Urednik
ove studije, naslovljene i sa „Pozivanje ili podsticanje na ratne zločine u
medijima 1991-1992“, jeste Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine, a
predstavljanju je prisustvovala i predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata
Mesarović i tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević.
–
Rasprava o takozvanim patriotskim novinarima je deset godina zakasnila, koliko
ima od pada režima Slobodana Miloševića s vlasti. Mnogi od tih novinara su i
dalje na dobrim pozicijama, mnogi nisu, ali niko od njih nije uputio ni reč
izvinjenja – ocenio je novinar Radija Slobodna Evropa Omer Karabeg.
On
je napomenuo da je izostanak lustracije u medijima posle pada Miloševića doveo
do toga da krivično delo izazivanja rasne i verske mržnje zastari, a da se u
kvalifikaciji podsticanja ili pozivanja na ratni zločin, mora dokazati da je do
zločina došlo posle određenog teksta ili TV priloga.
–
Ne verujem da će patriotski novinari ikad završti na sudu, zaključio je Karabeg
i istakao da je postojala mogućnost izbora, jer je 1990. izvršena „najveća
čistka u evropskom novinarstvu“, kada je sa tadašnje Radio-televizije Beograd
otpušteno 1.500 zaposlenih koji su odbili da učestvuju u ratnohuškačkom
izveštavanju.
Bruno
Vekarić je istakao da je 20 pravnih stručnjaka učestvovalo u izradi studije
kako bi analizom medijskog govora mržnje početkom devedesetih pokazali i moguće
elemente krivičnih dela po domaćem i međunarodnom pravu. On se za pomoć u ovom
projektu zahvalio Kancelariji za medije i ljudska prava OEBS u Srbiji, RTS i
Politici na arhivskoj građi. Na skupu su prikazani i video-dokumentarci sa
snimcima poput delova Dnevnika RTS o izmišljenom masakru 41 deteta srpske
nacionalnosti u Borovom selu.
Autor: J.L.
