S
druge strane, predstavnici RTK i međunarodne zajednice zalažu se za jedinstvenu
strukturu delovanja u okviru kosovskog javnog servisa.
Nacrt
Zakona o srpskom TV kanalu ušao je u proceduru kosovske skupštine i njime je
predviđeno da RTK čine dva TV kanala, jedan na albanskom i jedan na srpskom
jeziku, a oba TV kanala imaju procenat programa na jezicima manjinskih
zajednica.
Do
konačne odluke o novom TV kanalu na srpskom jeziku sledi predlaganje amandmana
skupštinske komisije i raznih interesnih grupa.
Predstavnici
srpske medijske zajednice smatraju da RTK ne može da upravlja ovim kanalom, jer
istraživanje koje je, između ostalih sproveo i Centar za mir i toleranciju,
jasno pokazuju da preko 95 posto ispitanika iz srpske zajednice ne želi
otvaranje novog kanala pod okriljem RTK.
Direktor
Medija centra u Čaglavici Budimir Ničić, gde je danas održan okrugli sto na
temu osnivanja nezavisnog TV kanala na srpskom jeziku, izjavio je KiM radiju da
je praksa pokazala da se mnogi zakoni usvojeni u Skupštini Kosova ne poklapaju
sa interesima srpske zajednice.
Prvi
zadatak posle zakonskog rešenja treba da bude izrada akcionog plana za početak
rada nove televizije, rekla je Anamari Repić, zamenik direktora RTK.
“Jedini
cilj jeste da se iskoristi trenutak jer ulazimo u proces digitalizacije i sada
je pravo vreme da ta nova srpska televizija iskoristi sve tehničke mogućnosti
koje se nude procesom digitalizacije. Finansijski i tehnički je to najlakše
ostvariti ukoliko ste već deo postojećeg javnog servisa“, rekla je
Repićeva.
Predsednik
Komisije Skupštine Kosova za interese i prava zajednice Goran Marinković,
podržava stavove srpskih novinara, ali kaže da su u mnogim situacijama
predstavnici Srba u Skupštini Kosova nemoćni da utiču na promenu stava većine.
On
je dodao da će poslanici Samostalne liberalne stranke glasati za ovaj Zakon
ukoliko se usvoji njihov amandman vezan za izbor direktora novog kanala.
Nemački
ambasador na Kosovu Ernst Rajhel nije za odvojenu strukturu.
“Razumem
da bi u idealnom svetu ljudi voleli da postoji potpuno odvojena struktura, ali
mislim da svi razumeju da bi takva struktura bila puno skuplja. Drugi aspekt
cele priče je da legalno izabrani predstavnici naroda imaju pravo da pitaju i
kažu šta će se raditi sa javnim novcem. Kompromis mora da se pronađe i mislim
da se lagano nazire, naročito u vezi balansa uticaja jedne ili druge strane,
svih faktora i učesnika u procesu. Nadam se da ćemo na kraju imati pristojan
proizvod”, rekao je nemački ambasador.
Inicijator
pokretanja ideje o srpskom TV kanalu koji bi signalom pokrivao čitavu
teritoriju Kosova bilo je Društvo novinara Kosova i Metohije.
Deo
njihovog predloga je ušao u plan Martija Ahtisarija, a potom i u Ustav Kosova.
Na
današnji okrugli sto, međutim, niko od predstavnika ovog društva nije pozvan da
prisustvuje.
