Uz sve druge dužnosti i poslove u novinarstvu i institucijama kulture na kojima je bio angažovan od najranije mladosti, Petar Popović je bio i daroviti pesnik i prevodilac stihova mnogih mađarskih pesnika.
Od đačkih dana Petar se opredelio za novinarstvo: od 1951. sarađivao je u Glasu srednjoškolaca, a od 1954. bio je angažovan u pokretu mladih okupljenih oko novosadske Tribine mladih i jedan je od njenih osnivača.
Bio je zaposlen u nedeljniku Novosadski dnevnik, koji je kasnije izlazio pod nazivom Tribina. Pisao je o muzici, filmu i književnosti. Docnije se zaposlio u Forumu, potom u Progresu, gde je radio u listu Nova Knjiga (1959-61). Posle vojske vratio se u isti list za glavnog urednika (1961-65).
Godine 1965. prešao je da radi u Rijeku i tamo pisao za reviju Plavi putevi. Po povratku u Srbiju, u listu Borba je 1968. dobio mesto muzičkog i pozorišnog kritičara. Kada se dve decenije kasnije Borba transformisala u Našu borbu, radio je u desku redakcije, posle je prešao na istu dužnost u list Danas.
U penziju je otišao kao zamenik glavnog urednika lista Danas, 2000. godine.
Mesto i vreme sahrane Petra Popovića biće naknadno objavljeni.
