Do odgovora ko je ubio Slavka Ćuruviju, likvidiranog na današnji dan pre 14 godina, moglo bi se doći prodorom u „paralelne mehanizme” nekadašnjeg Resora državne bezbednosti, kažu u Komisiji za istraživanje ubistava novinara. Neki od onih koji bi mogli imati saznanja o ovom ubistvu i danas rade u MUP-u i BIA.
Komisija, koja koristi prostorije vlade u Palati „Srbija”, prvi put je objedinila svu dokumentaciju vezanu za ubistvo Ćuruvije, a reč je o više od dve hiljade stranica teksta, koje su se do sada nalazile u MUP-u, tužilaštvu, BIA i sudu. Dokumenta su skenirana, tako da se mogu „listati” specijalnim softverom Operativne analitike MUP-a, kojom rukovodi Slavica Jokanović, a koji je stavljen na raspolaganje komisiji.
Ovaj program, osim što prepoznaje imena iz skenirane dokumentacije, prepoznaje i odnos među njima (bukvalno navodi da je reč o poslovnom odnosu, prijateljstvu ili kumstvu – ako je to tako navedeno u skeniranoj dokumentaciji), pravi šemu tih veza, pa i vremenski i geografski prikaz zločina uz naznaku gde se ko od aktera tada nalazio.
Takva obrada podataka, a može se napraviti za svakoga ko se pominje u slučaju „Ćuruvija”, analitičarima pruža mogućnost da operativcima ukažu na veze koje, suočeni sa morem podataka, možda nisu uočili. Međutim, uprkos savremenoj tehnologiji, ključni pomak u slučaju je na „ljudskom faktoru”.
– Znajući kako su rešeni drugi zločini iz sfere organizovanog kriminala, a ubistvo Ćuruvije to jeste, odlučili smo da ohrabrimo one koji imaju saznanja o tom zločinu da saopšte podatke koji bi mogli dovesti do rasvetljavanja ubistva, izražavajući spremnost da predložimo tužilaštvu da takvim svedocima pruži efikasnu zaštitu – kaže Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.
I juče je bila gužva u prostoriji koju koristi komisija. Članovi komisije Slaviša Sovtić ispred Uprave kriminalističke policije i Ljiljana Smajlović ispred UNS-a, bili su tu. Prisutni su bili i inspektori vođe timova: Dragan Kecman vodi tim koji rasvetljava ubistvo Slavka Ćuruvije, Dejan Purić angažovan je na slučaju dopisnika „Večernjih novosti” Milana Pantića, dok Nebojša Marković vodi predmet novinarke „Duge” Radislave Dade Vujasinović. Komisija je ovlašćena da prikuplja izjave građana kojima se upućuju pozivi sa zaglavljem MUP-a Srbije, a iskazi, koje uzimaju predstavnici MUP-a i tužilaštva, se snimaju. Ima dosta onih koji se sami javljaju nudeći informacije, a neki od njih insistiraju da razgovaraju sa Veranom Matićem.
Prvi rezultat komisije je pronalaženje predmeta, dokaza prikupljenih neposredno nakon što je Dada Vujasinović pronađena mrtva u svom stanu u Beogradu, 9. aprila 1994. godine. Reč je o sačmi i kartonskim čepićima koji „zaptivaju” patronu lovačkog metka. Ovaj dokazni materijal zagubljen je prilikom evakuacije SUP-a u Beogradu tokom bombardovanja 1999. godine. Na insistiranje komisije, materijal je ipak pronađen u magacinu kriminalističke tehnike, i to u istoj zgradi odakle je prethodno zagubljen. Komisija je razgovarala sa bivšim načelnikom Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilom Perišićem zbog njegove javno izrečene tvrdnje da su njega uhapsili, misleći na špijunsku aferu, „oni koji su ubili Dadu Vujasinović”.
U rasvetljavanju ubistva Pantića proveravaju se nove okolnosti vezane za tekstove koje je pisao, a policija nastoji da precizno „rekonstruiše saobraćaj” 11. juna 2001. godine u Jagodini, kada je ovaj zločin izvršen, uključujući telefonsku komunikaciju ali i kretanje vozila u blizini mesta zločina.
