[box align=’box-left’ id=’1788′]
Za Gataličin „Veliki rat“ glasala su tri člana žirija (Vasa Pavković, Ljiljana Šop, Mileta Aćimović Ivkov), a dva glasa je dobio Laslo Blašković za roman „Posmrtna maska“ u izdanju „Arhipelaga“ (Vladislava Gordić Petković i Mića Vujčić).
Žiri je u svom obrazloženju istakao da se „Veliki rat“ izdvojio od ostalih romana po umetničkoj reviziji odnosa prema Prvom svetskom ratu. „Prateći sudbine stotinak slavnih i anonimnih književnih junaka, kombinujući fantastiku sa dokumentarističkim pristupom, Aleksandar Gatalica je načinio ubedljivu sliku prelomnih događaja u svetskoj istoriji.
Suprotstavljajući se lokalnim i tradicionalnom pogledu na prošlost, Gatalica koristi istoriju kao živo uporište ljudskog iskustva, drugog propadanja i neugasle nade.“
– Ovo je moje treće veliko vraćanje 20. veku – najlepšem i najstrašnijem soljeću. ‚‚Devedesete“, kako zamišljam triologiju ‚‚Nevidljivi“, ‚‚Veliki rat“, ‚‚Vek“, treba da odgovore na pitanje otkud toliko zla pomešanog sa toliko dobrote u tom veku. Moja neformalna triologija, sa preko 200 likova i više od 1.000 strana, mislim, nudi samo jedan odgovor: 20. vek čudno je osnažio ljudsku volju.
Moj lik iz romana ‚‚Veliki rat“ Adolf Hitler, kaplar u tom ratu, zapalio je svet samo petnaest godina kasnije i to jedino snagom svoje fantastične volje. I to vreme ni danas nije završeno. I 21. vek nastavlja da demonstrira neverovatnu destruktivnost – kaže Gatalica.
U najužem izboru, podsetimo, bili su i romani: „Zoja“ Mire Otašević („Geopolitika“), „Veprovo srce“ Draga Kekanovića (SKZ), „Štampar i Veronika“ Katarine Brajović („Oktoix“ i „Makarije“), „Nesreća i stvarne potrebe“ Ivančice Đerić („Rende“).
Svečano uručenje nagrade je 21. u Skupštini grada, novčana protivvrednost nagrade je milion dinara a pokrovitelj je kompanija „Danube Foods Group“.
