Televizijske
antene u Srbiji ne odlaze u staro gvožđe od 4. aprila sledeće godine za kada je
bilo planirano isključenje analognog i prelazak na digitalni TV signal. Kako je
za naš list potvrdila Irini Reljin, pomoćnica ministra zadužena za
telekomunikacije, početak tog procesa biće odložen, ali će pripremni radovi
biti nastavljeni.
–
Sledeće godine se održavaju izbori, za koje smo mislili da će biti ranije, a
nijedna država ne sme da radi digitalizaciju pred izbore. Takođe, očekuje nas i
Evropsko prvenstvo u fudbalu i Olimpijske igre, tako da ne možemo da počnemo
isključenje digitalnog signala pre nego što se sve to završi – navodi Reljin.
Delimični
prelazak na digitalnu TV, dodaje ona, počeće tek krajem 2012. i to zonski, na
pojedinim delovima teritorije na kojima će biti uspostavljena probna mreža od
15 predajnika malih snaga. Na ovakav pristup naša država se odlučila jer zbog
velikog broja TV stanica i zauzetosti frekvencijskog spektra gotovo da nije
moguće uporedo emitovanje analognog i digitalnog signala, kao što su radile
pojedine zemlje.
Koliko
će novca biti potrebno za ceo proces digitalizacije, za sada se ne zna
precizno, ali je procenjen na 75 miliona evra. Najveći trošak predstavlja
izgradnja digitalne mreže, dok je manje novca potrebno za prijemnike za
domaćinstva koja program primaju preko zemaljske antene, a nemaju televizore
koji podržavaju digitalni signal.
–
Od 2,7 miliona domaćinstava u Srbiji, 57 odsto je upućeno na zemaljski prijem,
što znači da oko 1,5 miliona njih mora imati tu prijemničku bazu.
Pretpostavljam da će socijalno ugroženim porodicama biti nadoknađena sredstva
za kupovinu opreme – kaže pomoćnica ministra.
U
susednoj Hrvatskoj, koja je pre godinu dana prešla na digitalno emitovanje,
država je domaćinstvima podelila kupone u vrednosti od 10 evra za koje su mogli
da kupe najjeftiniju opremu ili da dodaju još toliko, pa da imaju veći izbor.
Iako je gašenje analognih predajnika završeno za samo deset meseci, pripreme
su, prema rečima Željka Tabakovića, pomoćnika direktora hrvatske Agencije za
poštu i elektronske komunikacije, počele još 2002, a sve je finansirano
kreditima i novcem iz fondova Evropske unije.
Ovaj
složen posao za koji je EU preporučila članicama da završe do početka sledeće
godine, okončan je tek u 17 država Starog kontinenta, dok je 11 najavilo datum
prelaska. Pitanje je, međutim, hoće li se ti planovi i ostvariti.
Darko
Ratkaj, inženjer Evropske radiodifuzne unije (EBU), kaže da je digitalizacija
jednostavnija u zemljama gde većina gledalaca program prima preko kablovskih
mreža, a manje preko zemaljske televizije, odnosno krovnih antena. Brzina
procesa, dodaje on, zavisi i od količine slobodnih frekvencija i udela
digitalnih prijemnika čiji se broj u Evropi godišnje uveća za sto miliona.
Prema
sporazumu Međunarodne unije za telekomunikacije, čiji je i Srbija potpisnik,
kao poslednji rok za prelazak na digitalno emitovanje određen je 17. jun 2015.
godine.
Autor: A. Marinković
