EN– Mi imamo novine koje se sa nama politički ne slažu i mi smo uvek spremni za kritiku, ali za kritiku sa činjenicama… – naglasio je, između ostalog, gradonačelnik.
Nekoliko njegovih rečenica, u kojima se on poziva na činjenice, mogle su da zbune čitaoce Politike“. Evo i zašto:
Između Lisičijeg jarka u Banatu, o kojem govori, i spornog Lisičijeg potoka na padini dedinjskog brda razdaljina je desetine kilometara. Bogdanović kaže du su u Lisičijem jarku(!) posečena bolesna stabla i šiblje“. A u Analizi o seči stabala u (beogradskom) Lisičijem potoku iz septembra 2003. godine koju su potpisali stručnjaci Zelenila“ Darinka Novičić, dipl. inž. hortikulture, Jasna Ristić, dipl. inž. pejz. arh., i Sanja Ignjatović, dipl. prost. planer, sa direktorkom Đuricom Ivančević, dipl. inž. hortikulture na čelu, piše doslovce:
… Prema florističkom sastavu vegetacija je sačinjena uglavnom od stabala lišarskih vrsta i to 23 vrste lišara (grab, hrast, lipa, jasen… prim. aut.) i jednom grupacijom četinara crnog bora (Pinus nigra) – odličnog kvaliteta…“
Dalje, Bogdanović, optužuje novinara da je napisao da jedno drvo posađeno u Ulici kralja Milana košta osam hiljada evra. Piše doslovce da je … to drvo (jasen kao vrsta drveća za celu ulicu – prim. aut.) uvezeno iz Mađarske, a plaćeno više od osam hiljada evra…“ Pomisliti da jedna mladica jasena više vredi od dobrog automobila ili odličnog čamca potcenjivanje je čitalaca Politike“.
Potom, gradonačelnik zamera na objavljenom tekstu o zatrpavanju iskopanih kanala za postavljanje toplovodnih cevi u Novom Beogradu. Nigde u tom tekstu nije, međutim, pomenut ni on niti bilo ko u sadašnjoj vlasti Beograda za bilo kakvu krivicu. Naprotiv. Prozvani su prethodnici koji su očigledno radili na neprofitabilnom poslu.
Zanimljivo je da gospodin Bogdanović ne pominje saobraćajni haos na ulicama Beograda nastao pre nekoliko dana upravo u danu kada je u Politiku“ stiglo saopštenje iz Uprave grada“ kako se komunalci redovno dogovaraju o tome da rade sinhronizovano kako bi se takve situacije izbegle. Mi podržavamo gradske vlasti u naporu da prestonicu urede, u čemu su već postignuti impresivni rezultati, ali smo, u ime građana, dužni da ukažemo da se niko od nadležnih nije osetio obaveznim da preko medija Beograđane obavesti o početku radova i predoži im alternativne pravce.
Pisali smo i da je 1. avgust bio poslednji rok za završetak poslova na obnovi parka Manjež“, koji je i danas u raskopanom stanju, za šta sigurno nisu krive novine.
I za kraj oko tvrdnje da se mi politički ne slaemo“. Nije naš posao da se sa bilo kim politički slažemo“ ili ne slažemo, već da građane informišemo o svemu što je relevantno za njihov život. A u to svakako spada sve što se događa u Beogradu.
Dragan Vlahović,
urednik Beogradske hronike
