[box align=’box-left’ id=’259′]
Tako više nema grubih političkih ucena, fizičkih pretnji i likvidacija, a pritisci su uglavnom ekonomski, ocenjuju sagovornici Pressa. Srbija je svetski dan slobode medija juče obeležila kao „delimič no slobodna zemlja“, sa blagim padom na listi „Fridom hausa“ sa 72. na 75. mesto. U izveštaju ove organizacije na listi od 197 zemalja Srbija je ocenjena rejtingom 35 i zajedno sa Istočnim Timorom i Crnom Gorom deli 75, 76. i 77. mesto.
Marketinški faktor
Jedna od najuglednijih teoretič arki novinarstva, profesorka Fakulteta političkih nauka Neda Todorović, za Press kaže da iako je srpska medijska scena daleko od idealne, svetske studije pokazuju da situacija nije značajnije bolja ni u zemljama sa mnogo razvijenijom demokratijom i medijskom tradicijom. Mnogi ugledni mediji svoju objektivnost bacili su pod noge ekonomskim oglašivačima, jer je to bio jedini način da prežive. Medijski stručnjaci u Americi posle 11. septembra ocenjuju medijske slobode kao jednu vrstu novog staljinizma, pošto je svaka informacija pod kontrolom – ističe Todorovićeva. Ona dodaje da su politički i ekonomski pritisci sastavni deo svetske medijske scene i da je dozirana istina proizvod u novinarstvu koji je prisutan svuda, pai u Srbiji.
Naravno, vreme devedesetih se ne može porediti sa današnjim. Zbog toga se ne slažem sa nekim našim kolegama koji kažu da je stanje medijskih sloboda gore nego tada. Danas su ekonomski pritisci snažniji jer je marketinš ko tržište malo i svako hoće svoj deo. Ono što mene brine, to je da su i najozbiljniji srpski mediji podlegli senzacionalizmu i da su zaboravili na obrazovnu funkciju medija. Ali me kao profesora novinarstva ohrabruje to što su u evropskim zemljama počeli da rastu tiraži ozbiljnih novina – tvrdi profesorka.
S druge strane, predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović u proglasu povodom Svetskog dana slobode medija navodi suprotno: – Sloboda medija u Srbiji danas je na najnižem nivou od petooktobarskih promena. Novinari i urednici u najvećim medijima polažu račune marketing menadž erima i stručnjacima za odnose s javnošću.
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stoiljković za Press kaže da je to gruba ocena. – Srpska medijska scena optereć ena je teškom ekonomskom situacijom i to koriste oglašivači koji indirektnim ucenama diktiraju uređivačku politiku. To uslovljava i težak ekonomski polož aj novinara i profesije koja je danas zbog autocenzure malo vrednovana – ističe Stoiljković.
I direktor marketinške agencije „Pragma“ Cvijetin Milivojević smatra da su ekonomski pritisci na medije danas dominantni. – Devedesetih godina mediji su bili izloženi grubom političkom pritisku. Sada je situacija drugačija i umesto političkim, mediji su izloženi sofisticiranim ekonomskim pritiscima, što se naravno odražava i na objektivnost – kaže Milivojević.
Pristup informacijama I predsednik NUNS-a Vukašin Obradović smatra da su srpski, ali i svetski mediji, opterećeni finansijskom zavisnošću: Mediji su slobodni onoliko koliko su ekonomski samostalni. Pored toga, medije u Srbiji optereć uju i netransparentna vlasnička struktura i gušenje sindikalnih i profesionalnih prava. Poverenik za informacije Rodoljub Šabić ocenio je da i pored napretka u slobodi javne reči još ima problema i da je krajnje vreme da se zaoštri pitanje odgovornosti za kršenje zakonom utvrđenih prava javnosti. Dobro je što novinari i mediji sve više koriste prava iz Zakona o slobodnompristupu informacijama – rekao je Šabić za Press.
Pretnje Pressu i napadi
Baš juče, na svetski dan slobode medija, u Banjaluci su napadnuti novinari redakcija Pressa RS i „Dnevnog avaza“. Izvesni Dražen Kaurin upao je prvo u redakciju „Avaza“, gde je pretukao novinarku Brankicu Spasojević i izlomio nameštaj. Zatim je u Pressu RS polomio računar i fizički, uz najgore pretnje, nasrnuo na urednika. Još teži incident sprečio je dolazak policije.
