Prvi deo smo predložili Narodnoj skupš tini, ali radna grupa će nastaviti da radi pošto je neophodno obaviti još neke izmene radi usaglašavanja sa evropskim propisima, kazao je Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, u razgovoru za „Pravdu“.
– Izmene se kreću u tri pravca. Jedan od najvećih problema bilo je pitanje zloupotrebe službenog položaja. To je najčešće krivično delo koje je korišćeno za skoro sve slučajeve korupcije. Pojavila se potreba da se to krivično delo, koje je korišćeno u socijalistič kim vremenima, usaglasi sa konvencijama Saveta Evrope koje jasno opisuju sva koruptivna krivična dela. U tom smislu smo, u saradnji sa GREK-om, uneli vrlo precizne izmene krivičnog zakonika koje pored izmene postojećih članova predviđaju formiranje novih krivičnih dela.
Koja su to nova krivična dela?
– To su prevara u privrednom poslovanju, subvencijska prevara i zloupotreba u postupku javnih nabavki. Nova krivična dela uz izmene postojeć ih u potpunosti će izmeniti zloupotrebu službenog položaja.
Do kada zloupotreba službenog položaja ostaje na snazi?
– Mi zloupotrebu službenog položaja kao takvu nismo mogli da brišemo iz krivičnog zakona, jer postoji još 1.400 postupaka koji se vode za zloupotrebu službenog položaja. Kada bi ona bila automatski izbrisana iz Zakona, sva ta lica bi bila oslobođena krivič nog gonjenja. U naredne dvetri godine, kada se završe svi ti postupci, to krivično delo će postati bespredmetno i može da se briše iz zakona.
Zbog čega se iz Krivičnog zakona briše krivično delo uvrede i klevete?
– Što se tiče drugog dela izmena, to su, kao što ste rekli, klevete i uvrede. Srbija, s obzirom na svoj nivo evropskih integracija i mesta na kome se nalazi, jednostavno ima potrebu da postigne određene evropske standarde. Jasne preporuke Saveta Evrope i EU jesu da je neophodno podizati standard kada su u pitanju medijske slobode i slobode novinara. Niko ne beži od odgovornosti za pisanu ili izgovorenu reč. Ali, stav je da to ne treba da se utvrđuje u krivičnom postupku, da novinari ne treba da budu krivič no osuđivani. Mogu se voditi postupci za naknadu materijalne ili nematerijalne štete. To sve nije uslov Evropske komisije, ali je i te kako nešto što će EK pozdraviti. Izmene Krivičnog zakona će, nadam se, pred poslanicima biti već u toku februara, kako bi do kraja marta stupile na snagu. Za novinare je interesantno, što će samim brisanjem iz KZ klevete i uvrede, svi postojeći postupci koji su u toku biti prekinuti bez obzira na to u kojoj su fazi.
A šta je sa predloženom dekriminalizacijom dela protiv časti i ugleda. Da li se u potpunosti ukida verbalni delikt?
– U smislu krivičnog zakonodavstva u potpunosti se ukida. Pitanje časti i ugleda možete meriti samo da li vam je pričinjena kao pojedincu, nekom izgovorenom rečju, ili pisanjem kroz medije, neka materijalna ili nematerijalna šteta. To može da sudi samo parnični sudija.
Plašite li se da parlament više ne bude zasedao do narednog saziva, pa tako te izmene ne dođu na dnevni red Skupštine?
– Očekujem da će biti još dva zasedanja parlamenta i da će za to izglasavanje postojati politička većina. Ako se sada to ne bi uradilo, to čeka buduću vlast ko god je bude činio.
Šta očekujete od predstojeć ih izbora?
– Ono što mislim da je najveć i kvalitet demokratije koju smo mi postigli, jeste da danas nemate nijednu osobu u zemlji koja bi mogla da kaže da je neko u stanju da ospori rezultate izbora. Ko god da bude pobedio na izborima on će formirati novu vladu pod uslovom da može da osvoji 126 mandata. Što se tiče aktuelne vlade, na nama je da mandat privedemo kraju.
Dokle se stiglo sa najavom o mogućem povlačenju međusobnih tužbi za genocid Srbije i Hrvatske?
– Od formiranje nove vlade u Hrvatskoj dobili smo pozitivne signale u vezi povlačenja tužbi. Mi smo to više puta ponavljali. Hrvatska strana nije eksplicitna šta želi. Što se tiče Srbije, mi smo spremni za oba scenarija. Nesporno je da treba rešiti otvorena pitanja. Za Srbiju su dva ključna: rešiti stanarska prava Srba koji su izbeglice ili žive u Hrvatskoj, a to je nešto oko 50.000 stanarskih prava i pitanje 1.400 postupaka za ratne zločine koji se vode protiv Srba u Hrvatskoj. Pošto je Hrvatska prva podnela tužbu, na njima je da je oni i prvi povuku, a u suprotnom mi moramo da branimo legitiman interes Srbije.
Dokle se stiglo sa istragom o ubistvu i grobnom mestu generala Draže Mihajlovića?
– Istraga je pokazala određene detalje, a to je da smo utvrdili kako je hapšen, ko ga je uhapsio, ko ga je izdao, kakvo je bilo suđenje, gde je streljan. To je navelo više svedoka. Istragom se pokazalo da je streljan na Adi Ciganliji 1946. Prekopavanjem dela terena pronađeni su i ostaci kreča i određene čaure koje korenspodiraju sa Drugim svetskim ratom, ali kosti nisu pronađene. Odlučeno je da se nastavi sa prekopavanjem i sondiranjem terena. Ono što mora da se uradi jeste rehabilitacija Draže Mihajlović zbog nedemokratske optužnice i suđenja koje nije fer.
Autor: P. Jeremić
