[box align=’box-center’ id=’1126′]
Izveštavanje medija u Srbiji i na Kosovu o „tehničkim pregovorima“ Beograda i Prištine uglavnom je protokolarno – zasnovano na prenošenju saopštenja i izjava, bez analize situacije i dogovora. Epilog je da građani vrlo malo znaju o dijalogu i primeni onog što je dogovoreno, jedan je od zaključaka diskusije više od 20 novinara iz Srbije i Kosova od 28. do 29. septembra u Prištini, u okviru projekta „Novinari to mogu“ Inicijative mladih za ljudska prava
Cilj ovog projekta Inicijative je da pospeši saradnju novinara Kosova i Srbije, te objektivno, nepristrasno izveštavanje o temama bitnim za dva društva.
Novinari su se složili i da neki mediji i dalje posežu za stereotipima, stvarajući atmosferu sukoba, umesto atmosfere dijaloga, kao i da se malo zna o svakodnevnom životu i implikacijama pregovora Kosova i Srbije na „obične ljude“. O dešavanjima na severu Kosova malo se zna, jer kosovski novinari gotovo da nemaju pristup tom delu Kosova, a novinari iz Srbije često imaju probleme u radu i nalaženju sagovornika.
„Izveštavanje o dijalogu u kosovskim medijima bilo je bez dublje analize. Tokom pregovora nije bilo otvorenosti, dve strane nisu saopštavale sve detalje, već su nudili informacije koje njima idu u prilog. I onda se desi da ovde, na primer, niko ne zna da u Srbiju sa kosovskim dokumentima može da se uđe samo na dva od osam prelaza – na Merdaru i prelazu Bela Zemlja/Deu i Bard (Dheu i Bardh) kod Končulja. To građani nisu znali, pa ni ja kao novinar koji često ide u Srbiju. Da bih otišao u Medveđu, iz Prištine moram da putujem šest sati, umesto sat vremena. Mediji na Kosovu zavisili su od dva do tri dopisnika i saopštenja Borka Stefanovića i Edite Tahiri, iz kojih često nisi mogao mnogo da zaključiš“, naglasio je Muhamet Hajrulahu (Muhamet Hajrullahu), novinar Balkanske mreže za istraživanje i izveštavanje (BIRN) na Kosovu.
Nemanja Stjepanović, dopisnik agencije „Sense“ iz Srbije kaže da se mediji u Srbiji ne pomeraju „od koloseka koji je država zacrtala“: „Svaki dogovor u dijalogu predstavljan je kao pobeda Srbije, a ne kao korak ka normalizaciji odnosa“.
„U kosovskim medijima postojala je određena doza samocenzure, nije se ulazilo dublje u analizu, nije nuđen kontekst. Mediji izveštavaju o dijalogu kao što se izveštavalo o Olimpijadi – svako priča o svom ’igraču’ i favorizuje ga. Niko iz medija i civilnog društva nije tražio da dijalog bude otvoreniji za javnost. Epilog je konfuzija među građanima“, smatra Spend Ćamilji (Shpend Qamili), saradnik Inicijative.
Dušan Lopušina iz Inicijative rekao je da su se i mediji u Srbiji pri izveštavanju o dijalogu oslanjali na malo dopisnika, agencijske vesti i saopštenja EU: “I kad je u medijima bilo analize pregovora, sagovornici novinara su uglavnom bili samo predstavnici institucija. Izveštavanje o temama bitnim za odnose dva društva često je bilo sa utvrđenih pozicija ’nas’ i ’njih’“.
Novinarka novosadskog lista „Dnevnik“
Branislava Opranović smatra da je govora mržnje u medijima mnogo manje, ali da pravih informacija o dešavanjima na Kosovu nema, osim agencijskih vesti: „Nema informacija o tome kako žive ljudi u Prištini, da oni ne jedu malu decu. Niko od mojih kolega se ne trudi da dođe i istraži kosovsku svakodnevnicu“.
„Dolazim iz severne Mitrovice, gde ni Albanci ni Srbi ne znaju šta se dešava i o čemu se priča u dijalogu. Za to krive i kosovske i srpske medije. Ne zna se šta je dogovoreno, koja nova prava su dobili građani. Jedan od retkih izvora informacija iz severne Mitrovice je TV Most, ali to je subjektivna televizija“, kaže Fatmir Staviljeci (Fatmir Stavileci), novinar portala „Gazeta šćip“ („Gazeta shqip“).
„Često nas kolege pitaju zašto idemo na Kosovo, da li je opasno. Izveštavali smo iz Kosovske Kamenice, gde međusobno trguju Srbi i Albanci. Reakcije u Novom Sadu su baš bile jake, ljudi su priloge gledali sa čuđenjem, jer vrlo malo njih zna kako se na Kosovu živi. Ni novinari često ne znaju mnogo više. Rukovodstva medijskih kuća treba da imaju sluha i hrabrosti da omoguće izveštavanje. S druge strane, ljudi na severu Kosova najčešće nisu raspoloženi za razgovor sa medijima, traže da se ne snima. Neki snimatelji su fizički napadnuti više puta na severu Kosova“, kaže Marina Fratucan, novinarka RTV „Vojvodina“.
„Javnost u Srbiji često uopšte ne razume sta je dogovoreno zbog jezika koji se koristi pri izvestavanju o pregovorima. Šta znači priznavanje kosovskih diploma u Srbiji, pa i diploma državljana Srbije koji iz praktičnih razloga studiraju na Kosovu, šta je uopšte problem sa diplomama, na primer, to niko ne zna. Izjave se kontekstualizuju tako da izgleda da kosovska strana od Srbije stralno nešto traži, i to stvara dodatni animozitet i bes. Gotovo da nema pozadine i konteksta, razjašnjenja situacije“, istakla je Jasmina Lazović iz Inicijative.
„Kada je reč o izveštavanju sa barikada, ono je u Srbiji uvek imalo patriotski prizvuk, o barikadama se izveštavalo kao o samoorganizovanom izlivu patriotizma golorukog naroda, kao nekada u Kninu, tako i sad, a onda dođete i vidite da ljudi nisu ni samoorganizovani ni goloruki, i da za dežurstvo na barikadama primaju dnevnice“, kaze Stjepanović.
„Prirodno je da novinari budu brži od države, vide ono što političari nisu videli. Uloga novinara u šizoidnoj situaciji ne mora da bude šizoidna“, naglasila je Tamara Kaliterna iz Inicijative.
„U Mitrovici je jedina tačka odakle je moguće izveštavanje most koji razdvaja grad na ’albanski’ i ’srpski’ deo. Kad idem sam na sever, skinem registarske tablice Kosova, pa krenem alternativnim putem,“ kaže Hajrulahu i dodaje: „Ako mi ne preduzmemo ništa protiv stereotipa, političari neće ništa uraditi. Treba da idemo ispred njih, barijera stereotipa i govora mržnje“.
Novinari iz Srbije su u Prištini 28. septembra posetili redakciju BIRN-a, gde su o dešavanjima na Kosovu i radu medija razgovarali sa izvršnom direktorkom Jetom Džarom (Jeta Xharra). O istim temama pričali su i sa direktorom vesti televizije „Kohavižn“ („Kohavision“), Adriatikom Keljmendijem (Adriatik Kelmendi). U Radio-televiziji Kosova sreli su se sa urednicom programa za manjinske zajednice Rabišom Muhadžiri (Rabisha Muhaxhiri), a u redakciji magazina i portala „Kosovo 2.0“ sa glavnom urednicom Besom Ljuci (Besa Luci).
U oktobru će kosovski novinari kao gosti Inicijative doći u Beograd.
