Poreska uprava je objavila listu
dužnika na kojoj, pokazalo se, ima više pogrešnih podataka. Budući da spisak
nije sam po sebi uzbudljiv, već više tužan odraz naše stvarnosti, TV reporteri
skaču od radosti kad pronađu odavno mrtvog ili nekog, pogrešno ozloglašenog sa
liste dužnika, a, zapravo, čist je kao dečja suza. Ako ćemo da se šalimo, takvi
poreski obveznici u ovoj zemlji ne postoje, ali, hajde, da se pravimo nevešti.
Onda slede izvinjenja i objašnjenja koja se po informativnoj dozi „ na sat“
ponavljaju dok ne izgube svaki smisao.
Pa
se pitate, da li je, sve to, zaista važno da treba da ubije zdravu pamet.
Nesreća
i (samo)ubistava je bilo previše za januarsku suvomrazicu. Dopisnici se nisu
proslavili izveštavajući o majci koju je, kako se tereti, ubio i masakrirao
sin. Kaže TV reporter:
Zločin
kakav se ne pamti u Jagodini! Pa što da se pamti nešto tako gnusno. Pristup
odražava provincijalni duh prepričavanja i dodavanja neproverenih detalja,
novinar od toga ne može da se odbrani, nesvesno ih ugrađuje u svoj izveštaj.
Svako
od nas, ponekad, gleda televiziju podignutih obrva i sa neizgovorenim pitanjem:
Pa, dobro, šta je ovo? Povod nije obavezno tragičan, češće je neobavezan,
naivan ili ideološki obojen. Eto, ponovo se poteže sudska procedura oko
ostavštine J. B. Tita.
Posle
toliko godina od njegove smrti, valjda može da se objavi da li je ostalo nešto
više od ordenja i okrnjenih porcelanskih servisa i kome je u interesu da se to
prikriva. Prilog sa oreolom „od međunarodnog značaja“, jer zainteresovanih ima
i u drugim delovima Balkana, u emisiji „U svetu“ nije otišao dalje od
nagoveštaja. Ivan Ivanović je zakoračio u Novu godinu sam, u pozi: dok je meni
mene.
Tačnije,
bio je sam sebi gost. Da li to tako može? Pa ne može, ni veće TV face ne
postoje bez gostiju, ma šta umišljali o sopstvenoj veličini.
Novinari
su sami sebi najveći neprijatelji.
To
pokazuje i štrajk na TV Avala. Njihov socijalni vapaj (dajte nam plate) deluje
uporno ali i bojažljivo, da se gazde ne naljute. A gazde bahate, ništa ili malo
obećavaju, traže kreativnost. Kako da budeš maštovit kad nisi doručkovao, deci
nije plaćeno obdanište, pa vas vaspitačica svako jutro opominje, a kontrolor
uhvatio u autobusu bez karte. Poniženje do poniženja. Ne pominju se urednici i
njihova odgovornost. Zbrisali sa svojim premijama. Neki si rekli, Bojana Lekić
se opet „proždrnula“, ma šta taj novokomponovani izraz značio.
Autor:
Branislava Džunov
