Ukoliko želi medije, kao četvrti stub
demokratije, napomenuo je Obradović, država mora jasno da definiše javnu pomoć
medijima i na koji način će se raspodeljivati novac poreskih obveznika.
„Iz Izveštaja Saveta za borbu protiv
korupcije“, smatra Obradović, „jasno se vidi kako je javni interes, zloupotrebom
budžetskih sredstava, preodenut, čak ne u stranački, koliko u lični uticaj
pojedinih ministara na uređivačku politiku medija“.
S druge strane, kad je reč o povlačenju države
iz medija, predočio je Obradović, ne sme se zaboraviti da država mora da se
stara o javnom interesu, pa bi bilo opasno prepustiti medijsku scenu jedino i isklučivo tržištu i
njegovim prohtevima.
Šef Odeljenja Misije OEBS u Srbiji za medije
Dragana Nikolić Solomon smatra da su najveći problemi srpske medijske scene
težak finansijski položaj medija i njihova zavisnost, nedovršena privatizacija državnih
medija i nedovoljno jasna državna pomoć.
Zbog toga je, prema njenoj oceni, došlo do
poremećaja na medijskoj sceni, na kojoj je, intervencijom države, narušena konkurencija.
Solomon je ocenila da ima novca za medije ima i
precizirala da je Ministarstvo kulture ove godine izdvojilo oko pet miliiona
evra za pomoć medijima.
Pokrajinski sekretarijat izdvojio je oko 3,5
miliona evra, dodala je Solomon, dok 90 odsto opština Srbije izdvaja 16,5 miliona
evra za medije.
Ali nije obaveza države da obezbedi sve njih,
država bi trebalo jasno i nediskriminatorski da definiše pravila finansiranja i
da pomoć deli prema unapred utvrđenim kriterijuma javnog interesa, objasnila je
Solomon.
Da bi se budžetski novac efikasno trošio,
zaključila je Solomon, neophodan je mehanizam koji će obezbediti nezavisnu uređivačku
politiku, bez obzira ko je na vlasti.
Henrik Selin iz Stalnog predstavništvo Švedske
pri Evropskoj uniji (EU) napomenuo je da je u Uniji zabranjeno državno
finansiranje medija.
On je ukazao da pomoć države u članicama EU
transparentno kontorlišu nezavisna tela, što je jasno regulasano.
Selin je istakao da bi svi mediji i javni
servisi u Srbiji što pre trebalo da počnu da se usklađuju sa tom regulativom, kako
bi bili spremni u momentu priključenja zemlje EU.
„Suština je u tome da EU od svojih članica
u medijskoj sferi zahteva potpunu transparentnost, da je i malo dete razume“,
rekao je Selin.
Potpredsednik NUNS Dragan Janjić je ocenio da u
Srbiji pri finansiranju medija ne postoji definisan javni interes.
„Javna preduzeća se osnivaju da bi se
uradilo nešto što ne može na tržištu. Sistem može da se promeni, medijima ne treba
pomoć, već je medijima, a i građanima, potrebno finansiranje javnog interesa,
aumesto plata zaposlenih u medijima“, objasnio je Janjić.
Prema njegovim rečima, situacija sa raspodelom
budžetskog novca u Srbiji veoma je loša i u sukobu je sa regulativom EU.
„Ne razumem zašto su vlasti, posle pada
režima Miloševića, u kontinuitetu pogoršale stvari u tom pogledu i zašto smo u situaciji
da direktori javnih servisa govore: ‘Dobili smo pare od države, sad ćemo da
smlatimo konkurenciju'“, dodao je Janjić.
Lako je dobiti novac od države i „mlatiti
konkurenciju“, ukazao je Janjić, ali to su narodne pare, pa je po sredi društveni,
a ne samo medijski problem, koji će utoliko biti teže prevazići.
Pravni savetnik Misije OEBS u Srbiji Sanja
Stanković smatra da je nedavno usvojena Medijska strategija dala dobru osnovu za
definisanje javnog interesa u oblasti informisanja.
