Da
li je tronedeljni štrajk zbog neisplaćenih zarada, a zaposleni na Avali
napominju da je poslednje što im je isplaćeno prvi deo julske plate, urodio
plodom? Svakako je doprineo da prisustvujemo ne tako čestoj, čak izuzetno
retkoj prilici, da na jednom mestu vidimo sve vlasnike jednog medija. Upozoreni
da su se stekli uslovi da Televiziji Avala bude oduzeta dozvola za emitovanje,
Johanes Verner Kraus, Danko Đunić i Željko Mitrović došli su na poziv
Republičke radio-difuzne agencije na sastanak kako bi se utvrdilo mogu li ili
ne da i dalje imaju televiziju sa nacionalnom frekvencijom. Uverivši članove
Saveta RRA da će izmiriti svoje obaveze i prema zaposlenima i prema dužnicima,
vlasnici TV Avala izašli su potom pred novinare da i javno poruče da će plate
biti isplaćene, a gorući problemi rešeni u naredna dva meseca.
Može
li se, dakle, reći da je štrajk uspeo, a radnici se izborili za svoja prava,
tačnije, za jedno od svojih osnovnih prava – pravo na naknadu za rad? Osim
obećanja, za koje se svi nadamo da će biti ostvareno upravo onako kako je
izrečeno, Željko Mitrović je uputio i nekoliko poruka štrajkačima. Rekao je da
zaposleni u medijima nisu „zombirani radnici” već kreativci od čijeg rada
zavisi gledanost televizije, pa time i prihodi. Objasnio je i da radnici učestvuju
u podeli odgovornosti sa vlasnicima u kriznim vremenima.
Sasvim
je nebitno što je ove reči izgovorio Željko Mitrović, to su reči bilo kog
privatnog vlasnika u doba ekonomske krize, pa i država koje odavno poručuju
svojim građanima da moraju da „stegnu kaiš”, prionu na posao, zajedno podnose
teret krize. To je upozorenje svima onima koji su ovog meseca dobili platu, da
je već narednog možda neće biti jer i zaposleni treba da snose teret krize, i
opravdanje pred onima koji mesecima ne primaju platu – jer i zaposleni snose
teret krize.
Stanje
u medijima je teško, mnogi se bore za opstanak, a na alarm koji je zazvonio u
Avali, jednoj od pet televizija sa nacionalnom frekvencijom, reagovala je samo
jedna državna institucija – Republička radio-difuzna agencija. Moglo bi se
desiti da na očajnu situaciju u drugim medijima ne odgovori niko, jer RRA je
zadužen samo za televizije i radio-stanice. Štrajk zaposlenih u medijima može
imati jednu prednost: zahvaljujući radu u javnom glasilu o svojoj obustavi rada
mogu na brz i efikasan način obavestiti široki krug ljudi, kao što su to
učinili i zaposleni na TV Avala koji emituju natpis „Štrajk zbog neisplaćenih
zarada”.
Šta
je sa gomilom „zombiranih radnika” koji mesecima ne primaju plate, a čiji
štrajkovi završavaju neopaženi u gomili vesti o ekonomskoj krizi?
Autor:
Jelena Čalija
