Podsetimo, Marković je 2. aprila
2008. godine na konferenciji za štampu, između ostalog, izjavio: „Iako misle da
su nezavisni od istine, baš istina im određuje mesto u istoriji koje im kao
nečasno pripada. Ko su ti mediji? Pre svega ‘Demokratija’, crnogorska ‘Pobjeda’
i izdanak koji se zove ‘Blic’….“
Tada se moćni zamenik predsednika
direkcije JUL-a nije zasutavio, već je u više navrata izricao i druge teške
klevete protiv „Blica“, nazivajući ga ekspoziturom neprijateljskih zemalja,
kontrolisanom fabrikom laži, pa čak i krivcem za događaje na Kosovu.
Kao ključni argument da odbije
tužbeni zahtev, tročlano veće Apelacionog suda, koje su činile sudije Jasminka
Stanojević, Dragana Marinković i Lovorka Stojnov, u presudi je navelo da je
klevete Marković izrekao kao organ političke stranke, te zbog toga nije
odgovoran.
– Navod iz obrazloženja
Apelacionog suda je skaredan. Marković je tada bio najviši funkcioner JUL-a, i
to sekretar direkcije i zamenik predsednika direkcije, a uz to i savezni
ministar za telekomunikacije. On je taj koji je s Mirom Marković kreirao
politiku JUL-a i odnose te stranke s javnošću i medijima. Zato je apsurdno
zaključivanje suda da je Marković govorio u ime stranke, a ne u svoje ime, jer
je upravo on koncipirao izrečene klevete. Pored toga, on se nikad nije ogradio
od izrečenih kleveta, niti naveo da ih je izgovorio u ime JUL-a, a ne u svoje
ime – ističe punomoćnik „Blica“ advokat Borivoje Pajović.
Autor: M.Ilić
