[box align=’box-left’ id=’2324′]
Baveći se pristupom medija problemima nacionalnih manjina, ona je istakla da se fizički napadi na pripadnike drugih naroda, i pre bilo kakve zvanične istrage, proglašavaju za nešto što nije učinjeno iz nacionalističkih pobuda, nastojeći da se na taj način stvori privid da se radi o običnom kriminalu, a ne o etnički motivisanom.
„Takođe, kada se u izveštajima medija navodi da je neka sredina višenacionalna, stiče se utisak da se to čini samo zato da bi se ispunila određena forma. A, nacionalne manjine se i dalje tretiraju samo kao dekor kojeg se treba setiti u određenim prilikama, bez potrebe da se istakne da su ostavile neki trag u svim oblastima života te da i one imaju istoriju i kulturu vrednu pažnje i poštovanja„, mišljenje je zaštitnice građana izneto u godišnjem izveštaju.
Kao primer takvog izveštavanja, Dragana Radlovački-Grozdanov je navela reportažu televizije s nacionalnom frekvencijom, u kojoj je objavljeno da je u selu na teritoriji grada Zrenjanina otkrivena bista jednog srpskog naučnika i da je u planu podizanje bista i ostalih srpskih velikana. Međutim, dalje se, kao primer vredan hvale, ističe da je to naseljeno mesto višenacionalno.
„Onda se postavlja pitanje – ako je to selo višenacionalno, zašto bi se postavljale biste samo srpskih velikana? Nije valjda da ta nacionalna manjina koja tamo živi i sama nema neke svoje velikane koji takođe zaslužuju bar jednu bistu? Ta pitanja nisu postavljena u toj reportaži jer se verovatno smatralo da je dovoljno reći da je ta sredina višenacionalna da bi se ispunila određena forma„, zamera Dragana Radlovački-Grozdanov.
Negativno osvetljenje?
Dragana Radlovački-Grozdanov smatra da se u većini medija i dalje istrajava u prikazivanju pripadnika nacionalnih manjina u što negativnijem svetlu: „Tako, na primer, ako je Srbin lišen slobode zbog šverca narkotika, naslov u novinama bi glasio ’Uhapšen zbog šverca droge’. Ali, da je, recimo, u pitanju pripadnik albanske nacionalne manjine, naslov teksta bi bio ’Albanac uhapšen zbog šverca droge’. Isto tako, kada se izveštava o mogućnosti ponovnog uvođenja viza, ne kaže se da ta opasnost postoji zbog toga što građani Srbije traže politički azil, već zbog toga što to čine Romi i Albanci, kao da oni nisu naši državljani”.
