Na tribini održanoj u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine čulo se da će u
sređivanju medijske oblasti ključni značaj imati Zakon o kontroli državne
pomoći, ali i da država ne bi pristala na niz rešenja u Medijskoj strategiji da
nije bilo pritiska Evropske unije.
Predsednik
Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović izjavio je da država od
1. januara mora početi da sprovodi Zakon o kontroli državne pomoći i da time
stvori jedan od preduslova za korektnu utakmicu na tržištu medija.
–
Tražimo da se država pridržava tog zakona i da doprinese izjednačavanju svih
subjekata na tržištu – rekao je Obradović na tribini u Novom Sadu.
On
je ocenio da su neki mediji „jednakiji” od drugih, i dodao da o tome svedoči i
izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije.
Obradović
je naveo da se između 40 i 50 miliona evra državne pomoći medijima godišnje
podeli prema nejasnim kriterijumima i mimo kontrole.
–
Mesečna davanja za agenciju Tanjug iznose više od dva miliona evra, a godišnje
se na konkursu Ministarstva kulture svima podeli upola manje novca nego za
jedan Tanjug – naveo je Obradović, uz napomenu da je Zakon o kontroli državne
pomoći ključan u uvođenju reda u medijsko tržište.
Predsednik
Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Saša Mirković je
rekao da je ideja vlasti da formira regionalne javne servise „potpuno nerealna”
jer Srbija ne može da finansira ni dva postojeća – republički i pokrajinski. On
je dodao da se naplati samo 37 odsto RTV-pretplate, i upitao ko će finansirati
regionalne javne servise. Po njegovim rečima, pri izradi Strategije, kao centri
regionalnih televizija spominjani su Niš, Novi Pazar, Beograd, Užice, Zaječar i
Kragujevac.
–
Tada je i iz Brisela stiglo mišljenje da im nije jasna koncepcija regionalnih
televizija pa su tada izbačena imena potencijalnih centara. Jedno je sigurno –
ukoliko ova ideja počne da se sprovodi u delo, tek nam predstoji politička
borba oko toga gde će te televizije da budu – rekao je Mirković.
Po
njegovim rečima, Strategija ne bi ni bila doneta da nije bilo pritisaka EU na
Vladu Srbije.
–
To je, nažalost, karta na koju moramo ići. Kada budu otvarana poglavlja
pregovora s EU, počećemo da dobijamo neka trajna rešenja. Očekujemo otvorene
pregovore jer bez uticaja EU ni u jednoj vlasti u Srbiji nećemo naći volju da
reguliše situaciju u medijima – naveo je Mirković.
Predsednik
Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije Petar Jeremić je rekao da državni
novac mora da bude dostupan svim medijima, po jasno utvrđenim pravilima i
kriterijumima. On je kazao da komisije za dodelu novca medijima ubuduće moraju
da budu nezavisne, i ocenio da najmanje dva odsto lokalnih budžeta mora da se
izdvoji za finansiranje medija.
–
Sada je nejasno hoće li država početi da sprovodi Zakon o kontroli državne
pomoći 1. januara naredne godine ili će naći načina da to odloži do 2013. –
kazao je Jeremić.
Žužana
Serenčeš iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine je kritikovala Strategiju za
medije jer, kako je ocenila, gotovo uopšte nije posvećena pažnja informisanju
na manjinskim jezicima ni medijima na jezicima manjina čiji su osnivači
nacionalni saveti.
–
Ovo nije sistemsko rešenje. Strategija nema ni slova o tome kako je zamišljeno
rešavanje nagomilanih problema. Ona se ne bavi manjinskim medijima, već sve
prepušta Zakonu o nacionalnim savetima – naglasila je Žužana Serenčeš.
