ENElektroprivreda Srbije je, kako kažu u ovoj kompaniji, spremna da izađe u susret RTS-u, da mu ustupi bazu podataka, kako bi sam organizovao naplatu gledanja svog programa. Jer, EPS je jedino javno preduzeće koje „pokriva“ kompletnu teritoriju Srbije i u svojoj evidenciji ima podatke o gotovo tri i po miliona korisnika usluga. Sledeći iskustva nekih zemalja, na primer Slovenije, prihvatio bi čak i to da, uz onaj za električnu energiju, raznosi i poseban račun za TV pretplatu.
Uprkos tome što i zaduženja za struju, radi smanjivanja troškova, sada do poštanskih sandučića potrošača donose radnici angažovani preko omladinskih zadruga. Na drugoj strani, EPS ne prihvata da se televizijska pretplata nađe u njegovom računu. Jer, kako ističu u ovoj kompaniji, građani će sami odlučivati da li žele da je plaćaju ili ne, a to nikako ne sme da utiče na naplatu utrošenih kilovat-sati.
Reagujući na izjavu Nenada Cekića, predsednika Saveta za radiodifuziju, da bi „prema dosadašnjim dogovorima“ TV pretplatu od 210 dinara „trebalo da prikuplja EPS, jer nema drugog javnog preduzeća koje to može efikasno da uradi na prostoru cele republike“, iz Elektroprivrede Srbije su, podsećamo, saopštili da takvog dogovora nema. Istina, bilo je razgovora, ali EPS nije promenio stav da je njegov posao da kopa ugalj, proizvodi, prodaje i naplaćuje struju, a ne da „prikuplja TV pretplatu“.
Spajanje računa za struju i TV pretplate stvorilo bi i dodatne probleme. Jednostavno, EPS bi se našao između „dve vatre“. Jer, na jednoj strani republička vlada i MMF od ove kompanije zahtevaju da ubrza procese restrukturisanja – što podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih i odvajanje sporednih delatnosti, da poveća stepen naplate na 92 odsto, održava sistem i uredno i kvalitetno snabdeva sve potrošače…
Na drugoj strani, preuzimanjem brige o TV pretplati EPS bi bio opterećen dopunskim poslovima i morao bi dodatno da angažuje radnike. Negativna reakcija javnosti je posebna priča, kažu u ovoj kompaniji, podsećajući da su svojevremeno, kada su ova dva računa bila u jednom, građani sami umanjivali zaduženje dospelo iz distribucije za iznos TV takse, a da je, uprkos tome, EPS određeni procenat naplaćenog novca morao da prenosi na račun RTSa. I tako samo bio na gubitku. Valja imati u vidu i to, kažu u ovoj kompaniji, da EPS naplatu sve više prenosi na banke ili pošte kako bi potrošači struju plaćali tamo gde žele. Tako sada tek polovina domaćinstava sa računima dolazi na šaltere distribucija.
Kad već to radimo za svoju, zašto bismo naplaćivali tuđu robu, pitaju se u EPS-u i dodaju da uz sve ovo distribucije u Nišu, Požarevcu, Užicu, Zaječaru i Vranju nemaju ni tehničke uslove za vođenje evidencije o zaduženju i naplati TV pretplate, jer se s mukom bore i sa teškoćama u obračunu električne energije.
