Pravnici,
međutim, ne vide uspešno rešenje ovog slučaja, a kao jedinu opciju navode
pokretanje stečajnog postupka pravnih lica koja su izdavala Glas i Kurir.
Podsetimo,
tekstovima Dušanke Novaković iz Požarevca, prvobitno objavljenim u Kuriru i
Glasu 30. oktobra 2006, a tri dana kasnije i u našem listu, trojici policajaca
iz Požarevca narušen je ugled, a prema izvršnom rešenju Prvog osnovnog suda u
Beogradu na predlog tužilaca, Danas je morao da plati kaznu od po 200.000
dinara za sve tužene, kao i troškove parničnog postupka od 138.500 dinara sa
zateznom kamatom. Danas nakon plaćanja tužbe od ostalih tuženih mora sam da
potraži novac koji je platio u njihovo ime.
Račun
Glasa d.o.o. koji je izdavao Glas javnosti u to vreme, a koji inače više ne
izlazi u štampanom izdanju, u vreme naplate odštete bio je u blokadi od 20.
septembra 2010. za iznos od više od 750.000 dinara. Uvidom u podatke o
prinudnoj naplati Narodne banke račun ovog izdavača u ovom trenutku se više ne
nalazi u blokadi.
S
druge strane, list Kurir je od datuma objavljivanja spornog teksta do danas
promenio tri izdavača. Prvobitno izdavač ovog dnevnika bio je Kurir-net d.o.o,
a nakon brisanja ovog pravnog lica iz registra njegov pravni naslednik je Kurir
plus, čiji je račun u blokadi više od godinu dana za skoro 4,5 miliona dinara.
Iako ovo pravno lice postoji i danas, prema podacima Agencije za privredne
registre, izdavač Kurira više nije Kurir plus već Kurir info.
U
Narodnoj banci Srbije ističu za Danas da, prema Zakonu o izvršnom postupku, u
slučajevima kada „solidarni dužnik ostvaruje pravo regresa prema ostalim
solidarnim dužnicima kroz izvršni postupak plenidbom novčanih sredstava sa
njihovih računa, te usled blokade računa solidarnih dužnika ili usled toga što
su im računi ugašeni ne može da naplati, na raspolaganju su mu dve mogućnosti“.
Kako dodaju, moguće je tražiti promenu sredstava i predmeta izvršenja ili da se
inicira stečajni postupak pred nadležnim sudom i eventualno da se naplate
potraživanja u tom postupku.
Medijski
pravnik Slobodan Kremenjak objašnjava za naš list da je problem bio još u samom
postupku kada je trebalo da se prigovara na odluku kao neutemeljenu u zakonu,
kao i da je sada teško regresirati deo tih sredstava.
–
Ukoliko su im računi u blokadi, regres mora da se potražuje u stečaju, ali
ukoliko se i pokrene stečajni postupak pitanje je da li ova pravna lica imaju
određenu imovinu koja im može biti oduzeta, odnosno postoji li stečajna masa. U
svakom slučaju, smatram da nema lakog rešenja po tom pitanju – ističe
Kremenjak.
Pravnik
Udruženja novinara Srbije Zoran Lakićević, takođe, kaže za Danas da je postupak
regresiranja u ovom slučaju komplikovan, kao i da se mora čekati da se računi
određenih pravnih lica odblokiraju ili firme odu u stečajni postupak.
–
Treba podneti regresnu tužbu, ali ukoliko su im računi u blokadi onda se može
tražiti naplata popisom i prodajom pokretnih stvari ili nepokretnosti. Ukoliko
se pak pravno lice izbriše iz registra i nema od koga da se naplati, u tom
slučaju se regres može zatražiti od onog ko je bio vlasnik – objašnjava
Lakićević.
Profesor
Pravnog fakulteta Union Vladimir Vodinelić navodi za naš list da postupak
regresiranja može „beskonačno da potraje“, jer se mora čekati do trenutka kada
određeno pravno lice bude imalo neki priliv novca. Kako dodaje, u slučaju
gašenja firme obaveze prelaze na njene pravne sledbenike.
Autor: B. Cvejić
