[box align=’box-left’ id=’344′]
Vladimir Galić, potpredsednik Srpske napredne stranke u Novom Sadu (inače advokat), podneo je tužbu Višem sudu u Novom Sadu protiv Društva za novinsko-izdavačku delatnost „Agenda 2020“ koje izdaje nedeljnik Novi magazin i odgovornog urednika Novog magazina Milorada Ivanovića i zatražio milion dinara odštete zbog navoda u tekstu „Ko su politički akteri spornih privatizacija“, objavljenog 26. aprila u Novom magazinu.
Galić u tužbi tvrdi da nije učestvovao u postupku privatizacije, niti da je dao bilo kakvu saglasnost koja se tiče pančevačke Azotare, da nije zaključio osnovni ugovor, niti bilo koji aneks ugovora kojim se menjaju odredbe osnovnog ugovora, te ni na koji način nije mogao osloboditi kupce Azotare ugovornih obaveza.
U podnesku Višem sudu u Novom Sadu (nejasno je zašto sudu u Novom Sadu kad ne postoji nikakva mesna nadležnost tog suda) Galić navodi da mu je „u ogromnoj meri povređen ugled i čast, te da je pretrpeo ogromnu nematerijalnu štetu“ zato što je njegovo ime u tom tekstu povezano sa nezakonitim radnjama prilikom privatizacije pančevačke Azotare. „Sporni tekst i neistinite tvrdnje objavljeni su u jeku predizborne kampanje u kojoj Galić uzima aktivno učešće, te su razmere negativnih posledica neistinitih navoda nesagledive! Stoga je posebno uvredljiv, a po ugled i čast Galić Vladimira katastrofalan, deo teksta u kojem se isti spominje i kao član i funkcioner Srpske napredne stranke, te kao kandidat na predstojećim političkim izborima“, piše u Galićevoj tužbi.
Galić zatim konstatuje da se 12 godina uspešno bavi advokaturom i da uživa zavidan ugled i čast, da je član Glavnog odbora Srpske napredne stranke i da je kandidat za poslanika u Skupštini Vojvodine. „Posle objavljivanja neistina u pomenutom tekstu Galić Vladimir je doživeo brojne neprijatnosti, kako u okviru svoje profesije tako i na polju političkog uspeha gde je njegova pozicija teško poljuljana, budući da su njegovo ime i poslovna karijera povezani sa kriminalnim aktivnostima“. A kao svedoke (valjda za sve ove neprijatnosti) Vladimir Galić sudu predlaže Soldat Nenada iz Novog Sada i Živana Kolarskog iz Rumenke i traži da mu Novi magazin i Milorad Ivanović plate milion dinara sa sve zateznom kamatom „na ime nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda“.
Da ne bi bilo zabune, evo šta je Novi magazin napisao 26. aprila 2012. godine u antrfileu „Azotara“ u okviru teksta „Ko su politički akteri spornih privatizacija“ za koji advokat i bivši direktor Agencije za privatizaciju (od 12. oktobra 2006. do 25. maja 2007. godine) tvrdi da je neistinit:
„Privatizacija i uništavanje pančevačke Azatore jedan je od najdrastičnijih primera loše privatizacije, a Tužilaštvo i policija pritvorili su ovih dana one koje smatraju odgovornim za to. Na spisku okrivljenih su Dušan Stupar, nekadašnji šef beogradske DB, direktor predstavništva Univerzala društvene firme u Moskvi tokom 90-ih godina, čiji je kasnije postao formalni vlasnik. Stupar je sudeći prema medijskim navodima, a i prema sopstvenom priznanju, prijatelj sa Borislavom Miloševićem, bratom Slobodana Miloševića. Zbog toga su mediji spekulisali da Azotaru kupuje za račun porodice Milošević.
Azotaru je 2006. kupio konzorcijum dve litvanske firme i Univerzal Holdinga za 13,1 milion evra. Kupci su bili obavezni da investiraju 11,5 miliona evra u pogon Karbamid 2 u roku od dve godine.
Ključna odluka vezana za Azotaru bila je saglasnost direktora Agencije za privatizaciju kojom je oslobodio kupce (na njihov zahtev) obaveze iz Aneksa kupoprodajnog ugovora da investiraju 11,5 miliona evra u pogon Karbamid 2 i da ga aktiviraju. Aneks kupoprodajnog Ugovora potpisao je 11. aprila 2006. direktor Agencije Miodrag Đorđević.
Osam meseci kasnije kupci Azotare podnose zahtev za izmenu obaveze po osnovu investicija koja je bila ključni element Aneksa kupoprodajnog ugovora. I već 6. marta 2007. godine novi direktor Agencije Vladimir Galić kupcima daje saglasnost i dozvoljava im da ne moraju da investiraju u Karbamid 2. Pošto je reč o kapitalnoj privatizaciji i investiciji, direktor Agencije nije mogao da da ovu saglasnost bez prethodne odluke ministra Predraga Bubala.
Vladimir Galić danas je član i funkcioner Srpske napredne stranke i kandidat za funkciju na lokalnom nivou u Kikindi“.
Dakle, kao što se može videti, Novi magazin nigde u tekstu nije tvrdio da je Vladimir Galić potpisao Ugovor o prodaji društvenog kapitala Azotare, niti Aneks 1 i Aneks 2 Ugovora. I mi kažemo da Galić nije potpisao Ugovor i Anekse. U tekstu piše „da 6. marta 2007. godine direktor Agencije Vladimir Galić daje kupcima saglasnost i dozvoljava im da ne moraju da investiraju u Karbamid 2“.
[box align=’box-center’ id=’347′]
U tužbi protiv Novog magazina Vladimir Galić izričito tvrdi da „nije dao bilo kakvu saglasnost koja se tiče pančevačke Azotare“.
E, tu već stvari ne stoje baš tako kako tvrdi ovaj advokat „od ugleda i časti“ (kako sebe predstavlja). Galić bi, zbog profesije kojom se bavi i pozivanja u tužbi na dokaze Agencije za privatizaciju, morao da poštuje zvanična dokumenta Agencije za privatizaciju Republike Srbije. Naročito zato što je bio njen direktor.
A šta kažu zvanična dokumenta Agencije za privatizaciju?
Prvo, da je Vladimir Galić bio direktor Agencije za privatizaciju od 12. oktobra 2006. do 25. maja 2007. godine.
Drugo, da su 19. januara 2007. godine kupci Azotare (dve litvanske firme i Univerzal Holding) podneli zahtev Agenciji za privatizaciju da se izmeni kupoprodajni Ugovor za Azotaru (iz 2006. godine), tako da se oni oslobode obaveze da investiraju 11,5 miliona evra u pogon Karbamid 2. Nesporno je da je u to vreme Vladimir Galić bio direktor Agencije.
Treće, da je pet nedelja kasnije 26. februara 2007. godine Agencija za privatizaciju prihvatila predlog kupca Azotare i oslobodila ga obaveze da investira 11,5 miliona evra u Karbamid 2. Nesporno je da je u to vreme Vladimir Galić bio direktor Agencije.
Četvrto, o toj svojoj odluci Agencija za privatizaciju 6. marta (nedelju dana posle odluke) obavestila je podnosioca zahteva, odnosno kupca Azotare, da mu je ispunila zahtev i oslobodila ga obaveze investiranja. Nesporno je da je u to vreme Vladimir Galić bio direktor Agencije.
Dakle, sve ove tri ključne radnje za sudbinu Azotare i pogona Karbamid 2 i kasnije kriminalne aktivnosti zbog kojih je Tužilaštvo započelo gonjenje odgovornih lica dogodile su se U VREME dok je Vladimir Galić bio direktor Agencije za privatizaciju.
I u tekstu Novog magazina samo to piše.
Pošto je Galić smenjen (dakle, nije podneo ostavku) 25. maja 2007. godine, onda je novoj direktorki Vesni Džinić preostalo samo da sprovede u delo odluke Agencije za privatizaciju koje su donete u vreme Galićeve „vladavine“ i potpiše Anekse (19. juna i 8. avgusta 2007. godine).
Zašto se Vladimir Galić, advokat „od ugleda i časti“, odlučio da od Novog magazina „žica“ milion dinara, odnosno 10.000 evra? Da li se zaista potresao što su ga „rođaci i prijatelji posle objavljenog teksta pozivali i pitali za istinitost navoda“? Ili možda nije zadovoljan nastavkom svoje političke karijere, za čiju propast krivi sve druge, ali ne i sebe?
Advokat Galić nije početnik u politici, dakle morao bi da zna šta znači odgovornost za javno izrečenu i (u tužbi) napisanu reč. Prema sopstvenom priznanju u Demokratsku stranku Srbije ušao je krajem 1999. godine i do 2002. bio pasivan član. A zatim je „usledio poziv“ za Republičku izbornu komisiju gde se aktivno bavio izbornim zakonodavstvom u izbornoj kampanji za predsedničke izbore. „U RIK-u sam pokazao kvalitet. Najpre sam postao član, potom predsednik Odbora za pravosuđe, a 2003. godine kandidat za poslanika“, izjavio je u jednom intervjuu.
Zatim je Galić postavljen za predsednika Privremenog gradskog odbora DSS u Novom Sadu, bio je i savetnik premijera Vojislava Koštunice, član Izvršnog odbora DSS, bio je član Upravnog odbora Politike A.D. i pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zorana Lončara. Kao „osoba sa iskustvom u trgovinskom pravu i privredi“ Vladimir Galić bio je i predsednik Upravnog odbora Vojvođanske banke i predsednik Upravnog odbora Srbijagasa, a sa 34 godine postao je direktor Agencije za privatizaciju. Gradski odbor Srpske napredne stranke u Novom Sadu obavestio je javnost da je 24. maja 2011. godine Vladimir Galić izabran za potpredsednika Gradskog odbora SNS u tom gradu. Godinu dana kasnije, 10. maja 2012. godine, Vladimir Galić saopštio je na konferenciji za novinare da je Gradski odbor SNS odlučio da poznati novosadski advokat Miloš Vučević bude nosilac izborne liste i kandidat za gradonačelnika te partije na predstojećim lokalnim izborima.
Dakle, Vladimir Galić nije politički amater, naprotiv. Utoliko pre bi morao da zna da uspeh u politici isključivo zavisi od njegovog javnog delovanja.
<!—->
Nije Novi magazin ni odgovoran, niti kriv što je Galić „crno na belo“ bio direktor Agencije za privatizaciju i (čak i samo po tom osnovu) odgovoran za davanje saglasnosti kupcu Azotare da izigra kupoprodajni ugovor i oslobodi ga investiranja (ništa manje nego) 11,5 miliona evra u pokretanje pogona Karbamid 2. U takvim krupnim poslovima kad su u igri velike sume novca saglasnost ne može da daje neki niži referent i nije moguće da direktor o tome ništa ne zna i da se skriva neznanjem. Ustaljena je praksa već godinama u Agenciji da u takvim škakljivim i finansijski krupnim slučajevima direktor formira Komisiju koja isključivo njemu mora da podnese izveštaj sa predlogom odluke. Dakle, Vladimir Galić nikako ne može da „pere ruke“ od saglasnosti koju je Agencija, čiji je on u to vreme bio direktor, dala kupcu Azotare 26. februara 2007. godine i nedelju dana kasnije obavestila kupca o svojoj odluci-saglasnosti.
Osim što je političar, Galić je i advokat. Zavidnog ugleda i časti, kako sam za sebe kaže. Ako je političaru i dozvoljeno da se pomalo služi neistinama (odnosno da laže), advokatu taj „luksuz“ ne pristaje i ne bi smeo da mu služi na čast. Kad nepobitnim dokazima Agencije za privatizaciju njen bivši direktor Vladimir Galić bude uhvaćen u laži s namerom da „opere“ deo svoje biografije i sakrije rđave postupke koje je činio kad je bio direktor te iste Agencije, onda to za advokata Vladimira Galić (koji se „12 godina uspešno bavi advokaturom“) zaista jeste problem.
Druga je stvar ako nekome fali i ugleda i časti.
