledaocima u porodičnom okruženju. Istina, „Amidži
šou“ ide posle 22.30, ali nije namenjen štićenicima doma za penzionere, koji ne
mogu da spavaju, već su tinejdžeri i deca njegova ciljna grupa. I upravo zbog
njih je ovaj „esej o gore-dole“ bio deplasiran. Pristojnost je velika veština i
mora se negovati, naročito na televiziji.
Da
li Veran Matić zna šta ga je snašlo, da li kontroliše situaciju ili je pustio
da se TV B92 „ponarodi“ i krene vodama lake zabave na brodu sa kapetanom Ivanom
Zeljkovićem. Malo pljuvanja po estradi, to prolazi bezbolno, niko se ne potresa.
Malo
generalnog podsmevanja neukim srpskim političarima. Bez efekta, oni se tu ne
prepoznaju. Najmanje što se moglo očekivati je da B92 podiže spomenik
Radio-televiziji Srbije sa parodijama na “Dnevnik” i političke emisije. To je
bio program za „ludi četvrtak“ koji nikako nije moguće definisati osim kao
kolaž ničega. Baš je mnogo mirisalo na amaterizam. I još malo nadograđeno
vicevima. Da time drži veče? Teško. Neprestano je ponavljao: samo večeras, samo
u četvrtak. Da ne bude samo u četvrtak i nikad više?
Autor:
Branislava Džunov
