[box align=’box-center’ id=’1869′]
Predsednica Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje Vesna Marjanović rekla je da je skup „Medijske slobode – nije vreme za ćutanje!“ dokaz da Skupština reaguje na ugrožavanje medijske slobode i slične pojave.
Ona je na javnom slušanju podsetila da su poslanici Skupštine Srbije, na intervenciju novinarskih udruženja, iz zakona o javnim preduzećima izbacili član kojim je lokalnim samoupravama bilo omogućeno da osnivaju medije, a u Krivičnom zakonu ukinuta je kleveta i zadržano krivično delo za pretnje novinarima.
„I pored tržišta novca, medija ili informacija, medijskog kapitala ili svakog drugog, naš prioritet treba da bude uspostavljanje tržišta ideja. Samo slobodno pluralističko društvo otvoreno za različite ideje predstavlja suštinski okvir za zdrav demokratski sistem“, rekla je Vesna Marjanović.
Ona je dodala da je sloboda izražavanja često u konfliktu sa pravom na privatnost, na dostojanstvo ličnosti i na ugled, kao i sa potrebom društva da zaštiti poredak i moralne i etičke vrednosti.
Kako je navela, društva moraju da traže mehanizme i forme zaštite od govora mržnje i ekstremnih primera pretnji nasiljem, ali je ograničenje slobode govora delikatno pitanje i često je teško utvrditi granicu i kriterijume kada se odlučuje o njihovoj neophodnosti.
Obradović: Tonemo u devedesete
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović naglasio je danas da bi javno određivanje parlamenta o crnim listama ultradesničarskih organizacija i napadima na medije, pojedince i nevladine organizacije i ukazivanje na štetnost takvih pojava bilo delotvornije od zabrane takvih organizacija i drugih administrativnih mera.
„U protivnom, srpskom društvo bi moglo da potone u atmosferu koja je vladala devedesetih, kada su ljudi zbog drugačijeg mišljenja bili izlagani javnom ličnu, a novinari čak i ubijani“, rekao je Obradović na javnom slušanju o medijskim slobodama pred parlamentarnim odborom za kulturu i informisanje, koje je NUNS inicirao.
Obradović je ukazao na dramatičan porast aktivnosti ultradesničarskih organizacija koji prave spiskove nepodobnih medija i organizacija, optužujući ih za navodnu antisrpsku delatnost, čime se, kao devedesetih godina, ponovo stvara klima podele na patriote i izdajnike.
Na pismo NUNS predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću i premijeru Ivici Dačiću, prema rečima Obradovića, nije bilo reakcije, osim jedne usputne Nikolićeve da spiskove prave „budale“.
Zabrinjavajući trend se nastavlja i NUNS je ponovio javni apel „Nije vreme za ćutanje“, koji su potpisale brojne nevladine organizacije i pojedinci, rekao je Obradović i podsetio da je sadašnji pomoćnik ministra kulture i informisanja Dragan Kolarević objavio spisak nosilaca i izvršilaca „pogubne antisrpske politike“ u Srbiji, u kome je prozvao mnogobrojne glumce, pevače i književnika.
„Na odgovor Ministarstva kulture da je sporni tekst nastao pre nego što je Kolarević stupio na dužnost, s pravom može da se postavi pitanje kakva se poruka javnosti šalje ako se na mesto pomoćnika kulture stavi čovek sklon pravljenju spiskova pogodnih i nepodobnih pisaca, glumaca i javnih radnika“, rekao je Obradović.
Osuda članka o RTV
Obradović je osudio članak u jednom nedeljniku, čiji je osnovni moto „prebrajanje krvih zrnaca zaposlenih u Radioteleviziji Vojvodine (RTV)“ i sramni napad na predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinka Gruhonjića.
Prema njegovim rečima, ponovo se pojavljuje govor mržnje u srpskoj javnosti, što ozbiljno destabilizuje RTV, a klevetama i uvredama da u pokrajinskom javnom servisu sede srbomrsci ozbiljno se ugrožava bezbednost zaposlenih, ali i misija javnog servisa u višenacionalnoj sredini.
Šefica Medijskog odeljenja Misije OEBS u Srbiji Dragana Nikolić Solomon je upozorila na etnički motivisane napada na novinare, pre svega na RTV i NDNV.
Ona je naglasila da OEBS osuđuje svaku vrstu podsticanja na mržnju i nasilje i pozvala Vladu Srbije da reaguje na napade čija je meta ugrožavanje funkcionisanja pokrajinskog javnog servisa i bezbednost samih novinara.
Nikolić Solomon je naglasila da se pri donošenju novih medijskih zakona mora naći rešenje za dugoročno sistemsko finansiranje javnih servisa.
Polemika o Kuriru
Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović je rekla da je UNS pravio crne liste poslanika koji su glasali za zakon o javnom informisanju, koji je represivan.
„Za nas poslanici koji su glasali za onaj zakon spadaju na crnu listu“, rekla je Smajlović.
Ona je istakla da neki mediji kritikuju novu vlast i sada ima više pluralizma, ali se nije promenila situacija kada je reč o Kuriru.
Kurir nije promenio uređivačku politiku u odnosu na period od pre godinu i po dana, jer je tada je bio naklonjen vladi, a to je i sada, rekla je ona.
Smajlović je naglasila da ova Vlada nije ispunila obećanje da će se na sednici naći izveštaj pokojne predsednice Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać o medijima.
Poslanik Demokratske stranke (DS) Srđan Milivojević izjavio je da ga ne boli glava što je glasao za Zakon o informisanju iz 2009. godine, jer po njemu nijedna redakcija nije zatvorena, napominjući da na spisku poslanika koji su glasali nema onih koji su bili kreatori zakona o informisanju iz 1998. godine.
Milivojević je naglasio da su tabloidi u Srbiji partijska glasila, koja se uređuju u centralama političkih stranaka na vlasti, „istih onih koji su učestvovali u pisanju zakona iz 1998. godine“.
Šef poslanika DS Borislav Stefanović je istakao da je Kurir objavio 86 najmonstrouznijih tekstova o predsedniku DS Draganu Đilasu i nedopustivo je da nema reakcije na to.
Niko nije reagovao na ono što se dešava već mesecima, rekao je Stefanović i istakao da Ljiljana Smajlović brani tabloid u kojem nema nijednog novinara člana UNS.
On je kritikovao Smajlović što je, dok je bila glavna urednica Politike, na naslovnoj strani tog lista objavljen „prepisan tekst“ iz Kurira o pokojnom gradonačelniku Beograda Nenadu Bogdanovića, u kome se iznete neistine.
Reagujući na izlaganje Stefanovića, Smajlović je rekla da neistinito čita navode koje je Politika objavila o istrazi o građevinskim poslovima dok je bio Bogdanović gradonačelnik Beograda.
Smajlović je rekla da Stefanović nije pažljivo pročitao ni saopštenje UNS o tužbi Đilasa protiv Kurira i naglasila da je taj tabloid u prošlosti bio oruđe u službi DS.
Smajlović je dodala da vladajuća koalicija još nije ispunila obećanje da će na sednici Vlade Srbije biti razmatran izveštaj predsednice Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać o korupciji u medijima.
„Taj izveštaj je važan, jer je tu trag novca, on može da se pronađe i samo ga treba pratiti“, kazala je Smajlović i dodala da je neophodno da poslanici Skupštine Srbije podrže zakone koji će garantovati uređivačku nezavisnost, kao i profesionalna i radna prava novinara.
Ona je poručila da je dobro da se donose zakoni koji će političarima odgovarati i kada ne budu na vlasti, jer je profesionalna štampa neophodna, kao što su neophodne i nezavisne i dostojne sudije.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić rekao je da je neophodno da se u što kraćem roku usvoji zakon koji će garantovati povlačenje države iz vlasništva u medijima, kao i uređivanje načina finansiranja medija.
„Ne možemo očekivati objektivne, poštene i korektne medije koji su u funkciji onog što bi trebalo da bude prioritet, ako nismo u stanju da obezbedimo informaciju građanima ove zemlje ko zapravo stoji iza medija“, rekao je Šabić.
On je dodao da javna kritika ne podrazumeva pretnje, pravljenje spiskova nepodobnih, niti ugrožavanje nečijeg integriteta, ali da nije problem samo u govoru mržnje, već i u kršenju zakona koji zabranjuju navođenje podataka o nacionalnoj ili seksualnoj pripadnosti.
Zaštitnik građana Saša Janković rekao je da je glavni problem relativizacija slobode izražavanja iza koje se zaklanjaju svakakve vrste uvreda i neistina, a kako je dodao i predstavnici vlasti moraju voditi računa o poštovanju zakona.
On se založio za poštovanje radnih prava novinara koji kako je rekao, teško mogu da se brinu i u srcu nose određene vrednosti, ako se krše njihova osnovna prava.
Janković je zatražio i aktivniju ulogu države u propisivanju i praktikovanju „onog što je dozvoljeno i procesuiranju onog što je nedozvoljeno“, kao i veće zalaganje udruženja novinarskih u primeni profesionalnog kodeksa.
