[box align=’box-left’ id=’297′]
Medijski rat u Crnoj Gori razbuktao se kada je nedavno predsednik Demokratske partije socijalista Crne Gore Milo Đukanović javno saopštio da je u ovoj državi „medijska mafija” snažna, nazivajući dnevni list „Vijesti” – „monstrumom”, a njegove osnivače ljudima sa „galopirajućom upalom mozga, koji su mislili da im sve može biti”.
U medijski rat od pre desetak dana uključio se i gradonačelnik Podgorice Miomir Mugoša, koji je u provladinim dnevnim novinama „Pobjeda”, u tri nastavka, na šest strana ispričao „roman” o ucenama i zahtevima koje je pred njega iznela „medijska mafija”.
Dnevne novine „Vijesti” i nedeljnik „Monitor” su, po oceni Đukanovića, kičma „medijske mafije” koja ga godinama „besprizorno vređa i neosnovano napada” jer se, kako je rekao, nije obogatio dok je bio u izvršnoj vlasti ali ni drugima aminovao bezakonje.
„Niko nije imao moj mandat ni za jednu nezakonitu radnju, niko nije imao moj mandat da poslove vlasti iskoristi za sticanje ličnih materijalnih interesa. Svako mora poneti svoj krst i svako mora odgovarati za ono što je radio”, poručio je Đukanović.
Predsednik DPS-a je u emisiji „Živa istina” na Atlas televiziji ponovo optužio deo medija da su „formalno mediji, a neformalno servis za vlastohlepne interese njihovih vlasnika” i da „se punih usta može reći da u Crnoj Gori postoji medijska mafija”, kao i da su „njihove mahinacije dugi niz godina promicale pažnji državnih organa”.
„Umislili su da ljudima mogu da crtaju mete, da smenjuju koga hoće, da određuju ko će biti direktor policije, ANB-a, premijer, kakav treba da bude odnos premijera prema partiji koja ga je izabrala… čak i da menjaju ambasadore. Više bi voleli ukoliko bi ambasadora jedne velike evropske države mogli promeniti jer je čovek pred penzijom a nije dobar nastavljač prakse koju je imao njegov prethodnik”, naveo je Đukanović, dodajući da su se neki mediji pretvorili u „berzanske mešetare”. „Zemljotresom koji su izazvali iskopali su sebi grobnicu. ’Vijesti’ su se pretvorile u monstruma koji ima za cilj da doprinese brutalnom vlastohlepstvu i u politici i u ekonomiji.”
Miodrag Perović, vlasnik „Vijesti”, „Monitora” i TV „Vijesti”, odgovara na optužbe Đukanovića koji je rekao da „medijski monstrumi, pod kontrolom Perovića priželjkuju moju fizičku likvidaciju”.
„’Monitor’ i ’Vijesti’ smetaju Đukanoviću zbog toga što je počeo da razmišlja da li će ga istorija upamtiti kao državnika ili kao mafijaša budući da je Crna Gora koju predvodi postala civilizacijska pustoš i raj za organizovani kriminal”, kaže Perović. „Kao i svaki diktator, misli da problem može rešiti diktatom. Njegov učitelj Milošević je stvarao istoriju hapseći na nacionalističkom mitingu ispred parlamenta. Đukanović je napredniji od učitelja utoliko što hoće da hapsi u predizbornom govoru i televizijskoj emisiji.”
On kaže da bi „politički motivisano hapšenje opozicionih lidera i osnivača prvih nezavisnih medija u Crnoj Gori rešilo dilemu: državnik ili kriminalac”.
„Šteta je što se ’dvaput u istu vodu ne može ugaziti’. Đukanović će danas, ipak, teško naći tužioca koji će se povinovati njegovoj želji”, poručuje Perović.
Urednica „Monitora” Milka Tadić-Mijović i njena koleginica Milena Perović-Korać podnele su državnom tužiocu prijavu protiv „Pobjede” „zbog govora mržnje, podsticanja i direktnog poziva na nasilje”.
One su dostavile tekstove koje je objavila „Pobjeda” u kojima su za njih iznete brojne uvredljive kvalifikacije, poput „ološ”, „splačina”, „guska”, „raspadenica”, „radodajka”…
Ovakav nezapamćeni vokabular u crnogorskom novinarstvu osudili su mnogobrojni intelektualci – pisci, profesori, novinari i asocijacije novinara. Ipak, to nije zaustavilo medijski rat u Crnoj Gori. Obračun i dalje traje.
