[box align=’box-left’ id=’1424′]
Kako navode autori ove studije, od ukupno 74 teksta o nasilju nad decom svaki peti odnosi se na teme nasilja nad decom u porodici, u kojoj su maloletnici žrtve nasilja pretrpljenog od roditelja, braće ili sestara, odnosno staratelja. Tema svakog četvrtog teksta bilo je nasilje u školi, od čega se skoro polovina bavila vršnjačkim zlostavljanjem, a druga polovina nasiljem profesora nad decom. Tek u svakom trećem tekstu o nasilju nad decom, identitet deteta zaštićen je u skladu sa etičkim standardima.
Predstavnici Unicefa i UNS-a upozoravaju da skoro svaki drugi tekst o nasilju nad decom direktno ili indirektno otkriva detetov identitet – u 14,5 odsto tekstova zabeležena je potpuna identifikacija dece imenom i prezimenom, dok je u tekstovima gde nije objavljeno ime i prezime identifikovan roditelj ili njegova škola, ustanova ili mesto stanovanja, a više od polovine tekstova o nasilju nad decom bilo je ilustrovano fotografijama. Iako mediji ne bi smeli da otkrivaju identitet dece žrtava nasilja, na svakoj petoj fotografiji ona su učinjena prepoznatljivima, a samo u jednom slučaju detetu – žrtvi nasilja zamagljeno je lice. Za razliku od štampanih medija televizije u dnevnom izveštavanju u znatno manjoj meri prate konkretne slučajeve nasilja nad decom. Televizije obično ne ulaze u rizik izveštavanja o konkretnim slučajevima gde su žrtve nasilja deca, pa u praćenom periodu nije zabeležen značajan broj slučajeva kršenja profesionalnog kodeksa.
