Urednik
lista „Vreme“ Dragoljub Žarković rekao je da onaj ko predviđa
„smrt“ štampanih medija nije u pravu i da će oni naći način da
upregnu u kola moderne tehnologije štamparskog izdavaštva.
On
je ocenio da će to doprineti razvoju medija i da ih moderne tehnologije
„neće ubiti“. Budućnost štampanih medija, kako je naveo, zavisiće od
odgovora na pitanje zašto se nešto dešava i u čijem interesu.
„Novine
treba da objašnjavaju događaje, a ne da o njima izveštavaju“, rekao je
Dragoljub Žarković i dodao da budućnost štampanih medija tek počinje i da su
oni sposobni da tehničke novotarije iskoriste na najbolji način.
Govoreći
o značaju štampanih medija u izbornoj kampanji, Žarković je rekao da je njihov
značaj jednak i u predizbornom i postizbornom periodu i naveo da poruke u
štampanim medijima donose korist oglašivačima, a da je to isto i u slučaju sa
„izbornom robom“.
Predsednik
Asocijacije medija Srbije i urednik lista „Blic“ Veselin Simonović
rekao je da se ništa nije promenilo u štampanim medijima u odnosu na prošlu
godinu, osim što je napravljeno još veće bezakonje.
On
je ocenio da je tržište urušeno i potpuno haotično, ali da su svi štampani
mediji u Srbiji preživeli.
„Uspeli
smo da loš Zakon o oglašavanju uklonimo iz Skupštine, ali ništa više od toga
nismo postigli. Tržište je urušeno i haotično, a kazne prekršiocima zakona
selektivne i simbolične“, smatra Simonović.
Simonović
je dodao da su u poslednje vreme učestali napadi nevladinog sektora na medije i
da nevladine organizacije u medijima ne prepoznaju partnere, već okrivljuju
medije čim im prestanu donacije.
Isti
taj nevladin sektor, kako je naveo Simonović, je postao važan zahvaljujući
medijima, koji su ga promovisali.
„Bili
smo saveznici u borbi protiv korupcije i bezakonja, ali nismo uspeli da
izgradimo pravnu državu“, rekao je on i dodao da ima korumpiranih novinara
i urednika, ali da je najviše korupcije u nevladinom sektoru, kojem je poručio
da se „konačno manu medija“.
Izvršna
direktorka Evropske asocijacije novinskih izdavača Frensin Kaningem rekla je da
su urednici i izdavači novina u Evropi kreativni i inovativni i da novine nisu
mrtve.
Ona
je rekla da ohrabruje činjenica da jedan od tri građanina Evropske unije čita
dnevne novine i ocenila da novinsko izdavaštvo nije industrija prošlosti nego
budućnosti.
Prema
njenim rečima, Srbija se nedavno pridružila Evropskoj asocijaciji novinskih
izdavača, koja ima 26 članova i predstavlja 5.200 nacionalnih i regionalnih
novina u Evropskoj uniji.
Ona
je ukazala na problem autorskih prava, s obzirom na to da Gugl prenosi vesti iz
novina Evropske unije bez plaćanja i ocenila da nije dobro da štampani mediji
budu u direktnoj konkurenciji sa javnim servisima u Evropi, koji objavljuju
vesti na svojim sajtovima.
Kaningemova
je rekla da više od 50 odsto prihoda štampani mediji imaju od reklama, koje su
u EU jako bitne za novine, i da negativan uticaj mogu da imaju restrikcije na
reklamiranje određenih proizvoda.
Skup
je organizovala Asocijacija medija ABC Srbija i Biznis dijalog, a na skupu su
govorili i predsednik Uprave u slovenačkom „Delu“ Jurij Đakomeli,
glavni urednik „Gazeta Šćiptare“ Erl Murati, državna sekretarka u
Ministarstvu kulture Dragana Milićević Milutinović i generalna menadžerka
Ringier Axel Springera Jelena Drakulić Petrović.
Izvor: Tanjug
