U jednoj televizijskoj emisiji novinar pominje
„angažovanje privatnog obezbeđenja” i „sprovođenje represije nad studentima”
kao činjenice, dok pojedini mediji idu tako daleko da pišu o „prevaspitavanju
pajserima”.
Da
ovo nisu činjenice može se proveriti uvidom u svima dostupnu dokumentaciju. U
četvrtak 3. novembra nije angažovano nečije privatno već službeno, fakultetsko
obezbeđenje čiji radnici od 2007. godine redovno rade na poslovima bezbednosti
na fakultetu, po ugovoru br. 445 sklopljenom između fakulteta i DVD ,,Vračar”,
s obzirom na zakonsku obavezu fakulteta da se stara o bezbednosti zgrade. DVD ,,Vračar”
jeste agencija u privatnom vlasništvu, ali drugačije obezbeđenje fakultet ne
može da angažuje, jer su jedine državne ustanove koje se bave obezbeđenjem MUP
Srbije i Vojska Srbije. A MUP i vojska se ne bave i ne treba da se bave
obezbeđivanjem fakulteta. U četvrtak 3. novembra, istina, angažovano je
dodatnih deset radnika obezbeđenja iste firme, i njihov zadatak je bio da stoje
na stepeništu između 1. i 2. sprata i da pokušaju da se spreči haos koji je
vladao na fakultetu. Ideja, koju su prihvatili upravnici odeljenja na sastanku
Dekanskog kolegijuma, bila je da studenti polako napuste zgradu i više se ne
puštaju na spratove iznad prvog, da bi se hodnici i učionice očistili i da bi
se narednog dana počelo sa predavanjima. U vezi s ovim doneta je odluka da sva
lica napuste učionički prostor o kome je reč.
Po
službenoj dužnosti, lica angažovana na poslovima bezbednosti ne smeju da dolaze
u fizički sukob sa studentima, a prethodnog dana im je, zbog delikatnosti
situacije, ponovo izričito pojašnjeno da ne smeju da podignu ruku na studenta,
čak i ako su napadnuti, i da samo stajanjem na stepeništu treba da obezbeđuju
prolaz da bi se spratovi iznad očistili i spremili za nastavu. U pomenutoj
odluci, takođe dostupnoj svima, pa i novinarima koji su mogli da se obaveste o
činjenicama samo da su želeli, ili da su im urednici to po pravilima profesije
sugerisali, eksplicitno stoji da obezbeđenje ne sme da primenjuje fizičku silu.
Na radnike obezbeđenja je, međutim, nasrtala grupa od tridesetak osoba i
studenata, po sledećem obrascu: prvi red, koji je u direktnom kontaktu sa
radnicima obezbeđenja, drži ruke podignute visoko (da bi pokazali „nevinost” u
napadu), a na njih nasrću ostali iz pozadinskih redova, što se može videti na
snimljenom materijalu koji je objavila medijska služba plenuma na sajtu Jutjub.
Po ovom obrascu, napadi koji su počeli oko 10 sati trajali su sledeća tri sata
i sastojali su se od vređanja, provociranja, pljuvanja, udaranja, gaženja i
davljenja, a onda se obezbeđenje povuklo i odustalo od pokušaja da se obezbede
uslovi za normalizaciju nastave. Pojedini učesnici u nasrtajima na obezbeđenje
pribegli su i težim oblicima fizičkog razračunavanja, kao što je skakanje na
leđa, šutiranje i davljenje radnika obezbeđenja. Protiv tih osoba podnete su krivične
prijave.
Smatram
da bi bio osnovni građanski red da novinske kuće i TV stanice koje su spremne
da provere dokumentaciju koju sam pomenula demantuju svoje priloge u kojima se
prenose opisi „Medijske službe plenuma” u kojima se pomenuti događaji prikazuju
kao „represija nad studentima”. Time bi bila umanjena nepravda prema
Filozofskom fakultetu, koji je, po mom iskrenom uverenju, potpuno nezasluženo
bio izložen odijumu javnosti. Što je još važnije, bila bi upućena poruka mladim
ljudima koji su se pokrenuli da traže promene u sistemu visokog obrazovanja da
to ne treba da čine nasilnim metodama, i da u budućnosti, a uprkos magijskoj
privlačnosti senzacionalizma, neće dobiti podršku medija za nasilje i izvrtanje
činjenica, jer su upravo njihove izjave i montirani materijal praćen
neproverenim komentarima poslužili da se od njihovih nasrtaja na radnike
obezbeđenja događaji predstave kao napad obezbeđenja na studente.
Autor: Vesna Dimitrijević, prof. dr dekan Filozofskog fakulteta BU
