N.N.R. – Da li će Vlada , i
kada, početi sa primenom Medijske strategije?
– Aktuelna Vlada ne da nije
počela sa primenom Medijske strategije, već uporno radi sve suprotno. Prema
Akcionom planu, u roku od 18 meseci predvidjeno je, izmedju ostalog, donošenje
novog zakona o javnom informisanju, utvrdjivanje predloga zakona kojim se
reguliše oblast elektronskih medija, kao i zakona o javnim RTV servisima.
Koliko je poznato, rad na ovim zakonima još nije počeo što je u neku ruku i
očekivano jer je iluzorno nadati se da će se vlast u predizborno vreme baviti osetljivim
zakonodavnim poslom. Ono što nas, medjutim brine je zapravo
izbegavanje države da primenjuje Zakon o državnoj pomoći, što je obaveza iz
Medijske strategije, koji je stupio na snagu 1. januara 2012. godine, i koji
zabranjuje svaku državnu pomoć kojom neki subjekt na tržištu stiče privilegovan
položaj. Vlada je, naime, već opredelila sredstva za Novinsku agenciju Tanjug,
čime se druge dve agencije, Beta i Fonet, dovode u neravnopravan položaj.
N.N.R. – Da li očekujete da će
se vlast, ma ko je činio, stvarno odreći svog uticaja u Tanjugu,
Novostima ?
– U jednom trenutku – moraće,
makar nevoljno ali moraće, jer ova rešenja ne mogu pravno da opstanu ukoliko
Srbija želi i dalje da ide evropskim putem. Postojeća rešenja, blago rečeno,
nisu u skladu sa evropskom praksom.
N.N.R. – Jedanaest godina
posle,- u kakvom je stanju srpsko novinarstvo?
– Nikad gorem. Nekome će
zazvučati kao prejaka ocena, ali srpsko novinarstvo danas može se meriti, po
mnogim parametrima, samo sa periodom Miloševićeve vladavine. Pritisci na
medije, kontrola medija, težak materijalan položaj novinara, srozavanje
novinarskih standarda – to je ono što danas karakteriše srpsko
novinarstvo.
N.N.R. – Većina medija,
naročito lokalnih, je u veoma teškoj materijalnoj situaciji, a sve to se
odražava i na primanja novinara. Kako, u takvoj situaciji, održati nivo profesionalizma?
– Upravo je u tome poenta. Ne
postoji politička volja da se uvede red u medijski sektor i da mediji, kao što
je to slučaj u državama sa razvijenom demokratijom, zauzmu značajan kontrolni
položaj. U strogo kontrolisanom haosu najlakše je manipulisati i medijima i novinarima i zato se
ovakvo stanje svesno održava.
N.N.R. – Koliko su mediji i
novinari suštinski profesionalni i samostalni danas u Srbiji?
– Onoliko koliko su mediji
oslobodjeni od političkog i ekonomskog pritiska vlasti, tajkuna, odredjenih
službi. Po mojoj proceni, jako malo.
N.N.R. – Kakva je situacija sa
loklnim medijima?
– Ništa nije promenjeno ni u
finansiranju lokalnih i regionalnih medija. U opštinskim i gradskim budžetima i
dalje se predvidja finansiranje na stari voluntaristički način, tako da će
posledica dodeljivanja sredstava samo neprivatizovanim medijima, čiji su
osnivači lokalne samouprave, dovesti do gašenja ostalih medija. Ako bismo bili
cinični, mogli bi reći da će dosadašnji način finansiranja lokalnih medija
dovesti do toga da opstanu samo državni i crkveni mediji, jer oni jedini imaju
stabilne izvore sredstava.
N.N.R. – Čini se da pritisak
na novinare nikada nije bio gori?
– Novinari su u bližoj prošlosti
bili pod raznim vrstama pritisaka. Neki su čak i ubijeni. Ali, ono što sada
karakteriše pritisak na novinare i medije jeste to da se zapravo radi o
sistemskom modelu ponašanja državnog aparata i političkog establišmenta.
Kontrolišu se tokovi novca i na taj način se pred medije ostavlja
mogućnost ili da prihvate nametnuta pravila igre ili da zakatanče redakcije.
N.N.R. – Da li bi stanje u
profesiji bilo bolje da je izvršena lustracija?
– Za lustraciju je nepovratno
kasno.
N.N.R. – Kakva je sudbina
lokalnih medije koji moraju da se bore sa finasijskim problemima i svakojakim
pritiscima lokalnih „moćnika“, političara, „biznismena“.
Koju strategiju za opstanak imaju Vranjske?
– Vranjske, na žalost, nemaju
spasonosan recept. Mi imamo jednu jedinu strategiju za opstanak – da
opstanemo, kako znamo i umemo! Kako i do kada? Ponekad i ja nemam odgovor, jer
posle 17 godina postojanja ponovo smo se našli na početku. Borimo se za golu
egzistenciju, za fizički opstanak novine, a da pritom od države ili lokalne samouprave
nemamo gotovo nikakvu pomoć.
N.N.R. – Kako naterati lokalne
vlasti da primenjuju odredbe iz Medijske strategije koje se tiču i
transparentnog finasiranja lokalnih medija bar u nekim segmentima? Šta treba
učiniti da se, zbog te finansijske pomoći, čelnici loklnih vlasti ne
ponašaju prema medijima kao da su njihove lične službe za promociju, a medije
da se ne ponašaju tako?
– Na dobru volju lokalnih
samouprava, čast malobrojnim izuzecima, očigledno ne treba računati. Neophodno je da se
zakonski uredi ova oblast, onako kako je predvidjeno Medijskom strategijom.
Vrednost Medijske strategije, kao okvirnog dokumenta, ogledaće se upravo u
tome, u realizaciji akcionog plana kojim se predvidja stvaranje drugačijeg
legislativnog ambijenta u Srbiji, ambijenta u kojem će država povući iz
vlasništva u medijima, a njena uloga svesti na finansiranje javnog interesa.
Medijska strategija treba da
omogući i ravnopravnost svih medijskih subjekata na tržištu pre svega kroz
institut javnog konkursa i nezavisnih komisija.
N.N.R. – Kako vidite budućnost
NUNS-a?
– NUNS je svih ovih godina,
naročito posle 2.000., a da ne govorim o periodu pre toga, uspeo da sačuva
profesionalan i moralan kredibilitet što je za mene najvažnija misija
udruženja. Beskompromisna borba za očuvanje profesionalnih standarda i podrška
slobodi izražavanja, nezavisnom, istraživačkom i etički nekompromitovanom novinarstvu
biće i u budućnosti naša osnovna uloga. Takav NUNS je bio i ostao jedan od
stubova demokratije u Srbiji.
