Oni
dodaju i da vlast i političke strukture nisu učinile gotovo ništa da taj
problem reše, kao i da je, „izuzev pojedinih“, većina medija u Srbiji pod
kontrolom vladajućih ili opozicionih političkih stranaka. Sagovornici našeg
lista ukazuju i da su nasilje i diskriminacija problemi sa kojima Srbija nije
uspela da se suoči na adekvatan način.
Naime,
u godišnjem izveštaju „Fridom hausa“, Srbija je dobila oznaku „slobodna zemlja“
zajedno sa Crnom Gorom i Hrvatskom, dok su susedne zemlje – Bosna i Hercegovina
i Makedonija, ocenjene kao „delimično slobodne“. Kosovo je u ovom izveštaju
ocenjivano kao samostalna država i nalazi se među državama koje su „delimično
slobodne“.
I
pored napretka u mnogim zemljama, organizacija Fridom haus ocenjuje da je
nacionalizam u velikom delu Balkana nastavlja da ugrožava pomirenje u regionu,
čime se komplikuju odnosi sa Evropskom unijom. Takođe, u ovoj organizaciji
napominju da se i dalje nastavlja pritisak na slobodne medije na Balkanu, gde
se posebno pominje Makedonija, gde je zatvorena jedna opoziciono orijentisana
televizija, dok je rad više novina ugrožen.
Zoran
Živković, nekadašnji premijer, objašnjava da je nacionalizam u Srbiji uvek
prisutan u trenucima kada vlast „raspiruje vatru“ i to može da se radi direktno
i indirektno.
–
Direktan nacionalizam je poput onog koji je izražavan devedesetih godina, a
indirektan nacionalizam, koji možemo nazvati i „salonskim“, bio je prisutan u
Koštuničinoj vladi, ali i u ovoj sada. Odlikuju ga velike reči poput „nikad
ovo, nikad ono“, bez spremnosti da se preduzmu konkretni koraci, što kod
građana jača osećaj nacionalizma. Taj nacionalizam ne predstavlja opasnost za
izazivanje novog rata, ali sprečava dalji razvoj demokratskog društva,
napominje Živković.
Kada
je reč o pritiscima na medije, Živković naglašava da je izuzev pojedinih,
većina medija u Srbiji pod kontrolom političkih stranaka, kako onih iz
vladajuće koalicije, tako i iz opozicionih stranaka.
–
Na udaru direktne kontrole su državni mediji, a indirektno se kontrolišu oni
mediji koji se nalaze u rukama tajkuna, naglašava Živković.
Milan
Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava građana, kaže za Danas
da su nacionalizam i diskriminacija glavni problemi na koje se ukazuje u većini
izveštaja organizacija za zaštitu ljudskih prava.
–
Nasilje i diskriminacija su problemi sa kojima Srbija nije uspela da se suoči
na adekvatan način, a veliki broj političara umesto da optužuju govor mržnje,
često ga koriste kako bi sebi obezbedili glasove u određenim krugovima,
naglašava Antonijević. Prema njegovim rečima, ova organizacija godišnje ima
više od 300 slučajeva kršenja ljudskih prava u našoj zemlji, a u prethodnoj
godini podneto je više od 10 krivičnih prijava zbog pretnji braniteljima
ljudskih prava i pripadnicima manjinskih zajednica.
Đorđe
Vlajić, glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda, kaže za naš
list da ocena da se na Balkanu nastavlja pritisak na medije ne predstavlja
novinu, jer je to podatak koji beleže mnoge organizacije, kako domaće tako i
inostrane.
–
U izveštajima mnogih organizacija ističe se da su mediji u našoj zemlji često
na meti političara i ekonomskih interesnih grupa i u toj oblasti se Srbija ne
razlikuje mnogo u odnosu na druge zemlje u regionu, pa i svetu. Ono u čemu se
Balkan razlikuje kada je sloboda medija u pitanju jeste to što su mediji na
ovom području ranjiviji zbog tranzicije i loše ekonomske situacije, što sužava
prostor medijske slobode, ukazuje Vlajić.
Autor: M.D.Milikić
