[box align=’box-center’ id=’1618′]
Trećina građana Srbije ne pokazuje značajne elemente diskriminacije, 18 odsto ih pokazuje, dok je 50 odsto njih neutralno po ovom pitanju, rezultati su istraživanja „Odnos građana prema diskriminaciji u Srbiji “ koje je CeSID radio za potrebe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
„Distanca prema Hrvatima je mnogo veća nego ranije, ali to je i očekivano, jer su istraživanja rađena u periodu kada je Haški tribunal doneo oslobađajuće presude za hrvatske generale“, rekao je Vuković na predstavljanju istraživanja.
On je naveo i interesantan podatak da postoji jasna distanca prema Romima, koji su prihvatljivi kao komšije i kolege, ali ne i za brak, za razliku od Hrvata koji su prihvatljivi za brak.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić je, povodom današnjeg Međunarodnog dana ljudskih prava, naglasila da je Srbija izgradila valjan pravni okvir za poštovanje ljudskih prava, ali da se još mora dosta raditi na njihovom popravljanju, jer, kako je rekla, svedoci smo da se ljudska prava krše i da je diskriminacija veoma rasprostranjena.
„Diskriminacija je prisutna u svim sferama života. Diskriminišu se siromašni, žene, Romi, LGBT populacija“, naglasila je Petrušićeva.
Ona je dodala da su ovim istraživanjem želeli da identifikuju šta ubuduće mora biti ključno područje njihovog delovanja.
Žene u Srbiji više rade a slabije su plaćene
Žene u Srbiji su više zaposlene od muškaraca ali su manje plaćene od njih, rečeno je danas u Beogradu na skupu o položaju žena na tržištu rada.
Potpredsednik Evropskog komiteta žena u građevinskoj i drvnoj industriji Aleksandra Stojković istakla je da je skup deo regionalne kampanje „Danas i uvek-dostojanstven rad za žene“ koja će biti sprovedena u svim državama bivše SFRJ osim Slovenije.
„Međunarodna organizacija za rad uvela je 1999. godine pojam ‘dostojanstven rad’ pod kojim podrazumeva stvaranje uslova za nova radna mesta, socijalnu zaštitu, rodnu ravnopravnost i odsustvo svih oblika diskriminacije“, rekla je Stojković.
Prema rečima konsultantkinje za pitanja rodne ravnopravnosti Biljane Maletin, u Srbiji je ostvaren određeni napredak u pogledu učešća žena u političkom životu, što se vidi po broju žena u skupštini ali su pokazatelji o učešću žena na tržištu rada izrazito negativni.
„Danas je 61 odsto žena u Srbiji neaktivno, što je višedecenijski rekord. Kategoriji neaktivnih pripadaju penzioneri, neregistrovani poljoprivrednici i svi drugi koji nisu zvanično zaposleni niti su registrovani na birou za nezaposlene“, rekla je Maletin.
Ona je istakla da su visokoobrazovane žene u Srbiji više zaposlene od muškaraca, sa istim nivoom obrazovanja, ali su slabije plaćene od njih.
„Ako se u obzir uzme činjenica da pored redovnog posla, žene obavljaju i neplaćeni posao kod kuće, poput kuvanja, čišćenja i brige o deci, jasno je da žene u Srbiji rade mnogo više od muškaraca“, zaključila je Maletin.
Prema podacima Viktimološkog društva Srbije, 61 odsto žena u Srbiji doživelo je neki oblik diskriminacije prilikom zapošljavanja ili tokom rada.
Kao najčešći oblici diskriminacije navedeni su ispitivanje o privatnom životu prilikom konkurisanja za posao i komentarisanje fizičkog izgleda.
Ignjatović: Zadovoljavajuće poštovanje ljudskih prava
Direktor kancelarije za ljudska i manjinska prava Dušan Ignjatović ocenio je danas da je poštovanje ljudskih prava u Srbiji na zadovoljavajućem nivou, ali i dodao da je uvek moguće bolje i da treba raditi na poboljšanju postojećeg stanja.
On je gostujući na RTS-u naglasio da se ljudska prava moraju poštovati cele godine, a ne samo na današnji dan kada se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava.
„Situacija je bolja nego što je bila, ali se mora raditi i dalje. Ovo stanje ljudskih prava je posledica rada mnogih činilaca u poslednjih dvadesetak godina“, naglasio je Ignjatović.
On je dodao da se nada da će se naredne godine stvoriti uslovi da se održi Parada ponosa i da te uslove treba da stvori država i dodao da je i dalje izražena homofobija u Srbiji.
„Država treba da uradi sve da ljudska prava ni jednog pojedinca ne budu ugrožena, bez obzira na to kojoj manjinskoj zajednici pripada „, naglasio je on.
Ignjatović je dodao da je još kratak period da se ocenjuje rad Kancelarije za ljudska i manjinska prava i naglasio da problema ima, ali postoji političcka volja da se rešavaju.
On je najavio i uskoro završetak Strategije o zaštiti ljudskih prava i da će Vlada taj dokument moći da usvoji 2013. godine.
