Prema njegovim rečima, još nisu
utvrđeni kriterijumi za određivanja stepena tajnosti – „državna tajna“, „strogo
poverljivo“, „poverljivo“ i „interno“ i da je, shodno time, problematično na
legalan način postavljanje pitanja bilo čije krivične odgovornosti za odavanje
takvih informacija.
Poverenik je u pismu Vladi Srbije
upozorio da je „stanje normativne uređenosti u oblasti klasifikacije tajnih
podataka takvo da podrazumeva ozbiljne rizike i za ostvarivanje prava javnosti,
ali i u još možda većoj meri i za bezbednosne interese zemlje i opštu pravnu
sigurnost“.
– Oblast tajnosti podataka je u
stanju zabrinjavajuće improvizacije, u kome se ni za jednu informaciju koja
nosi oznaku poverljivosti ne može pouzdano reći da je klasifikovana na potpuno
legalan način, i u kojoj je, shodno tome krajnje problematično može li se,
postaviti pitanje bilo čije krivične odgovornosti za odavanje takvih
informacija – upozorio je Šabić. On je dodao da postoji i problem ogromne
količine nasleđenih starih tajni, a da se, istovremeno, proizvode nove tajne,
bez pouzdanih kriterijuma.
Nadzor nad sprovođenjem zakona i
propisa donetih na osnovu zakona trebalo bi da vrši Ministarstvo pravde, koje,
prema Šabićevim rečima, ne raspolaže praktično nikakvim resursima za obavljanje
te funkcije, pa se nadzor i ne obavlja.
– Glavna slabost Zakona o
tajnosti podataka je to što je u svrhu njegove primene predviđeno donošenje
enormno velikog broja podzakonskih akata. Vlada je donela određen broj tih
akata, a samo jedan u predviđenom roku. Ostali su doneti sa zakašnjenjem ili
uopšte nisu doneti – ukazao je Šabić.
Na pitanje Danasa zbog čega se
zakon ne sprovodi već dve godine, Šabić je rekao da je to pitanje za nadležne
kojima je i uputio pismo – predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću i ministarki
pravde Snežani Malović.
Bivši načelnik Državne
bezbednosti Goran Petrović kaže za Danas da je Zakon o tajnosti podataka jedan
u nizu manjkavih propisa koje je donela država, dok pojedinci i institucije
koje su osnovane kako bi ukazale na propuste, to čine „pro forme“, jer nemaju
uticaja da stvari u praksi promene.
– Država je osnovala Agenciju za
borbu protiv korupcije. Tu su i poverenik i ombudsman, koji postoje samo da bi
se zadovoljila forma i da bi se, pred Evropom, pokazalo kako nešto radimo i
kako postoje regulatorna tela. Nisu oni krivi, oni rade svoj posao, ali
nažalost, bez ikakvog efekta – smatra Petrović. On dodaje da će najverovatnije
tako biti i sa Zakonom o tajnosti podataka, odnosno da se ništa neće promeniti.
– Ne postoje jasni kriterijumi za
izbor sudija, a kamoli za tajnost podataka. Bez namere da omalovažavam ovaj
zakon, trenutno postoje bitnije stvari. Mislim da se vlast uopšte neće baviti
ovim, posebno sada kada se približavaju izbori, jer to im je najbitnije –
zaključuje Petrović.
Željko Ivanji, poslanik stranke
Ujedinjeni regioni Srbije, kaže za Danas da bi Odbor za bezbednost Skupštine
Srbije trebao da inicira izmene i dopune Zakona o tajnosti podataka, kao i da
izvrši pritisak na državne organe da počne njegova implementacija, ali da to
verovatno neće biti moguće do kraja ovog mandata.
– Pitanje je i da li će druge
poslaničke grupe to podržati. U ovom slučaju, mislim da je problem i to što
poslanici većinu predloga koja dolazi od nezavisnih tela odbacuju. Ne želim da
verujem da se zakon namerno ne primenjuje – ukazuje Ivanji.
Autori: K. Živanović, M.D.Milikić
