Putnici ludog tramvaja

Ako ne
reprezentativna, ovo je svakako indikativna slika o tome šta n aše kolege misle
jedni o drugima

NOVINAR GODINE:

1. Ljubica Gojgić

2. Danica Vučenić

3. Brankica Stanković

Ovu
go­di­nu u no­vi­na­r­stvu, de­fi­ni­ti­v­no, su po­zi­ti­v­no obe­le­ži­le že­ne.
Tri na­j­bo­lja sr­p­ska no­vi­na­ra su – no­vi­na­r­ke. U onoj dru­goj ka­te­go­ri­ji,
na­j­go­rih, ko­je još na­zi­va­mo i bru­kom – „ista­kle“ su se, pak,
mu­ške ko­le­ge ili „ko­le­ge“.

„Li­ce
iza ko­ga sto­ji mo­zak“, „veo­ma pro­fe­sio­nal­na, uvek do­bro pri­pre­mlje­na“,
„ne­pri­ko­sno­ve­na“, sa­mo su ne­ki od ko­men­ta­ra ko­je su ko­le­ge
na­pi­sa­le o Lju­bi­ci Go­j­gić, ili „sr­p­skoj Kri­sti­ja­ni Ama­m­pur“,
ka­ko je ne­ko na­zvao no­vi­na­r­ku B92 ko­ja je ove go­di­ne do­bi­la ubed­lji­vo
na­j­ve­ći broj gla­so­va. Ko­men­ta­ri­sa­li su, još, da je „opa­sna te­le­vi­zi­j­ska
no­vi­na­r­ka“, te „pri­mer ka­ko bi to tre­ba­lo da se ra­di“.
Hva­li­li su nje­nu „upor­nost i istra­j­nost u ra­du na odre­đe­noj te­mi“,
a isti­ca­li i to „što do­vo­di na­j­bo­lje gos­te i spre­m­na je za sva­ku
emi­si­ju“.

Do­ne­dav­no
ko­le­gi­ni­ca iz iste me­di­j­ske ku­će, a da­nas no­vi­na­r­ka Ra­dio te­le­vi­zi­je
Vo­j­vo­di­ne, go­di­na­ma una­zad hva­lje­na čak i od svo­jih (na­da­sve su­je­t­nih,
ma­kar kad je pro­fe­si­ja u pi­ta­nju) ko­le­ga, Da­ni­ca Vu­če­nić je u ovo­go­di­šnjoj
an­ke­ti zau­ze­la dru­go me­sto, pre sve­ga za­to što je „njen Ka­ži­pr­st
uvek upi­rao u pra­vom sme­ru“, ili „zbog do­vo­lj­ne do­ze dr­skos­ti,
ali ne i be­zo­bra­zlu­ka“, ali i za­to što je „ne pra­ve­ći ko­m­pro­mi­se,
na­sta­vi­la da pra­vi do­bre emi­si­je i osta­la ista“. I ra­ni­jih go­di­na
Da­ni­ca se na­la­zi­la u vr­hu ove an­ke­te, a 2008. je po­ne­la „ti­tu­lu“
na­j­bo­lje. Da je ta­kav sta­tus me­đu ko­le­ga­ma za­dr­ža­la go­vo­re i obra­zlo­že­nja
gla­sa­nja, po­put: „je­di­na ra­di pra­ve in­te­r­vjue“ ili „i
po­sle to­li­ko go­di­na, ra­di sa istom ene­r­gi­jom“.

„Upe­ča­tljiv
au­to­r­ski pe­čat emi­si­je ko­ja otva­ra dru­štve­ne afe­re“, „ne­go­va­nje
istra­ži­va­č­kog no­vi­na­r­stva“, „hra­brost, ta­k­ti­ka u ra­zra­ču­na­va­nju
sa ne­ga­ti­v­nim po­ja­va­ma u dru­štvu“, sa­mo su ne­ki od ra­zlo­ga
zbog ko­jih se i ove go­di­ne Bran­ki­ca Stan­ko­vić, au­to­r­ka In­sa­j­de­ra,
na­šla u „top tri“.

Ne­re­t­ko,
po­mi­nja­ne su i dru­ge da­me iz pro­fe­si­je. Ru­ža Ći­r­ko­vić „za­to
što je­dan njen za­rez vre­di vi­še ne­go sa­bra­na zlo­de­la onih ko­ji su je
ote­ra­li iz NIN-a…“; Olja Be­ć­ko­vić, zbog „20 go­di­na na­j­bo­ljeg
no­vi­na­r­stva“, a ko­je „ni­ka­ko da do­sa­di“; dve Sve­tla­ne
(Lu­kić i Va­sić) jer „ka­d je B92 pre­šao sve gra­ni­ce, one su, ču­va­ju­ći
so­p­stve­ni in­te­gri­tet, na­pu­sti­le tu ku­ću. Ipak su uspe­le da odr­že
emi­si­ju (Pe­šča­nik), pa ma­kar na In­te­r­ne­tu“; te Sne­ža­na
Co­n­gra­din (Da­nas) za ko­ju ve­le da je „hra­bra, ume, zna i ne
li­bi se da to de­mo­n­stri­ra“, „to­kom go­di­ne otvo­ri­la je ne­ko­li­ko
odli­č­nih te­ma i gu­r­nu­la pr­st u oko mno­gim zli­ko­v­ci­ma“.

Ni­su,
na­rav­no, sve do­bro u do­ma­ćem no­vi­na­r­stvu ove go­di­ne na­pra­vi­le že­ne.
Na­šao se „i po ko­ji“ vr­san no­vi­nar. Pro­šlo­go­di­šnji lau­reat,
Dra­go­ljub Pe­tro­vić, „ma­j­stor re­po­r­ta­že“, „ne­po­no­vljiv“,
„i po­sle tri go­di­ne pi­sa­nja u Da­na­su – osve­že­nje“. Tu
su i dvo­ji­ca no­vi­na­ra Vre­me­na, dva pe­ra „po ko­ji­ma je
ovaj ne­de­lj­nik pre­po­zna­tljiv“, Mi­loš Va­sić „sva­ke go­di­ne
ga imam u an­ke­ti, ne­mam sr­ca da odu­sta­nem“ i Teo­fil Pa­n­čić či­je
„bri­ljan­t­ne ale­go­ri­je sa­vr­še­no opi­su­ju da­na­šnju Sr­bi­ju“,
a uz to „i da­lje be­sko­m­pro­mi­sno uda­ra po svim lu­da­ci­ma i lu­da­č­kim
po­ja­va u na­šem dru­štvu – di­re­k­t­no, ja­sno, pi­sme­no i če­sto veo­ma du­ho­vi­to“.
Ali i te­le­vi­zi­j­ski au­to­ri, me­đu ko­ji­ma je sva­ka­ko na ovoj li­sti na­j­bo­ljih
na­j­du­že (go­di­na­ma una­zad) Ju­go­slav Ćo­sić (B92) „zbog istra­ži­va­č­kog
pri­stu­pa i neu­mo­lji­vog po­zna­va­nja te­ma­ti­ke“, te „vi­so­kog
stan­da­r­da i po­zi­ti­v­ne am­bi­ci­je“; Zo­ran Sta­no­je­vić (RTS)
„pri­mer do­brog, sta­lo­že­nog i oba­ve­šte­nog no­vi­na­ra“, Bran­ko
Stan­ko­vić (RTS) ko­ji pra­vi „za­ni­mlji­ve, ži­vo­t­ne, do­ku­men­tar­ne
emi­si­je, po­se­b­no sa osvr­tom na su­d­bi­ne ‘ma­lih lju­di'“. Na kra­ju,
ma­da ne sa na­j­ma­njim bro­jem gla­so­va od svih po­bro­ja­nih, na li­sti na­j­bo­ljih
na­šao se i Ma­r­ko So­m­bo­rac (Blic) „Ka­ri­ka­tu­ri­sta?! Ne, on
je no­vi­nar, i to ka­kav!“, sva­ka­ko čo­vek ko­ji „na­j­bo­lje sli­ka
te­k­sto­ve“.

I
to ni­je sve. Ko­le­ge su, ia­ko je an­ke­ta o ov­da­šnjim me­di­ji­ma, po­mi­nja­le
i Ale­k­san­dra Stan­ko­vi­ća, no­vi­na­ra i vo­di­te­lja emi­si­je Ne­de­ljom
u 2 na HRT-u: „sre­ća pa ima­mo ka­blo­v­sku, ma­kar da vi­di­mo ka­ko
se pra­vi do­bar te­le­vi­zi­j­ski in­te­r­vju, ka­kvog ov­de, de­fi­ni­ti­v­no,
ne­ma ni u na­ja­vi“.

2010. godina:

1. Dragoljub Petrović (Danas)

2. Jugoslav Ćosić (B92)

3. Brankica Stanković (B92)

BRUKA ZA PROFESIJU:

1. Dragan J. Vučićević

2. Manojlo Vukotić

3. Žika Nikolić

Kad
je oti­šao sa me­sta glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka Pre­ss-a, na me­sto
pre­dsed­ni­ka UO ko­m­pa­ni­je, mno­gi su se za­pi­ta­li: „na­gra­da ili
ka­zna za sve blju­vo­ti­ne ko­je je uti­snuo na stra­ni­ce ovog, ali i mno­gih
dru­gih dne­v­ni­ka“. Ispos­ta­vi­će se, „Dra­gan J. Vu­či­će­vić je
svoj pr­lja­vi no­vi­na­r­ski trag na­sta­vio da osta­vlja i u oku­pa­nom Pre­ss-u“.
Spo­či­ta­va­ju mu i da je „si­no­nim za sve na­j­go­re u me­di­ji­ma…“;
„ne­pi­smen, ne­ta­len­to­van, ne­du­ho­vit, na jed­noj; ba­hat, pr­ljav,
be­skru­pu­lo­zan, na dru­goj stra­ni. BR­E­ko­nja ko­ji je za­lu­tao u me­di­je“.
Ovaj vi­še­go­di­šnji lau­reat ove „pre­sti­žne“ ka­te­go­ri­je u Sta­tu­so­voj
an­ke­ti „pre­te­ru­je sa vu­l­gar­nos­ti­ma“, „mu­č­no je
či­ta­ti nje­go­ve ko­lu­m­ne; to­li­ko pros­ta­klu­ka na jed­nom me­stu mo­že
bi­ti po­gu­b­no“, te je za jed­nog ko­le­gu i „me­đu oni­ma zbog ko­jih
me je stid da ka­žem da sam – no­vi­nar“. Ali, da ne bu­de ka­ko je sa­mo
ko­lu­m­na „Dos­ta zlo­či­na“ do­pri­ne­la ova­kvom sta­tu­su Dra­ga­na
J. Vu­či­će­vi­ća me­đu svo­jim ko­le­ga­ma, je­dan no­vi­nar je na­pi­sao:
„Čo­vek je odav­no tre­bao da od­go­va­ra za sve ka­m­pa­nje pro­tiv no­r­mal­nih
lju­di i do­ga­đa­ja, a na­ro­či­to zbog či­nje­ni­ce da je u Na­cio­na­lu
pri­pre­mao te­ren za ubi­stvo Zo­ra­na Đi­n­đi­ća, a u Ku­ri­ru i Pre­s­su
si­ste­mat­ski po­dri­vao su­d­ski pos­tu­pak pro­tiv ubi­ca i, šta­vi­še, ve­li­čao
sve na­ka­ze u po­li­ti­ci i uo­p­šte jav­nom ži­vo­tu.“

Sa
pro­šlo­go­di­šnjeg pr­vog, Ma­no­j­lo Ma­njo­ Vu­ko­tić, „pao je“
na, ne ma­nje „pre­sti­žno“, dru­go me­sto. „Što je bli­ži pen­zi­ji,
sve vi­še bu­da­la… Ia­ko je jav­no priz­nao da je ko­ru­m­pi­ran, i da­lje
je u Uprav­nom od­bo­ru Sa­ve­ta za šta­m­pu“, a u me­đu­vre­me­nu je
„uspeo u ne­mo­gu­ćoj mi­si­ji – da No­vos­ti bu­du četvrte no­vi­ne
po ti­ra­žu i da nema­ju vi­še ni­ka­kav uti­caj“. Vu­ko­ti­ća je­dan anke­ti­ra­ni
vi­di i ova­ko: „mi­t­sko bi­će, po­la ba­ba – po­la de­da, je­di­ni ži­vi
šef DOS-ovog kriz­nog šta­ba, za 70 go­di­na ni­je uspeo da nau­či da na­pi­še
pa­me­tan te­k­st, ali je do­kaz da su vla­st, blis­kost vla­sti­ma i glav­nou­red­ni­č­ke
fu­n­k­ci­je do­ži­vo­t­ne“.

Sa
Vu­či­će­vi­ćem i Vu­ko­ti­ćem, u pa­ke­tu, po­je­di­ne ko­le­ge su po­mi­nja­le
i Ale­k­san­dra Ti­ja­ni­ća, di­re­k­to­ra RTS-a, ali je ovaj, po­to­nji, do­bio
ne­do­vo­lj­no gla­so­va da se na­đe u pr­va tri.

„Ovo
su, sva­ka­ko, oni ko­ji bi, po fo­r­ma­tu – ma ko­ji da su kri­te­ri­ju­mi –
ušli u sveo­p­štu (ne sa­mo no­vi­na­r­sku) isto­ri­ju be­šča­šća. Sto­ga vas
mo­lim da idu­će go­di­ne u upi­t­ni­ku ko­ji mi ša­lje­te izos­ta­vi­te ovu ru­bri­ku:
ovo su bru­ke za sva vre­me­na (bez ob­zi­ra što slu­tim da će lau­reat bi­ti
ne­pi­smen no­vi­nar ili vo­di­te­lj­ka ko­ja ne zna o če­mu je emi­si­ja ko­ju
vo­di)“, na­pi­sao je je­dan an­ke­ti­ra­ni.

I
ni­je bio da­le­ko od isti­ne. Na­j­vi­še gla­so­va, ako se zbro­je, do­bi­li
su upra­vo ra­zni „vo­di­te­lji“ i „vo­di­te­lj­ke“. Ipak,
ni­ko kao Ži­ka („po­zna­ti­ji kao Ša­re­ni­ca“) Ni­ko­lić (RTS), ko­ji
se kao „ma­j­stor ba­na­li­za­ci­je i uzu­r­pa­tor udar­nog vi­ke­nd te­r­mi­na“,
izbo­rio za „bro­n­zu“ u ovoj ka­te­go­ri­ji. Pra­te ga ko­le­ge, i
na­rav­no ko­le­gi­ni­ce, sa ra­znih te­le­vi­zi­ja. Ivan Iva­no­vić (Prva)
„pri­mi­ti­van i ne­du­ho­vit ko­me­r­ci­jal­ni po­ku­šaj“, „ma
ko­li­ki bio kvan­ti­tet nje­go­ve gle­da­nos­ti u ap­so­lu­t­noj ne­sra­z­me­ri
je sa kva­li­te­tom“, „a još je tra­gi­č­ni­ja či­nje­ni­ca da u Sr­bi­ji
pos­to­ji ogro­man broj ko­n­zu­me­na­ta nje­go­vog (h)umo­ra“. Tu je i či­tav
niz emi­si­ja i vo­di­te­lj­ki sa Pi­n­ka: Ta­nja Vo­j­te­ho­v­ski ko­ja je do­pri­ne­la
„ba­na­li­za­ci­ji i de­gra­da­ci­ji ide­je no­vi­na­r­ske pro­fe­si­je“,
a „tre­nu­tak isti­ne“ pre­tvo­ri­la u „ve­č­nost ki­ča“;
Lea Kiš za ko­ju su „se­d­mo­si­la­ši“ na­ve­li da je „pri­mer
neu­ku­sa i ki­ča“, „ne ču­je sa­mu se­be ka­d pri­ča“, „ni­je
vo­di­te­lj so­p­stve­ne emi­si­je“; Je­le­na Ba­čić Ali­m­pić ko­ja
„ni­je glu­pa že­na, ali zlu­po­tre­blja­va me­di­je“, „jer se i
da­lje tru­di da pos­ta­ne no­vi­nar“ ; Sa­nja Ma­ri­n­ko­vić ko­ju, po re­či­ma
onih ko­ji su je sta­vi­li u ovu ka­te­go­ri­ju, ka­ra­k­te­ri­šu „ne­zna­nje,
la­p­su­si, hi­ste­ri­čan smeh“, „sa­mo­lju­blje“, „ne­pod­no­šlji­vo
bu­č­no i be­smi­sle­no kre­šta­nje i vi­ka“, te da sa „no­vim pro­je­k­tom
Bra­č­ni su­di­ja pre­va­zi­la­zi sve glu­pos­ti ko­je smo ima­li pri­li­ku
da vi­di­mo i ču­je­mo od iste au­to­r­ke“…

Po­red
to­ga što „sa Sa­njom Ma­ri­n­ko­vić vo­di ‘ra­dio­ni­cu za me­di­je’ ko­ja
u sva­koj ‘ge­ne­ra­ci­ji’ pri­pre­mi za da­lje uni­šta­va­nje sr­p­skih me­di­ja
bar još ne­ko­li­ko pra­zno­gla­vih lu­t­ki“, Ve­sna De­dić (RTS) je svo­ju
„ne­kad vr­lo pri­sto­jnu emi­si­ju, pre­tvo­ri­la u te­ški šu­nd“ i
sro­za­la je na „izu­ze­t­no ni­zak ni­vo“.

Ni­jed­na
ka­te­go­ri­ja u ovoj an­ke­ti, me­đu­tim, ne „do­ne­se“ to­li­ko ra­zli­či­tih
me­di­j­skih ra­d­ni­ka, kao „bru­ka za pro­fe­si­ju“. Po­red po­bro­ja­nih,
po­mi­nja­ni su Pre­drag Sa­ra­pa (STB) – „stal­ni gost u svo­joj emi­si­ji“,
Ire­na Ste­vić (B92) – „osim istra­ži­va­č­kog du­ha i po­zna­va­nja te­ma­ti­ke
no­vi­nar mo­ra da po­se­du­je i ku­l­tu­ru po­na­ša­nja u ko­mu­ni­ka­ci­ji sa
sa­go­vor­ni­ci­ma“, Ve­lj­ko Mi­la­di­no­vić („Neo­spor­ni ta­le­nat
be­so­mu­č­no tro­ši ta­ko što ‘če­t­ni­ku­je’ u Pressu“), Oli­ve­ra Jo­vi­će­vić
(„pot­pu­no pra­zna, be­zli­č­na no­vi­na­r­ka, ali Ti­ja­ni­će­va me­zi­mi­ca“)…

2010. godina:

1. Manjo Vukotić (Večernje novosti)

2. Ivan Ivanović (Prva televizija)

3. Dragan J. Vučićević (Press) i Predrag Sarapa (Studio
B)

NAJBOLJE DNEVNE NOVINE:

1. Blic

2. Danas

3. Politika

„Šta
mo­gu, ta­ko je. Na­rav­no da je pra­vo ime Da­na­sa Ju­če, da je Blic
Go… i da sam do pre ko­ju go­di­nu mi­slio da će mi se ru­ka osu­ši­ti ako na
ovu li­stu sta­vim Po­li­ti­ku. Ali, sve dru­go je još go­re. Upri­sto­je­ni
Pre­ss? To je kao upri­sto­je­ni ra­di­ka­li ko­ji se sad zo­vu na­pred­nja­ci.
Ne­ma tu pri­sto­j­nos­ti, ne­go je kao u Ali­si u ze­mlji ču­da kad
onaj zao lik, na kra­ju, ka­že ka­ko on ni­je zao, ne­go su oko­l­nos­ti bi­le
ta­kve. Ni­je Pre­ss upri­sto­jen, ne­go su oko­l­nos­ti ta­kve“,
na­pi­sao je je­dan ko­le­ga, gla­sa­ju­ći za, ne baš istim re­do­sle­dom ka­kve
smo mi re­zu­l­ta­te, na kra­ju, do­bi­li, tri na­j­bo­lja sr­p­ska dne­v­na
izda­nja. A on­da po­me­nuo i če­tvr­to.

Ali,
aj­mo re­dom.

Blic je iza­bran za na­j­bo­lje
dne­v­ne no­vi­ne jer su „pro­fe­sio­nal­ne“, „či­tlji­ve, ja­sne,
ta­č­ne“, „i da­lje zgod­ne za br­zo, ali ma­lo po­drob­ni­je in­fo­r­mi­sa­nje“,
sa „pra­znji­ka­vim te­k­sto­vi­ma, ali ja­kim ko­n­ce­p­tom“,
„sa ak­tue­lnim, do­brim sa­dr­ža­jem, na­ro­či­to po­li­ti­č­ke i eko­no­m­ske
ru­bri­ke“, te „na­j­ma­nje pri­stra­snom ure­đi­va­č­kom po­li­ti­kom
i do­brom se­le­k­ci­jom te­ma“… I po­red još pre­gr­št ko­men­ta­ra hva­le,
za Blic su gla­sa­li i oni ko­ji svo­ju na­klo­nost ovom dne­v­ni­ku
obja­šnja­va­ju sle­de­ćim re­či­ma – „ne za­to što su kva­li­te­t­ni, ne­go
za­to što su, to­kom pret­hod­nih go­di­na, uspe­li da od me­ne na­pra­ve re­dov­nog
či­tao­ca“.

Ni­šta
se od pro­šle go­di­ne ni­je pro­me­ni­lo ni kad je reč o dru­gom i tre­ćem me­sta.

Da­nas su „je­di­ne dne­v­ne
no­vi­ne, sve osta­lo su bi­l­te­ni Đi­la­sa i Ša­pe­ra“, u nje­mu
„uvek ima šta da se pro­či­ta, ma­da mu fa­li de­set stra­na“,
„upr­kos sve­mu – ek­sklu­zi­v­ni i obje­k­ti­v­ni“, „in­fo­r­ma­ti­v­no,
za­ni­mlji­vo gla­si­lo“… Ni­su, me­đu­tim, svi ko­men­ta­ri osta­li u ova­kvom
to­nu: „Na­j­ma­nje lo­še, jer i da­lje oku­plja­ju dos­ta sja­j­nih no­vi­na­ra,
ko­ji još uvek uspe­va­ju da amo­r­ti­zu­ju an­ga­žo­va­nje ne­kih ko­lu­m­ni­sta
(ko­ji lu­pe­ta­ju i slu­že sa­mo da bi išli na ži­v­ce na­ma ko­ji Da­nas
ve­r­no ku­pu­je­mo od pr­vog bro­ja) i da­va­nje pros­to­ra ra­znim na­co­ši­ma.
Ako na­sta­ve da se udva­ra­ju fa­ši­sti­ma i pra­ve ko­m­pro­mi­se sa lji­ga­vim
me­j­n­stri­mom u sr­bi­jan­skoj po­li­ti­ci, br­zo će oti­ći do đa­vo­la.“

„I
da­lje ozbi­lj­ni te­k­sto­vi i ana­li­ze mo­gu da se pro­či­ta­ju u Po­li­ti­ci„,
bio je je­dan od ko­men­ta­ra za tre­će­ra­n­gi­ra­ni dne­v­nik. Ia­ko hva­lje­na
(„zbog kva­li­te­t­nih no­vi­na­ra i ne­ba­vlje­nja tri­vi­jal­nim te­ma­ma“,
„pre sve­ga zbog te­k­sto­va iz sve­ta i ko­m­ple­t­nos­ti“,
„ima­ju je­di­ni no­r­ma­lan pre­lom“, „dos­ta dru­ga­či­jih sa­dr­ža­ja“,
„odli­č­ne ko­lu­m­ni­ste, i dne­v­no ana­li­ti­č­ke te­k­sto­ve“), Politi­ka
je, „kad ne­ma bo­ljih“ do­bi­la gla­so­ve i onih ko­ji mi­sle ova­ko:
„Ia­ko Po­li­ti­ka ni­je ono što je ne­ka­da bi­la… mi­slim da u od­no­su
na osta­le dne­v­ne no­vi­ne i da­lje na­j­vi­še vo­di ra­ču­na o kva­li­te­tu
na­pi­sa­nog“, „ia­ko pro­re­ži­m­ska, dr­ži se no­vi­na­r­skog ko­de­k­sa“,
„čak i kad su do­sa­d­nji­ka­vi, i kad na 6 šla­j­f­ni te­k­sta ni­šta ne
ka­žu, ipak se mno­go la­k­še ‘va­ri’ od ko­n­ku­re­n­ci­je“…

Ia­ko
se ni­je na­šao u sa­mom vr­hu, dne­v­ni li­st Pre­ss („kad Vu­č­ko
uti­h­ne“) se pr­vi put ozbi­lj­no pri­bli­žio ovoj tro­j­ci ko­ja je go­di­na­ma
ne­pri­ko­sno­ve­ni no­si­lac priz­na­nja „na­j­bo­lji“ u Sta­tu­so­voj
an­ke­ti.

„Na
mo­ju ve­li­ku ža­lost, ne vi­dim ve­li­ku ra­zli­ku iz­me­đu Bli­ca i Pre­s­sa.
Ova dva dne­v­ni­ka se ra­zli­ku­ju je­di­no po to­me što Blic još uvek
ne­ma ne­kog svog Vu­č­ka (Dra­ga­na J. Vu­či­će­vi­ća)“, ka­že ja­dan
ispi­ta­nik, dok su dru­ga obra­zlo­že­nja ova­kva: „či­tlji­ve, lju­d­ske
pri­če i afe­re“, „ozbi­ljan na­pre­dak u od­no­su na pret­hod­nu in­kar­na­ci­ju“,
„po­sle su­no­vra­ta pret­hod­ne ured­ni­č­ke gar­ni­tu­re, ve­li­ki po­mak
ka pra­vom no­vi­na­r­stvu“…

Pre­ss sle­de Ve­če­r­nje no­vos­ti
sa „odli­č­nim re­po­r­ta­ža­ma“ i „do­brim ba­lan­som iz­me­đu
ozbi­lj­nih i onih dru­gih sa­dr­ža­ja“, a on­da i je­di­ni „lo­kal­ni“
dne­v­ni li­st – Dne­v­nik „no­vo­sa­d­ski, na­ra­v­ski“,
„pri­sto­j­ne no­vi­ne, ali još uvek sa ka­ta­stro­fal­nim pre­lo­mom i po­gre­šnom
in­te­n­ci­jom ured­ni­štva da bu­du ma­la Po­li­ti­ka. Ka­d bi se još
vi­še okre­nu­le vo­j­vo­đan­skim te­ma­ma, osa­vre­me­ni­le la­yout i
vra­ti­le u pot­pu­nos­ti na le­vi­ča­r­ske po­zi­ci­je, bi­le bi na­j­bo­lje
no­vi­ne.“

2010. godina:

1. Blic

2. Danas

3. Politika

NAJGORE DNEVNE NOVINE:

1. Alo

2. Kurir

3. Pravda

Ia­ko
u vla­sni­štvu iste ko­m­pa­ni­je, dva dne­v­na izda­nja su se na­šla na su­pro­t­nim
po­lo­vi­ma: Blic je na­j­bo­lji, dok je Alo na­j­go­ri dne­v­ni
li­st po mi­šlje­nju no­vi­na­ra ko­ji su uče­stvo­va­li u an­ke­ti ma­ga­zi­na
Status, „na sra­mo­tu vla­sni­ka iz Šva­j­ca­r­ske i Ne­ma­č­ke, na
sra­mo­tu Bli­ca, i na sra­mo­tu ve­li­kog mo­ra­li­ste Ve­se Si­mo­no­vi­ća.
Jed­nom re­č­ju: Fuj!“

„Sen­za­cio­na­li­zam
po sva­ku ce­nu, ne zna se šta je u ovim no­vi­na­ma uo­p­šte te­k­st, sve su
uglav­nom glu­pos­ti“, „zbog neu­li­va­nja si­gu­r­nos­ti u ve­ro­dos­to­j­nost
na­pi­sa­nog“, „Ku­rir ume­sto Ku­ri­ra„, „Ko­pi­ra
Ku­rir iz nje­go­vih na­j­mra­č­ni­jih da­na“, „Ogav­no, ta­bloi­d­no
i ne­pro­fe­sio­nal­no“, „obi­lu­je tra­če­vi­ma, ve­sti­ma po­ku­plje­nim
sa Facebook-a i ne­pro­ve­re­nim in­fo­r­ma­ci­ja­ma“…

Do
sa­da ne­pri­ko­sno­ve­ni Ku­rir, pao je na dru­go me­sto. „Ako ova­ko
na­sta­ve, u ovoj ko­n­ku­re­n­ci­ji će ih pre­te­ći i Pra­v­da, pa će
mi se na­ći tek na tre­ćem me­stu“, re­kao je je­dan od ispitanika, ko­ji
je po­bro­jao ova tri dne­v­na li­sta, upra­vo re­do­sle­dom ko­ji smo do­bi­li
kao re­zu­l­tat ce­lo­ku­p­ne an­ke­te. A bi­lo je i ova­kvih ko­men­ta­ra:
„đu­bre bio, đu­bre ostao…“, „obja­vlju­je na­j­go­re te­k­sto­ve,
s ci­ljem vre­đa­nja, a bez ika­kvih do­ka­za“, „va­žan je va­lj­da
sa­mo sen­za­cio­na­li­zam, bez či­nje­ni­ca“, „ko­z­me­ti­č­ke pro­me­ne
ni­su do­vo­lj­ne, vuk dla­ku me­nja…“, „me­ša­vi­na Je­le­ne Kar­leu­še
i Me­ri Vo­r­lik, da­kle – neo­pi­siv kič“, „iz po­li­ti­č­ke u po­li­ti­č­ku
kra­j­nost, ali i da­lje sa, nis­kim pro­fe­sio­nal­nim ni­voom“…

Ona
ko­ja „pre­ti“ da ugro­zi i ova­ko sro­za­no, dru­go me­sto, Ku­ri­ra,
je – Pra­v­da, za ko­ju je­dan ko­le­ga ka­že „da ima pra­v­de, Pra­v­da
bi dav­no ne­sta­la sa kio­ska“. Ova­ko, dok se šta­m­pa­ju i pro­da­ju na
kio­sci­ma, ove dne­v­ne no­vi­ne su, po mi­šlje­nju me­di­j­skih po­sle­ni­ka
„ne­pou­zda­ne i jed­nos­tra­ne, pre­vi­še te­n­de­n­cio­zne“,
„zbog su­bje­k­ti­v­nos­ti u pi­sa­nju“, „no­vi­ne za či­ta­nje
na ko­so­v­skim ba­l­va­ni­ma – ba­l­van no­vi­na­r­stvo“,“pa­m­flet
no­vih ra­di­ka­la“.

Ne­ga­ti­v­ne
ko­men­ta­re do­bi­li su i Pre­ss („i sa no­vim re­di­za­j­nom, ko­n­ce­p­tom,
ipak vi­še idu ka žu­toj šta­m­pi“), Ve­če­r­nje no­vos­ti
(„to­tal­no uni­šten bre­nd. Sva­ku či­tu­lju sta­vlja­ju u re­mi­te­n­du“),
Blic („La­k­še je pro­na­ći Je­ti­ja i Ne­si ne­go pi­smen te­k­st
u Bli­cu„), 24 sa­ta („zbog štu­ros­ti in­fo­r­ma­ci­ja“),
da­kle, izu­zev Po­li­ti­ke i Da­na­sa, u ovoj ka­te­go­ri­ji su
po­bro­ja­na sva beo­gra­d­ska dne­v­na izda­nja.

2010. godina:

1.Kurir

2. Alo

3.Pravda

NAJBOLJE PERIODIČNE (NEDELJNE, DVONEDELJNE, MESEČNE…) NOVINE:

1. Vreme

2. Status

3. NIN

Iz go­di­ne u go­di­nu,
u ovoj ka­te­go­ri­ji, re­do­sled vo­de­ćeg tro­j­ca je isto­ve­tan – ne­de­lj­nik,
me­se­č­nik, ne­de­lj­nik.

Pr­vo
me­sto pri­pa­lo je Vre­me­nu „zbog kva­li­te­ta te­k­sto­va bri­t­kog
sti­la“, „jer je u sla­boj ko­n­ku­re­n­ci­ji na­j­ma­nje sla­bo“,
„te­ško se odri­čem na­vi­ka“, „u ne­dos­ta­t­ku bo­ljih, mo­že
da pro­đe“. „Sa ko­n­ce­p­tom od pre 20 go­di­na, i da­lje je vrh sr­p­skog
no­vi­na­r­stva“, „uvek do­bro“, „obje­k­ti­v­no“,
„tra­di­ci­ja i in­te­li­gen­t­ni te­k­sto­vi“, „još uvek vi­sok
stan­da­rd“, „sa­mo sta­ra sla­va i či­nje­ni­ca da u ova­kvim vre­me­ni­ma
i da­lje op­sta­ju“, „ni Mi­ško­vić ga ni­je uni­štio“.

„Kad
(ne­re­dov­no) či­tam Vre­me, oba­ve­zno či­tam i NIN. I ne mo­gu da se
na­ču­dim. Vre­me je, kao i uvek, pre­pa­me­t­no, ba­vi se po­li­ti­č­kom
fi­lo­zo­fi­jom, a pro­te­klih go­di­nu-dve ima ured­ni­ka ko­li­ko i no­vi­na­ra
+ Ža­r­ko­vić – le­k­tor. To­dor već vi­še od go­di­ne upro­pa­šću­je mo­žda do­bre
te­k­sto­ve, sva­ka­ko do­bre te­me, ti­me što iz re­če­ni­ce izba­cu­je po­mo­ć­ne
gla­go­le. A u NIN-u ni­sam uspeo da pro­či­tam ni­je­dan te­k­st ko­ji ne li­či
na pro­ši­re­ni dne­v­ni izve­štaj: ni­g­de član­ka (s dve su­pro­t­sta­vlje­ne
stra­ne itd.), re­po­r­ta­že, HIS-a.“

„Ma­da
ni bli­zu ne­ka­da­šnjeg kva­li­te­ta i re­pu­ta­ci­je, za­hva­lju­ći ne­ko­li­ci­ni
sja­j­nih no­vi­na­ra i ko­lu­m­ni­sta, ovaj ne­de­lj­nik i da­lje na­j­re­dov­ni­je
či­tam. Kad bi se odre­kli uslu­ga Ža­r­ko­vi­ća i Mi­lo­še­vi­ća i išču­pa­li
se iz du­žni­č­kog ro­p­stva pre­ma Mi­ško­vi­ću bi­li bi po­no­vo odli­čan li­st.
Ova­ko oce­na: vr­lo do­bar.“

Sta­tus je, po mi­šlje­nju pri­pa­d­ni­ka
se­d­me si­le, ma­ga­zin u ko­me „ima šta da se pro­či­ta“, „na­j­bo­lji
me­se­č­nik mo­žda i van ovih, sr­p­skih pros­to­ra“, „zbog isc­r­p­nih
ana­li­za i otva­ra­nja ra­znih, ne­do­vo­lj­no obra­đe­nih te­ma“. „Be­sko­m­pro­mi­san
i sa­mo svoj“, „ra­zno­vr­stan, te­me­ljan, ana­li­ti­č­ki“,
„ča­so­pis za du­go isči­ta­va­nje“, „no­vi­ne od sti­la“.
„Bio bi pr­vi da je ne­de­lj­nik.“

NIN
je tre­će­pla­si­ra­ni za­hva­lju­ju­ći „tra­di­ci­ji, odli­č­nim te­k­sto­vi­ma,
po­li­ti­č­kim i eko­no­m­skim ana­li­za­ma“, „ne­sva­ki­da­šnjim te­ma­ma“,
„sta­roj sla­vi“, „sa­mo zbog lo­še ko­n­ku­re­n­ci­je“.
„Ni­je ta­ko loš, kao što izgle­da“, „odli­č­ne no­vi­ne sa ana­li­ti­č­kim
te­k­sto­vi­ma“. „A ko­ga na tre­će me­sto?!“ „Ne­ma bo­ljih
pa sam pri­nu­đen da ovaj ne­de­lj­nik sta­vim u pr­va tri. Pot­pu­no su se
izgu­bi­li u pro­me­na­ma ko­n­ce­p­ci­ja, pre­lo­ma… ali ba­rem ni­su vi­še
gla­sno­go­vor­ni­ci fa­ši­sta i kri­mi­na­la­ca.“

Me­đu
no­vi­na­ri­ma do­bro se ko­ti­ra i no­va­j­li­ja – se­d­mi­č­nik No­vi ma­ga­zin
(„osve­že­nje“, „sa­dr­ži pre­gr­št kva­li­te­t­nih te­k­sto­va“,
„obe­ća­va“, „ia­ko još uvek ni­je do kra­ja pro­fi­li­san, ni­je
lo­še“, „ot­kad pos­to­ji ne ku­pu­jem vi­še dva, već tri ne­de­lj­ni­ka,
od ko­jih bi ve­štom ured­ni­č­kom ru­kom mo­gao da se na­pra­vi je­dan do­bar“.
„Još uvek se pro­fi­li­šu, ali su uspe­li sa ra­zno­vr­snim te­ma­ma i te­k­sto­vi­ma
iz re­pu­bli­ka bi­v­še SF­RJ da me ube­de da ih ku­pu­jem sva­ke ne­de­lje.
Oce­na: do­bar.“).

Re­dov­no
hva­lje­ni pe­rio­di­č­nik je i Po­li­ti­kin za­bav­nik („i da­lje
je na do­brom ku­r­su“, „si­no­nim de­ti­nj­stva, i da­lje ga ra­do
či­tam“), a po­mi­nja­ni su i Pla­y­boy („ima šta da se vi­di,
a po­ne­kad i da se pro­či­ta“), Pro­fit („zbog te­me­lj­ne
obra­de eko­no­m­skih te­ma i dvo­je­zi­č­nos­ti“), Na­cio­nal­na geo­gra­fi­ja,
Vra­nj­ske, Re­pu­bli­ka („zbog kri­ze vi­še ne izla­zi me­se­č­no,
na­ža­lost. Kri­ti­č­ki na­stro­je­na pre­ma sve­mu“), ali i In­te­li­gent
li­fe („je­ste da je stra­na li­ce­n­ca, ali tre­ba­lo bi no­vi­na­ri
da ga či­ta­ju kao bu­kvar, da vi­de gde je oti­šlo no­vi­na­r­stvo u sve­tu“).

2010. godina:

1. Vreme

2. Status

3. NIN

NAJGORE PERIODIČNE (NEDELJNE, DVONEDELJNE, MESEČNE…) NOVINE:

1. Skandal

2. Svet

3. Pečat

Na
li­sti omra­že­nih ne­de­lj­ni­ka Skan­dal, već tra­di­cio­nal­no, su­ve­re­no
dr­ži li­de­r­sku po­zi­ci­ju: „zbog ba­nal­nos­ti u obra­di te­ma“,
„sa­mo ime go­vo­ri, u bu­kval­nom smi­slu o če­mu je reč“, „sve
tog ti­pa je pod­no­šlji­vo, ali ovo je užas“, „šu­nd“, „vu­l­gar­no“,
„šta vi­še re­ći od – skan­dal!“. „Si­se, du­pe! Si­se, du­pe!
Si­se, du­pe! Si­se… i… na­rav­no, du­pe!“

U
od­no­su na pro­šlu go­di­nu, dru­go­pla­si­ra­ni i tre­će­pla­si­ra­ni su za­me­ni­li
me­sta, pa je ovog pu­ta vi­ce­ša­m­pion Svet, jer „pi­še o estra­d­nim
bu­da­la­šti­na­ma“, „zbog ba­nal­nos­ti u obra­di te­ma“,
„re­kla, ka­za­la, ski­nu­la/ski­nuo se…“. „Ia­ko su pro­me­ni­li
vi­zue­l­ni iden­ti­tet, i da­lje go­mi­la glu­pos­ti na jed­nom me­stu“,
„pa­pir tr­pi sve“.

Me­di­j­ski
po­sle­ni­ci ni­su šte­de­li ni Pe­čat – „li­či na Vu­če­lu“,
„jed­nos­tran, neo­bje­k­ti­van, ostra­šće­ni li­st“, „na­cio­na­li­sti­č­ko,
pro­fa­ši­ti­č­ko šti­vo. Na­ža­lost, i uti­ca­j­no“. „Sli­ka Sr­bi­je
u ka­kvoj ne že­lim da ži­vim“, „duh de­ve­de­se­tih, po­va­m­pi­re­ni
Du­ga, NIN, EP­O­HA iz Slo­bi­nog do­ba“. „Mo­že bi­ti da ima
go­rih, ali ih, bar, ni­ko ne či­ta. Pa ni ja. Da se ne ra­zo­ča­ram, jer go­re
od ovog ne mo­gu da za­mi­slim.“ „Ume­sto da je u Za­be­li za­to­čen
zbog rat­nih zlo­či­na i plja­č­ke dr­žav­nih pa­ra, Mi­lo­rad Vu­če­lić po­no­vo
se­je mr­žnju i strah pre­ko svog ne­de­lj­ni­ka, a u to­me mu po­ma­žu sli­č­ni
mi­li­tan­t­ni zlo­tvo­ri ko­ji­ma je izgle­da je­di­ni ci­lj da za­ku­va­ju
još je­dan rat.“

Me­đu
omra­že­ni­ma na­šli su se i Ta­bloid (za­to što je „ne­či­tljiv,
„ta­kav pe­rio­di­č­nik bi u svim no­r­mal­nim ze­mlja­ma bio za­bra­njen“,
„lu­da­č­ka ure­đi­va­č­ka po­li­ti­ka, pu­na mr­žnje, pros­ta­klu­ka i te­k­sto­va
ko­ji slu­že za od­strel lju­di“), Ak­ter („Uđem u avion za
Lju­blja­nu i pret­hod­no ku­pim ovo sra­nje. I ba­cim ga u kan­tu već na ae­ro­dro­mu
u Lju­blja­ni.“ „Još je­dan pro­je­kat po­kva­re­nih ud­ba­ša i ko­so­va­ca.“),
„Blic Pu­ls i sli­č­ni pro­du­k­ti za ‘obra­zo­va­nje’ sa­vre­me­nih
mla­dih ge­ne­ra­ci­ja, ne ra­za­zna­jem ih do­vo­lj­no“, „ne či­tam
baš ta­ko lo­še no­vi­ne“.

Ne­ki
od ispi­ta­ni­ka ni­su bi­li bla­go­na­klo­ni ni pre­ma vo­de­ćem tro­j­cu pe­rio­di­č­ni­ka
sa po­zi­ti­v­ne li­ste – Vre­me­nu, Sta­tu­su i NIN-u, te su ih
svr­sta­li me­đu na­j­go­re.

„Sve
vi­še me pod­se­ća na one pa­pi­r­či­ne ko­je se de­le u Ma­xi­ju u ko­ji­ma
nas oba­ve­šta­va­ju o vi­ke­nd po­pu­sti­ma“, „bo­lje da­ti 150 di­na­ra
za pa­ko­va­nje ‘Pe­r­fe­k­sa'“, obra­zlo­že­nja su ko­ja ne idu u pri­log
Vre­me­nu. A za NIN ve­le da je „obi­č­na sli­kov­ni­ca, vi­še se
ne zna ko­me se obra­ća. Izgu­bio je sta­re, a ni­je do­bio no­ve či­tao­ce“.
„Za kra­t­ko vre­me uni­šten je­dan bre­nd“, „užas!“.

2010. godina:

1. Skandal

2. Pečat

3. Svet i NIN

TEKST GODINE U POZITIVNOM SMISLU:

1. Kolumne Dragoljuba Petrovića

2. Tekstovi Miloša Vasića

3. Tekstovi Petra Lukovića

Kao
i pro­šle go­di­ne, pr­ve dve po­zi­ci­je u ovoj ka­te­go­ri­ji pri­pa­le su
Dra­go­lju­bu Dra­ži Pe­tro­vi­ću, ko­lu­m­ni­sti Da­na­sa i Mi­lo­šu
Miši Va­si­ću, no­vi­na­ru Vre­me­na.

Od
mno­štva, ka­ko ko­le­ge ve­le, fe­no­me­nal­nih Dra­ži­nih ko­lu­m­ni, izdvo­ji­li
su sle­de­će: „DS pro­tiv Mi­la­na Ta­ro­ta“, „Tu­nje­vi­na s Pi­n­ka“,
te „Đi­las, Vu­čić i Je­hova“.

Mi­ši­ni
te­k­sto­vi ko­ji su „po­se­b­no do­j­mi­li“ me­di­j­ske po­sle­ni­ke
su: „Po­raz bez ute­he“ (Da­nas), „Oru­ža­na po­bu­na 10
go­di­na ka­sni­je“ (Vre­me), kao i „Ulo­ga ho­lan­d­skog ba­ta­ljo­na
u Sre­bre­ni­ci 1995.“ (Vre­me).

Tre­će
me­sto zau­zeo je Pe­tar Pera Lu­ko­vić ko­ji se „do­sled­no i hra­bro ba­vi
ta­bu te­ma­ma sr­p­ske stvar­nos­ti“, „je­dan je od ne­ko­li­ci­ne
zbog ko­jih s po­no­som ka­žem da sam – no­vi­nar“, „ve­či­to je du­ho­vit
i su­rov“. An­ke­ti­ra­ni no­vi­na­ri na­ve­li su ove nje­go­ve te­k­sto­ve:
„Naš drug, đe­ne­ral“, „Pr­vi put sa Fi­la­re­tom i Ti­ja­ni­ćem
na ju­tre­nju“ i „Dr­ka­te li na sta­bla ko­ja će­te po­se­ći“
(E-no­vi­ne).

Svo­je
gla­so­ve no­vi­na­ri su da­li i Mi­ha­j­lu Me­de­ni­ci (Pre­ss) –
„zbog du­ho­vi­tos­ti i krea­ti­v­nos­ti u pi­sa­nju te­k­sto­va“, Ma­r­ku
Ne­de­lj­ko­vi­ću (Sta­tus), zbog te­k­sta „Bor­ci za slo­bo­du ili
sa­j­ber te­ro­ri­sti“ – le­po spa­ko­va­na pri­ča o ne­če­mo o če­mu ne
sa­mo ja ne­go i ni­ko ko­ga po­zna­jem po­j­ma ne­ma (a srž je su­tra­šnji­ce)“,
Da­ni­ci Po­po­vić (Politi­ka) „Da Bo­ža ipak po­vu­če osta­v­ku?“
– „po­zi­va na pra­k­ti­č­nu ve­žbu iz mo­ra­la u po­li­ti­ci. To što je
glav­ni ju­nak potpred­sed­nik vla­de na ko­ga (si­ro­ma’) la­je sva­ko ku­če u
dr­ža­vi ne zna­či da je te­k­st str­vo­de­r­stvo: on je otvo­ren ja­san, ali
pri­sto­jan i ubed­ljiv.“

Po­mi­nja­ni
su i te­k­sto­vi sa Njuz.ne­ta – „U ne­ma­č­koj odr­žan fe­sti­val
‘Vo­lim če­tr­de­se­te'“, – „te­k­sto­vi sa ovog sa­j­ta su na­j­bo­lja
ka­ri­ka­tu­ra dru­štva u kom ži­vi­mo, ali i no­vi­na­r­stva ka­kvo nam je da­nas,
„sva pisanija sa Njuz.net-a, vra­ća­ju osmeh i kad nam do to­ga ni­je“.

2010. godina:

1. Kolumne Dragoljuba Petrovića

<span lang="SR" style="font-size:10.0pt;font-family:&q