Samolov je preminuo u Beogradu nakon duge i
teške bolesti 31. januara ove godine.
Novinar Mihajlo Kovač rekao je da je Samolov bio profesionalac, čovek koji je bez mnogo reči
radio svoj posao odlično, koji je doprineo da se, bar u jednom
periodu, od televizijskog novinarstva napravi pristojna
profesija koja uživa određeni ugled u narodu.
„Za to mu pripadaju jednake zasluge kao i
mnogim drugima koji su više pričali i na izgled više postigli
od njega“, rekao je Kovač.
On je rekao da će Samolova pamtiti kao čoveka
koji nije pripadao ni templarima srpskog televizijskog
nezavisnog novinarstva, ni zvezdama.
„Nekada su dragoceniji takvi ljudi u koje
uvek možeš da se pouzdaš, i kad ćute da znaš šta misle, jer su
oni pored tebe, iza tebe i uvek će ti biti podrška“,
rekao je Kovač.
On je rekao da je Samolov shvatao realnost, da
nije težio za spektakularnim prilozima, ali je svoj posao
radio profesionalno.
Novinar Rade Radovanović rekao je da je Samolov
zračio posebnom ljudskom suptilnošću.
„On je svoj tolerantan stav, stav koji
podrazumeva ljudsku etiku i poštenje u svakodnevnom životu, stavljao
do znanja svakom svom sagovorniku“, rekao je
Radovanović.
Veljko Samolov je bio novinar Radio-televizije
Beograd, saradnik Radija Slobodna Evropa, dnevnika Danas,
nedeljnika Vreme i drugih medija.
Bio je jedan od osnivača i članova Upravnog
odbora Fonda solidarnosti, koji je osnovan početkom 1993.
godine kao odgovor na brutalnosti Miloševićevog režima.
Od septembra 2006. do septembra 2007. godine
obavljao je dužnost generalnog sekretara Nezavisnog
udruženja novinara Srbije.
