EN
[box align=’box-center’ id=’1286′]
Zadržavanje ovih odredbi u Krivičnom zakonu i sama mogućnost da novinari zbog svog rada mogu da završe u zatvoru, predstavlja snaženje mehanizma represije nad medijima.
NUNS ukazuje da su neprimerena poređenja sa nekim evropskim zemljama, poput Nemačke ili Francuske, koja su zadržala ovo krivično delo u svojim zakonodavstvima, sa sudskom praksom u Srbiji. U pomenutim državama, u 95 i više procenata, slučajevi povrede časti i ugleda u medijima dobijaju svoj epilog pred sudom, ali u parničnim a ne krivičnim postupcima.
NUNS smatra da odgovorna javna politika u Srbiji, koja istinski teži jačanju medijskih sloboda i slobode izražavanja uopšte, ne bi smela da se zadovolji samo dekriminalizacijom. Dekriminalizacija bi morala biti praćena sveobuhvatnim reformama pravnog okvira koje bi garantovale još veći stepen zaštite slobode izražavanja. Dekriminalizacija klevete bi morala biti praćena izmenama i drugih zakona, pored krivičnog, kojima bi se obezbedilo da novinari dobiju delotvornije mehanizme zaštite ne samo u krivičnim, već i u parničnim postupcima.
Prema novom tekstu Krivičnog zakonika, ukoliko je krivično delo klevete učinjeno preko štampe, radija, televizije ili na javnim skupovima, učinilac može biti kažnjen novčanom kaznom od 30.000 do 300.000 dinara. Novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine propisana je za iznošenje činjenica o porodičnom životu neke osobe, a koje mogu oštetiti čast i ugled.
Sekretarijat NUNS-a
