[box align=’box-center’ id=’2296′]
Ali kada RTS u naredne tri godine bude zavisio samo od skromnih izdvajanja države, uslediće i neminovne posledice. Ljudstvo ćemo morati da smanjimo sa 3.800 na 2.500 radnika, priča za „Blic” Aleksandar Tijanić, generalni direktor RTS-a.
On kaže da neće biti novca ni za snimanje serija, emitovanje sportskih utakmica i filmova. Inicijativa o ukidanju mesečne pretplate za RTS potekla je, prema nezvaničnim saznanjima, od prvog potpredsednika Vlade Srbije i predsednika SNS Aleksandra Vučića koji je nedavno odlučio da će se Javni servis Srbije u naredne tri godine finansirati isključivo iz budžeta. Vučić je, navodno, obavestio one koji učestvuju u pisanju zakona o elektronskim medijima da pretplatu treba ukinuti i da ne treba uvoditi nove namete građanima, već da će se RTS finansirati iz budžeta dok se ne pronađe bolje rešenje.
Predlog zakona o elektronskim medijima do kraja aprila naći će se pred Vladom Srbije. I mi smo pominjali mogućnost ukidanja pretplate još pre dve, tri godine kada je plaćanje pretplate počelo drastično da opada. Na kraju se sve svelo na pisanje tužbi i zaprećivanje zaplenom imovine onima koji je ne plaćaju. Zar to treba našim građanima koji jedva sklapaju kraj s krajem? Neminovno je da ćemo u naredne tri godine pasti na teret republičkog budžeta i da će to biti tri najteže godine Javnog servisa.
Država ne može da izdvaja znatno više novca od onoga koliko sada daje, a to neće biti dovoljno da razvijamo program niti da se digitalizujemo u skladu s evropskim standardima – kaže Tijanić za „Blic”. Kao krajnja posledica uslediće trijumf komercijalnih televizija nad Javnim servisom, čime će biti žrtvovan i visok standard kulturnih i informativnih programa koje RTS ima obavezu da održava.
Komercijalne televizije će u naredne tri godine nadmašiti Javni servis, sa svim posledicama po sistem informisanja i kulture. Biće veoma teška situacija koja će nas naterati da se stegnemo do zadnjeg šrafa. Moraćemo da smanjimo broj zaposlenih, a postavlja se i pitanje opstanka simfonijskog orkestra, dva ili tri hora, izdavačke delatnosti, galerije, dopisništava iz zemlje i sveta. Sve će biti podvrgnuto rigoroznim merama štednje pred kojima ćemo biti nemoćni – ističe Tijanić.
Na pitanje kako će RTS očuvati nezavisnost u izveštavanju, budući da će zavisiti isključivo od države, Tijanić odgovara da to „ni danas nije problem, pa neće biti ni u budućnosti”. Ne trpimo nikakve pritiske od sadašnje vlasti, a da li će Javni servis biti nezavisan, zavisi isključivo od toga da li će njime upravljaju plašljivi ljudi. Ako je vlast agresivna, a na čelu RTS-a su kukavice, jasno je da će Javni servis podleći manipulaciji – odgovara on.
Iako je prvobitna radna verzija zakona o elektronskim medijima predviđala da se naknada za Javni servis plaća kroz porez na imovinu, Tijanić potvrđuje da je takva mogućnost definitvno odbačena. Sa našom kulturom plaćanja, ova verzija ne dolazi u obzir.
Primera radi, stepen pretplate za RTS je u januaru ove godine u Nišu iznosio svega osam odsto. Najveći je bio u Beogradu 64 odsto i u Novom Sadu 56,57 odsto, ali to nije bilo ni približno dovoljno da podmiri potrebe Javnog servisa. Narod nema para i više nema svrhe forsirati takav sistem naplate. Tako nešto moguće je u Hrvatskoj gde procenat naplate iznosi 96 odsto, a prihodi od naplate premašuju 200 miliona evra. To je ujedno i odgovor svima koji pitaju zašto je program HRT-a bolji od RTS-ovog – zaključuje Tijanić.
