he GuardianNikolić je otišao još dalje u odbacivanju krivice Srba. Njegova retorika je zaprepastila Brisel i susede uprkos savetima koje je dobio od jednog kruga zapadnjačkih konsultanata, uključujući bivše američke i francuske diplomate. U prvih nekoliko dana predsednikovanja, postavio je pitanje da li ubistvo 8.000 muškaraca i dečaka muslimana u bosankom gradu Srebrenici 1995. godine, koje su izvršile srpske snage, predstavlja genocid, a Vukovar, hrvatski grad koji je uništen u ratu 1991. godine i koji je mesto masovnog ubistva Hrvata, pomenuo je kao srpski grad. “U našem jeziku postoji izreka koja kaže da “vuk dlaku menja, ali ćud nikada” i ona se može odnositi na novoizabranog predsednika”, kaže Vukčević. “On sada tvrdi da je promenio stavove i politiku.
Međutim, ostaje da se vidi da li je zaista promenio stavove ili nije. “Upitan da li će uspon Nikolića uticati na rad Tužilaštva za ratne zločine, Vukčević kaže da je “prerano tako nešto tvrditi”, ali je istakao da su raniji nacionalistički lideri pokušavali da zatvore njegovu kancelariju. Tužioci tvrde, međutim, da njihov izveštaj o mreži jataka ratnih zločinaca neće biti kritički uzdržan zbog izmenjenog političkog okruženja. “Otvorićemo slučajeve protiv svih za koje imamo dokaze, a ovo se odnosi i na poznate ličnosti”, kaže zamenik tižioca Bruno Vekarić.
Verovatno je da će javno mnenje biti podeljeno, takođe, oko paralelne istrage beogradskog Tužilaštva za ratne zločine o ulozi medija u podstrekavanju raskolničke mržnje i etničkog čišćenja u poslednjoj deceniji 20. veka. Tužioci ispituju 30 novinara u istrazi u kojoj se pokušava utvrditi kada krajnje granice slobodnog uzražavanja predstavljaju pretnju pravu na život.
Prekretnički medijski slučaj počeće, verovatno, kasnije ove godine, ali krivično gonjenje jataka koji su pomagali Karadžiću, Mladiću i drugim ratnim zločincima beguncima da izbegavaju hapšenje više od jedne decenije je neminovno, kaže Vukčević . Ne očekuje se da će istraga o ulozi srpskih medija u podstrekavanju etničkog čišćenja u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu rezultirati krivičnim gonjenjem još nekoliko meseci, ali u preliminarnom izveštaju piše da su neka izveštavanja tokom rata “predstavljala zapravo kontinuirano posredno ohrabrivanje i podstrekavanje na ratne zločine”. U izveštaju piše: “Izveštavanje štampe, čiji je cilj bilo dehumanizacija protivnika, nastojalo je da žrtve liši statusa ljudskog bića. Medijska propaganda na celoj teritoriji bivše Jugoslavije bila je uvod u krvavi balkanski rat.
“Početni pritisak za sprovođenje istrage o medijima došao je od Nezavisnog udruženja novinara Srbije, ali glavno udruženje tvrdi da istraga predstavlja napad na slobodu štampe. Neki novinari, koje su tužioci pozvali, nisu se ni odazvali. Vukčević odbacuje njihove kritike. “Ovo je vrlo osetljivo pitanje. Moramo da budemo veoma oprezni u bavljenju njime zato što je vrlo teško definisati zločinačko učešće u ratno-huškačkoj retorici. Međutim, ostaje činjenica da reč može da bude ubojitija od metka. Sloboda izražavanja ne može da bude iznad bilo čijeg prava na život”.
