ENGost: Branislav Docin, bivši vaspitač u KPZ Zabela u Požarevcu
Voditelj: Jugoslav Ćosić
B92: Poštovani gledaoci, dobro veče. Uprava za izvršenje zavodskih sankcija negirala je pre nekoliko dana napise u nekim medijima da bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, koji se nalazi na izdržavanju desetogodišnje zatvorske kazne u zatvoru Zabela, ima mogućnost izlaska u grad i vikende odsustva. U saopštenju koje je potpisao direktor Uprave Dragoljub Lončarević navodi se da je upravnik zatvora Zabela doneo odluku o napredovanju u tretmanu navedenog osuđenika, jer je Milanović ispunio opšte uslove za podkategoriju koja mu je dodeljena na osnovu poštovanja pravila kućnog reda. To su delovi iz saopštenja. Dragoljub Milanović, stanje u zatvoru u Požarevcu, i uopšte stanje u polju izvršenja krivičnih sankcija, to su teme za razgovor sa večerašnjim gostom „Poligrafa“, to je Branislav Docin, bivši vaspitač u KPZ Zabela u Požarevcu. Gospodine Docin, dobro veče i dobrodošli.
Docin: Dobro veče.
B92: Najpre želim da Vas pitam – Zašto ste bivši? Dobili ste otkaz?
Docin: Ja sam dobio otkaz.
B92: Bili ste na poziciji vaspitača, odnosno bavili ste se vaspitno-korektivnim radom u zatvoru. Kad ste dobili otkaz?
Docin: Dobio sam otkaz 17. maja prošle godine.
B92: Zbog čega ste dobili otkaz?
Docin: Ja sam ubeđen da sam dobio otkaz zbog toga što sam se suprotstavio privilegijama osuđenih lica, među kojima je bio i Milanović. Meni je bilo sasvim svejedno koje osuđeno lice je u pitanju, ali došlo je odjednom do ekspanzije privilegovanih, što je moglo da se odrazi na nezadovoljstvo ostalih osuđenih lica i da imamo onda strašne probleme, to je bio glavni razlog. Ja sam se suprotstavio gospodinu upravniku u pismenoj formi, u usmenoj više puta, onda sam se obratio i ministru gospodinu Zoranu Stojkoviću u Poslaničkom klubu DSS-a, upozorio sam ga na to da gospodin krši propise zatvorske, odnosno krši zakon. Niko od nas nema pravo da krši zakon. Gospodin ministar me je uputio na ondašnjeg direktora Uprave gospodina Miloša Jankovića, koji me je primio valjda nedelju dana posle toga. Ja sam izneo interne podatke pred njim sa kojima sam raspolagao i određenu dokumentaciju da se u zatvoru ne radi po zakonu i da neko krši zakon. A nije na meni da ja o tome govorim, već oni da ispitaju o čemu se radi i šta se tu zapravo događa. Reakcija je bila što sam dobio otkaz, zvanično kao zbog nepoloženog stručnog ispita. Druga stvar, meni taj stručni ispit… Ustanova je dužna po zakonu… Ja sam poneo „Službeni glasnik“, gde piše da je Uprava dužna da prijavljuje ispite zaposlenima i obaveštava ih o rokovima. Uprava to nikad nije uradila. Oni su nama dali samo određene papire da potpišemo da pristajemo da polažemo stručni ispit, mi smo pristali svi. Nisam ja jedini, bilo je još deset vaspitača koji nisu položili stručni ispit.
B92: Jeste li se žalili na tu odluku?
Docin: Pa, žalio sam se, ali ne vredi. Žalio sam se na sve moguće odluke, međutim, meni je bilo jasno da nešto nije u redu samim tim što sam dobio otkaz. Uprkos tome što oni stalno govore o tome da su sudovi nezavisni, primetio sam da su sudovi itekako zavisni. Onda, Upravna inspekcija je takođe negirala meni nezvanično. Gospodin Mišković, koji je u Upravnoj inspekciji, mi je jednom u hodniku suda kazao: „Mogao sam da vas vratim, ali nisu dozvolili.“ Znači, mogao je da nas vrati. Zašto nas nije vratio? Zašto nije ispoštovao i on zakon? Ko je sve prekršio zakon tu?
B92: Hajde da se vratimo na suštinu o kojoj ste govorili, a to su te privilegije. O kojim privilegijama se radilo? Ko ih je sve dobijao? I kakva je bila pozicija bivšeg direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića u tom svetu, kako Vi kažete, protivzakonitih privilegija?
Docin: Vidite o čemu se radi. Ljudi ne znaju, srećnici koji nikada nisu imali nesreću da dospeju u zatvore, u zatvoru je sve regulisano zakonom, odnosno Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija. Druga stvar, mi imamo i kućni red, to je već podzakonski akt, koji sve reguliše, za svako osuđeno lice penalni tretman. Svaki osuđenik koji dođe na izdržavanje kazne on je dužan da provede u prijemnom odeljenju mesec dana, gde se radi dijagnostika, analiza, tretman i prognoza. Znači, posle svake dijagnoze mora otprilike da se predvidi tretman i da se da prognoza šta će biti sa tim osuđenim licem. Šta mi gledamo prvenstveno? Mi prvenstveno gledamo da li je osuđeno lice došlo na izdržavanje kazne samo ili je privedeno, to je vrlo bitan momenat. Zašto je to bitan momenat? Ako čovek dođe sam na izdržavanje kazne znači da je on svestan odgovornosti, znači da ima kod njega pokajanja i da je on došao sam, što kažu oni, da odrobija svoju robiju. Takve ljude gledamo drugačije. Kod njega penalni tretman ne mora da traje recimo po skali jedna polovina ili dve trećine, to može da se radi i posle jedne trećine izdržane kazne da se on reklasifikuje u drugu podkategoriju, jer mi imamo više podkategorija. Svako osuđeno lice koje dođe na izdržavanje kazne odmah dobije podkategoriju V2. Kasnije svojim zalaganjima koji radno angažuju…
B92: Ali, tu postoji procedura određena kako se to radi, je l’ to hoćete da kažete?
Docin: To dobiju odmah u prijemnom odeljenju, znači V2, što znači prijem poseta, prijem paketa itd. Ako dobije 0podkategoriju V1, onda je to već prošireno pravo na posete, znači on napreduje, ima poverenja Uprava u osuđeno lice. Ako je radno angažovan, obično gledamo da svi koji su radno angažovani prvo budu podvrgnuti toj reklasifikaciji.
B92: Kakav je slučaj Dragoljuba Milanovića?
Docin: Pa, koliko ja znam, ja nisam bio vaspitač Dragoljubu Milanoviću, on je ušao jednostavno u taj moj protest protiv privilegovanih osuđenih lica. Gubio se smisao vaspitačkog rada i radilo se sve kako kaže upravnik. Mi vaspitači smo samo mogli da pišemo na papiru – Slažemo se, kako kaže upravnik. Ko je to pisao on je ostao da radi, ja nisam hteo, ne slažem se. Molim vas, pogledajte šta je ovo, ima ovde deset predmeta kad su… Čak mi nismo znali ni kad su neka osuđena lica reklasifikovana recimo u taj famozni Osmi paviljon, to je poluotvoreno odeljenje.
B92: O kojim privilegijama se radi kad je u pitanju zatvor?
Docin: Kad je u pitanju zatvor, tu je svaka privilegija dobrodošla. Znate, nije isto osuđenom licu da prima posetu jednom mesečno ili da prima svake nedelje, onda nije isto da prima jedan paket mesečno ili da prima dva. Ostalo imamo i da li je radno angažovan. Ipak je poželjno da osuđeno lice radi. Znači, ako radi i radno je angažovano znači da je svesno. Imamo mi ljude koji nisu ni za kakav rad – struktuirani kriminalci, višestruki povratnici, narkomani. Desi se da osuđeno lice dođe na izdržavanje kazne samo i odmah biva prebačeno u neku ustanovu bolničkog tipa na lečenje, odnosno ovde u Okružnom zatvoru zato što nije zdravstveno sposoban da izdrži kaznu kod nas. I sud sam predvidi ako je neko bolestan, posebno imamo probleme sa narkomanima, da se upute na lečenje od narkomanije četiri-pet godina, koliko traje tretman, pa onda da nastavi izdržavanje kazne kod nas u našoj ustanovi.
B92: Suština ovog saopštenja ovde i, u stvari, informacija koja se pojavila u medijima jeste da je Dragoljub Milanović prebačen iz tog famoznog Sedmog u Osmo odeljenje, koje je poluotvorenog tipa, koje podrazumeva izvesne velike privilegije, odlaske vikendom kući, ako sam dobro pročitao ova dokumenta koja imam ispred sebe. Da li je gospodin Milanović bio u Osmom paviljonu? Da li je prebačen u Osmi paviljon ili nije?
Docin: Sad ću vam reći jednu stvar koju oni koji su to organizovali nisu predvideli. Požarevac je mali grad, u Požarevcu se sve zna. Druga stvar, veći broj zaposlenih je iz Požarevca. Ja sam recimo informaciju da je Milanović reklasifikovan u Osmi paviljon, što mene sad stvarno ne zanima, dobio u gradu na ulici, rekao mi je jedan zaposleni: „Tvoj prijatelj Milanović je prebačen u Osmi paviljon.“
B92: Da, Vi ste već godinu i nešto van posla, niste praktično u zatvoru.
Docin: Da, van posla, zato se bavim drugim poslovima, da vam kažem iskreno.
B92: Dobili ste informaciju od Vaših kolega koji rade u zatvoru?
Docin: Da. Međutim, u jednom trenutku kad je to izašlo u medijima, ja sam pročitao u novinama i onda sam hteo zvanično… Zvao sam kolege telefonom, niko nije smeo da da nikakvu informaciju, to je takoreći preko noći hermetizovano. Zašto ne daju informacije? Mogao je ministar, odnosno direktor Uprave da da informaciju zašto se skriva nešto ako je već dato Milanoviću poluotvoreno odeljenje. Zašto se to ne objavljuje? Samim tim što nisu hteli da objave i tu su prekršili zakon. Oni sad mogu… Svaki osuđenik ima svoj lični list, gde se prati program tretmana i gde na predlog vaspitača se reklasifikuje određeno lice u poluotvoreno ili otvoreno odeljenje ili mu se daje bilo koja pogodnost. Tako da, to prati čitava jedna dokumentacija i oni to sad ne mogu da negiraju, jer su to videli ljudi recimo u ovom odeljenju, u matičnoj službi gde se to radi i ubacuje sve u kompjuter. Mislim, nemoguće je zataškati takve informacije. Istina je kao čir, što ga više prekrivate veća je šteta od pucanja. Znači, treba odmah u korenu to da se suzbije, jeste ili nije. Ako jeste, zašto jeste…
B92: Ministarstvo je demantovalo tu informaciju, Vi sad tražite od nas da Vam verujemo. Zbog čega treba gledaoci naše televizije da Vam veruju?
Docin: Zato što je skoro čitav grad to znao i pre objavljivanja u novinama. Novinari su proverili sigurno. Niko ne želi da da informaciju u novinama ako ona nije proverena. Druga stvar, meni su rekli lično neki zaposleni koji rade u zatvoru. Ja sad ne bih smeo da otkrivam njihova imena, ali ako bude trebalo može i to da se kaže, jer pod velikim su pritiskom i boje se da ne dobiju otkaz isto kao ja što sam dobio. Ja sam prošle godine to kazao da se u Zabeli daju privilegije svim osuđenim licima.
B92: Da li je moguće da je toliko jaka vlast jednog upravnika zatvora, toliko velika, da su komptencije jednog upravnika toliko velike ili mislite da se radi o još nečemu?
Docin: Prvenstveno, to zavisi od ličnosti upravnika, da vam kažem iskreno. Ako je upravnik karakter i čovek koji zna kako treba da se radi u zatvoru, ne bi ni dolazilo do ovakvih propusta nikako. Međutim, vidite da oni sad biraju upravnike koji baš i nisu upućeni u zatvorsku problematiku. On uglavnom dobije naređenje iz Beograda, u to sam ubeđen jer ja sam prošle godine konkurisao u Zabeli na mestu vaspitača kada su tražili deset vaspitača. I ja sam pitao upravnika: „Primite me da radim, treba vam deset vaspitača.“
B92: Čekajte, ako Vi kažete da upravnik zatvora dobija naređenje iz Beograda, on ne može da dobije… U Beogradu niko, pa ni ministar pravde, iako je i ministarstvo i ministri direktno zaduženi za sprovođenje krivičnih sankcija, dakle to je ono što jeste u kompetenciji Ministarstva pravde, ali oni ne znaju šta se u zatvoru događa. Ako Vi kažete da dobijaju naređenja, je l’ Vi mislite na političke instrukcije, na političke pritiske?
Docin: Ovde je očigledno jasno da je politika umešala prste, to bez zbore, nema sumnje u to. U stvari, ovaj deo koalicionih partnera kupuje svoje privilegije ucenama raznoraznim, to je već jasno svim građanima Srbije, sa ove strane. A sa druge strane, vladajuća koalicija gubi enormni procenat glasačkog tela, zbog toga oni sebi prave štetu svim ovim mahinacijama i malverzacijama.
B92: Dobro, ali sad se radi o Vašoj proceni da se radi o političkim pritiscima.
Docin: To je moja procena, da.
B92: Ja Vas sad pitam za činjenice. Dakle, koje su to privilegije koje je Dragoljub Milanović imao, o kojima ste, kao što kažete, obavešteni od Vaših kolega koji ne smeju da pričaju u strahu od otkaza?
Docin: Vidite sad, ne sme nijedno osuđeno lice, ne bi trebalo da ima privilegije protivzakonite zato što osuđena lica odlično znaju svoja prava. Mi imamo osuđenika koji od deset godina kazne izdržava osam godina u zatvorenom delu zgrade i nikada nije dobio nikakvu privilegiju. Šta ćemo sa tim čovekom koji nema nikakve veze, a s jedne strane je recimo situacioni prestupnik? S druge strane, imamo ljude koji… Tu mora da se vodi računa o ljudima. Ljudi koji su psiho-patološki struktuirani njima stvarno nema pomoći, ali mi imamo ljude koji mogu da preguraju svoju robiju i da se normalno uključe u društvenu sredinu. Naš zadatak vaspitača je uglavnom i takav da mi među tom osuđeničkom populacijom napravimo reklasifikacijom ljude koji mogu normalno da se uključe u društvenu sredinu. Mi ne možemo da privilegujemo recimo, to i piše u ličnom listu i u zakonu, osuđenika koji izaziva incidentne situacije, nije radno upošljen ili u Sedmom paviljonu.
B92: Dobro, ali gospodin Lončarević, direktor Uprave za sprovođenje zatvorskih sankcija, kaže da je upravnik zatvora doneo odluku o napredovanju u tretmanu navedenog osuđenika. Dakle, nije sporno da je Dragoljub Milanović dobio neke privilegije, šta je protivzakonito u tome?
Docin: Pa, vidite šta je protivzakonito. Koliko ja imam ovde podatke…
B92: Šta sprečava upravnika da recimo prevede gospodina Milanovića u Osmi paviljon?
Docin: Zakon, gospodine. Jer, ako je upravnik zatvora on nije gospodar života i smrti tog zatvora, zatvor nije njegov, njemu je društvo ukazalo poverenje da vodi zatvor po zakonu. Ako u zakonu piše recimo: „U zavodima strogo zatvorenog tipa u poluotvoreno odeljenje se mogu reklasifirati osuđena lica koja su izdržala dve trećine ukupne kazne.“
B92: To je član zakona?
Docin: To je član, znači dve trećine. Upravnik ne može sad da razmišlja – Ako je Milanović došao na izdržavanje kazne… Nije samo Milanović u pitanju, ima mnogo Milanovića po tim zatvorima. Ako je on došao na izdržavanje kazne, ja mislim, u aprilu mesecu 2003, to je dve godine, tu nema jedne trećine još. A druga stvar, zakon isto kaže… Ne znam gde je sada, ako uspem da pronađem to. To je član 37 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija: „Ako se osuđeni koji je uredno pozvan ne javi u Zavod, sud naređuje njegovo dovođenje. A ako se osuđeni krije ili je u bekstvu, sud naređuje izdavanje poternice. Tada se početak izvršenja kazne zatvora računa od dana kada je osuđeni lišen slobode.“
B92: Što je slučaj sa Dragoljubom Milanovićem.
Docin: Što je konkretno slučaj sa Milanovićem. Vidite sad, zašto je sad Milanović bio u bekstvu, to već nije stvar za neku našu diskusiju, to su možda njegovi lični razlozi ili je možda dobio obećanje da neće izdržavati kaznu, to je već političko pitanje. Možda Milanović ne bi ni odgovarao nikako da nije pao režim Slobodana Miloševića.
B92: Dobro, ali šta želite da nam kažete u pogledu…
Docin: Hoću da vam kažem da je upravnik prekršio zakon ako je on to predložio. Odnosno, upravnik može, ima prava, upravnik ima ogromna ovlašćenja u zatvoru. Međutim, upravnik mora, ako se radi, mora da poštuje mišljenja vaspitača, stručnog tima, psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, to su sve mogućnosti. Onda se sagledava i ličnost osuđenog. Kako? Ne znam ja da li je gospodin Milanović bio radno upošljen. Ako je on radno upošljen i recimo prebačen na tretman u nekom od paviljona Prvog, Drugog… On je iz Sedmog direktno prebačen u Osmi, što ja ne znam da li je to nekada neko uradio stvarno, tj. nije u praksi nikako.
B92: Vi sad hoćete da nam kažete da upravnik, s obzirom na činjenice koje ste nam upravo izneli, pre svega to da je gospodin Milanović bio u bekstu, da se nije dobrovoljno javio u zatvor, nije imao pravo čak ni ove privilegije o kojima govore…
Docin: Čak ni V1, pravo na proširenu posetu.
B92: Ali, maločas ste rekli da ljudi u zatvoru imaju mogućnost da se slože ili ne slože, ako se ne slože da će trpeti konsekvence. Mislim, možda upravnik ima saglasnost svih vaspitača da tako nešto učini.
Docin: Ne verujem da ima upravnik saglasnost svih vaspitača. On ne mora da ima saglasnost svih vaspitača, može da ima saglasnost recimo vaspitača koji vodi Sedmi paviljon. Ja sad stvarno trenutno ne znam koji od vaspitača vodi Sedmi paviljon, jer ima sedam ili osam vaspitača trenutno u Zabeli. Na predlog vaspitača… Vaspitač daje predloge, a vaspitač ide po pravilima kućnog reda KPZ-a zatvorenog tipa, i on ne može da preskoči pravilnik o kućnom redu i da određenim osuđenim licima daje određene privilegije. Šta će onda pomisliti ostala osuđena lica? Da je korumpiran, da je izvršen pritisak na njega na bilo koji drugi način. Znate, posao vaspitača nije nimalo bezazlen i lak. Svaka odluka koju vaspitač donese, mora dobro da razmisli o toj odluci. Ako on ne može da pomogne osuđenom licu, onda je bolje da mu ne napravi nikakvu štetu, znači na tome se radi. Nisu svi osuđenici isti, niti će biti isti. Malopre smo govorili o tome da ako nekom može da se pomogne da treba da se pomogne, ako ne može, ne može. Znači, ako ni osnovne uslove ne ispunjava, ne ispunjava, kraj priče.
B92: Šta konkretno podrazumeva taj famozni Osmi paviljon? Koja je to promena ključna, koja prava podrazumeva i koje privilegije podrazumeva?
Docin: Pa, vidite, to je vrlo bitna promena, sad ću vam reći. Izlazak u Osmi paviljon to je van zidina zatvora, da kažem najprostije rečeno.
B92: To je ključna razlika?
Docin: To je ključna razlika. On je van zidina, uslovi smeštaja su bolji, ima veće privilegije, može da prima posete, ima prava na vikende, ima prava čak i na godišnji odmor…
B92: Znači, vikendima da ide kući, godišnji odmor da provodi kući.
Docin: Godišnji odmor da provodi kući. A osuđenici koji su u zatvorenom krugu, iza zidina, oni godišnji odmor provode u zatvoru, i to je predviđeno isto zakonom.
B92: I Vi ste sad spremni da nam svedočite da je gospodin Milanović definitivno bio u Osmom paviljonu, šta god upravnik zatvora kaže, šta god ministar pravde kaže recimo u ovom trenutku?
Docin: Ja ne znam zašto ne pokušaju to da zataškaju…
B92: Možda zato što je protivzakonito.
Docin: Verovatno, to je jedini motiv. A ja rekoh da je istina samo jedna, nema bekstva od toga, postoji dokumentacija. Zašto ne tražite od gospodina Lončarevića dokumentaciju? Zašto ne tražite lični list, da vidimo šta je bilo? To sve piše, ne radi se u zatvoru ništa bezveze, u zatvoru se vodi evidencija i ko uđe i ko izađe.
B92: Dakle, ne postoji mogućnost da gospodin Milanović sada bez traga bude vraćen u Sedmi paviljon i da niko više ne može da dokaže tu orbitu kojom je išao, putanju kojom je napredovao u toj poziciji?
Docin: Onda bi to bio težak falsifikat kompletne dokumentacije.
B92: Aha. Dakle, lični list, šta još tu, rekli ste kompjuterska dokumentacija…
Docin: Pa, lični list, i onda to ulazi u kompjuter. Znate, tu ima pravilo kako se to radi – na predlog, pa ko je napisao predlog, pa na kojim principima je zasnovan taj predlog, kako je predlog. Znači, Milanović je dobar čovek i zbog toga ja predlažem da on ide kući, eto recimo, i on ode kući čovek.
B92: Hvala Vam, vratićemo se razgovoru brzo.
Gospodine Docin, rekli ste mi maločas da ima određeni broj penzionera koji rade u zatvoru u Požarevcu.
Docin: Da, uvek je bilo penzionera koji se radno angažuju u Zabeli.
B92: Kakav to značaj ima?
Docin: Pa, zbog nedostatka kadra prvenstveno, to je znači to opravdanje, ako nema nikog da se javi. Nama se mali broj javlja, ljudi ne vole da rade u zatvoru. Evo, recimo Zabela nema psihologa, a obavezno je da ima psihologa, zato što niko ne želi da dođe u Zabelu. Ja mislim da je u vreme ministra Batića odvojena neka suma novca da se napravi zgrada, stanovi za stručne kadrove, međutim, pare su uzete, verovatno i potrošene, i zgrada se nije pomerila.
B92: Koliko se ja sećam, tamo je i kamen temeljac postavljen. Mislim da ga je bivši ministar Janković…
Docin: Jeste, bilo je to uz veliku pompu…
B92: Tako je, presekao je vrpcu i postavio kamen. Od toga ništa nije bilo?
Docin: Međutim, ništa, to je sve palo u vodu, što kažu, i niko neće dobiti stan, tako da ljudi nisu motivisani. Imamo lekara koji je pred penzijom, čovek se bori koliko može, neuropsihijatar je po zanimanju, ali koliko će izdržati stvarno ne znam. Penzioneri se vraćaju i rade po ugovoru od mesec dana o delu, ne znam kako je to tačno regulisano, nije u okviru mog delokruga, tako da su oni uslovljeni… Znate šta je tu problem? Problem je što penzioner ima penziju i ima još jednu platu. Kako je to zakon regulisao ja stvarno ne znam, to je stvar pravnika. I onda, on je itekako motivisan da postupa po svim naređenjima upravnika, da ne pruža nikakav otpor jer mu upravnik neće produžiti još mesec dana ugovor, i tako oni rade godinama. Ja znam sad trenutno u Zabeli, poznajem te ljude, rade dvojica vaspitača koji primaju svoje penzije i primaju još jednu platu, a evo, recimo ja sam bez posla, ne primam ni penziju ni platu. A šta bih ja uradio to toliko strašno u zatvoru? Znači da opet nešto nije u redu u zatvoru. I da vam kažem iskreno, ne želim da se vratim dok je ovo ministarstvo na čelu tog zatvora. Ovo je sramota šta oni rade, to je bezobrazluk šta oni rade. Ne moram ja da radim s njima, niti ću da ih molim, niti sam tražio posao. Ja sam ih jednom pitao da li mogu da se vratim i onda je meni upravnik kazao: „Ja moram da pitam one odozgo.“ Koje odozgo? Koji su oni odozgo? Šta su oni?
B92: Koji su oni odozgo za Vaš posao, gospodine Docin?
Docin: Ja sam se školovao da radim taj posao. Oni meni jednostavno ne daju da radim moj posao. Kakav državni ispit? Zašto mi nisu omogućili da polažem državni ispit? Kakva je to prljava igra i čemu to vodi? Ja se nadam da će ova Vlada tako i da završi kako su krenuli.
B92: Izvršenje zatvorskih sankcija je u direktnoj kompetenciji Ministarstva pravde i ministra pravde. Hajde sad da iskoristim ovo Vaše prisustvo i da Vas pitam još neke stvari koje će svakako zanimati naše gledaoce. Imali smo jedno bekstvo iz CZ-a. Kako je moguće da zatvorenik pobegne iz zatvora? Da li je to moguće u postojećim konceptima bezbednosti?
Docin: Iz zatvora je nemoguće pobeći, dragi moj gospodine, ako nema podršku i spolja i iznutra. Znači, to je jedna organizacija vrlo suptilna. Tu ne beži svako. A osuđeno lice koje pobegne i ne uhvati se recimo, znači da je to organizacija i spolja. To su posebni ljudi koji lobiraju određene ljude u zatvoru i njima se omogući bekstvo. Ako je neko recimo osuđenik visokog rizika, kako mi kažemo, taj osuđenik ne bi smeo da se pušta da šeta kraj zida, on bi morao da ima poseban tretman, ali onaj koji je njemu omogućio da se on šeta kraj zida ja verujem da mu je dodao i konopac, drugačije ne mogu da shvatim to. Nije straža kriva, straža je najmanje kriva, oni ljudi rade po naređenju. Ako je stražar dobio naređenje da nadzire jednog osuđenika koji šeta kraj zida, on to gleda čovek. To su ljudi visokog stepena…, što bi se reklo visoke kriminalne sposobnosti i sposobnosti prilagođavanja. Ja bih čak i zabranio straži da razgovara sa takvim osobama, jer mogu lako da navedu neke stražare, to su uglavnom mladi ljudi, da navedu da počine zloupotrebu službenog položaja nesvesno. I iz tog razloga takvi ljudi se posebno reklasifikuju uglavnom u Sedmom paviljonu, to je odeljenje pojačanog nadzora, i tu se drže do daljeg. Sad, kakav je tretman s njima… Mi još nemamo tretman za osuđenike koji imaju 40 godina izrečenu kaznu, nemamo takav tretman, još niko nije izmislio.
B92: A šta biste recimo rekli ministru pravde i ministarstvu, nezavisno od ove Vaše pozicije lične u kojoj se nalazite, u pogledu sistema rada? Vaspitač ste bili dugo godina. Šta je to što…
Docin: Pa, ja ću i biti vaspitač, a ja ne znam da li će oni biti ministri opet i direktori Uprave, u tome je problem. Ja ću njih sačekati, nisam toliko star.
B92: Koliko ta metodologija rada u našim zatvorima kasni za vremenom?
Docin: Mnogo, naš zatvor se približava logorskom sistemu. Tako da, ako nastave ovako, za godinu-dve neće ni trebati vaspitači, samo straža i direktor. Upravnik ima velika ovlašćenja, to vuče retrogradne korene zato što je ranije upravnik zatvora jedini pismen čovek bio i on je mogao da kontaktira sa svima, ostali su bili nepismeni i neuki. Ali, zato je u vreme Miloša kad neko pobegne iz zatvora stražar koji je kriv za bekstvo robijao dok se ovaj ne uhvati, takva su pravila bila.
B92: Dakle, Vi smatrate da je apsolutno neophodno da se promeni Zakon o izvršenju zavodskih sankcija, da se promeni metod rada unutar zatvora?
Docin: Ja sam čuo da postoji novi Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, ali nije mi trebao i nisam bio u mogućnosti da ga…
B92: Zakon je bio u skupštinskoj proceduri, mislim da je usvojen taj zakon.
Docin: Verovatno.
B92: Da li imate bilo kakva saznanja da li je bilo koji zatvor upoznat sa novim Zakonom o izvršenju zavodskih sankcija?
Docin: Ako je donet već zakon, kažem vam da sam ja malo van, onda je taj Zakon o izvršenju krivičnih sankcija morao biti upućen svim ustanovama da bi se vaspitači upoznali, odnosno upravnik prvi, jer upravnik mora da zna taj zakon da bi po njemu radio. Druga stvar, ni upravnik ne može biti glavni krivac. Znate, krivac je uvek direktor Uprave, ne ni ministar. Ministar je taj resor za izvršenje zavodskih sankcija ustupio svom pomoćniku, on je i birao svog pomoćnika, znači birao je čoveka, verujem, koji zna šta radi. A onda je direktor Uprave birao upravnike, ne samo u Zabeli, on je birao upravnike i u čitavoj Srbiji u svim zatvorima, to su njegovi pomoćnici po toj liniji. Upravnici zatvora su pomoćnici pomoćnika.
B92: Dakle, upravnici, pomoćnici ministra, su zapravo ljudi koji su najodgovorniji, to hoćete da nam kažete?
Docin: Da.
B92: Imamo još samo koji trenutak vremena. Neobično je za jednog bivšeg vaspitača u zatvoru, mada u Srbiji ništa više nije neobično, objavili ste knjigu pesama za decu. Šta nam možete reći o toj knjizi „Raspevani maslačci“? Jeste li to pisali u zatvoru ili sada otkad ste na ovom odmoru nakon otkaza?
Docin: Ne, ta je knjiga napisana znatno ranije, radio sam tad… Znate šta? Ja sam sačuvao svoju dušu, o tome se radi, zato ja mogu da napišem. Ja volim decu, obilazim škole, baš se bavim tom poezijom, volim poeziju. Ovaj zatvor je moje profesionalno opredeljenje. Volim i zatvor, da kažem, i volim da radim u zatvoru, i radiću sigurno sad sticajem nesrećnih okolnosti. Nikom nije trajalo gore do zore, je l’ tako?
B92: Hvala Vam na tome što ste bili naš gost i što ste odgovarali na naša pitanja.
