ENTako, recimo, ministar za kapitalne investicije, čovek već više godina poznat po „kratkom fitilju“, bahatom ponašanju i fizičkim ispadima u raznim prilikama i obilatom korišćenju najpoznatijeg srpskog „brenda“ – psovke, pojavio se ovih dana pred televizijskim kamerama i u ulozi psihijatra. On lako i brzo zaključuje ko su idioti, odnosno, „osobe obolele od slaboumnosti u najtežem stupnju, koja nastaje kao posledica nedovoljne funkcije štitaste žlezde“, a zatim njihova imena bez mnogo oklevanja saopštava javnosti.
Zanimljivo je na osnovu kojih simptoma g. ministar donosi dijagnozu? Ko su za njega idioti? Tu nema velike nedoumice. Idioti su novinari koji postavljaju nezgodna pitanja (a to su sva ona koja mu se ne dopadaju ili na koja ne zna kako da odgovori ). G. ministar se, međutim, ne zaustavlja na dijagnozi. On obolelima preporučuje lečenje i nudi im pomoć u izgradnji ustanove u kojoj će se lečiti i izlečiti. A što će se, razume se, dogoditi istog trenutka ako i kada prestanu da mu postavljaju neprijatna pitanja ili na neki drugi način utiču na njegove tanke živce.
„Kakav narod, takav i ministar“, reći će poznavaoci ovdašnjih prilika. Da li je baš tako?
Vojislav M. Stanojčić, Beograd
