[box align=’box-left’ id=’2731′]
Dve nedelje pre toga Nadzorni odbor „Novosti“ prihvatio je Vukotićevu ostavku podnetu uz obrazloženje da ne može da radi“pod pritiskom političkih partija“ i zahvalio mu na uspešnom vođenju Kompanije. Iz redakcije je Vukotić otišao kroz špalir zaposlenih, a prolivena je i poneka suza. Dragoljub Žarković, direktor i glavni i odgovorni urednik „Vremena“ sve to spakovao je u naslov „Odlazak legende“:
– Možete vi čitaoci misliti o njemu sta hoćete. Ni ja u pojedinim trenucima njegove dugovečne karijere nisam sve najbolje mislio. Ali sam uvek bio pun opravdanja. Nije lako voditi tolike ljude kroz ovoliku medijsku vukojebinu i voditi ih godinama između vrana i gavranova maskiranih čas u političare, čas u tajkune. Broj kompromisa koje jedan glavni urednik visokotiražnih dnevnih novina napravi prevazilazi svaki matematički obrazac – napisao je Žarković.
Upućenima je jasno da je, pravdajući Vukotića, poznati novinarski analitičar, ustvari, tražio alibi za sebe. Znamo, naravno, da su obojica svojevremeno stajala „ispred i iza istih uspešnih srpskih privrednika“. Žarković je u odi kolegi i prijatelju nesto Dve nedelje pre toga Nadzorni odbor „Novosti“ i prećutao: da su „Novosti“ vođene „legendarnim Manjom“ došle gotovo do bankrota, da je minus u kasi Kompanije 13 miliona evra i da je sudbina popularnih narodnih novina, neizvesna.
Slučaj „Novosti“ (jedna od 24 sporne privatizacije) dobro je poznat svim „relevantnim faktorima“ u Srbiji: i vlastima i samozvanoj medijskoj eliti. Novinarski sindikat godinama je tražio informaciju ko je vlasnik lista u kojoj država ima 30 posto vlasništva i upozoravao da novina i finansijski i kadrovski klizi ka provaliji.
Dramatičnim stanjem kuće zatečen je i deo zaposlenih a najglasniji u iščuđavanju su tzv „vipovci“, Vukotićeva elitna, lojalna i godinama astronomski nagrađivana uređivačka i menadžerska ekipa. Iako je na sajtu „Novosti“ 23. aprila prosle godine objavljen izveštaj ondašnjeg Nadzornog odbora prema kojem gubici prelaze milijardu dinara, što je u tom trenutku bilo 76 odsto ukupne poslovne imovine upravo su oni, okupljeni u Jedinstvenom sindikatu Kompanije na stranicama „Novosti“ javno ustvrdili da su „netačne informacije o urušavanju i finansijskom propadanju Kompanije“ i da „neprestana javna ogovaranja kuće potiču od nepriznate sindikalne grupice kao što je Sindikat novinara „Novosti“.
Na apele novinarskog sindikata, jedine srpske sindikalne organizacije članice Evropske i Svetske federacije novinara nisu reagovala ni ovdašnja novinarska udruženja i asocijacije. Kao i Žarković i ona su uvek bila puna razumevanja za Vukotićevo bahato ponašanje i neskrivene pokusaje da „neutrališe“ novinarski sindikat.
Vukotić je uvek bio jedan od njih: osnivač Asocijacije medija i njen prvi predsednik, sa UNS-om i NUNS- om utemeljivač je Saveta za štampu i član Upravnog odbora, čije odluke, inače ne poštuje.
Asocijacija medija tesno sarađuje sa Medijskom koalcijom koju čine UNS, NUNS, NDV, ANEM I Lokal pres. Svi zajedno preko svojih posrednika učestvuju aktivno u pisanju seta medijskih zakona koji uskoro ulazi u skupštinsku proceduru. Istovremeno, svi zajedno su odgovorni što Izveštaj pokojne Verice Barać o pritiscima i kontroli u medijima nije na pravi način stigao do javnosti, jer se u tom obimnom dokumentu nalaze imena vodećih beogradskih redakcija.
– Ako ga budu hapsili, mi ćemo ga branti – otvoreno mi je pre godinu dana rekao kolega iz UNS-a.
– Ako ga budu hapsili mi ćemo tražiti da se ispita poreklo njegove imovine – odgovorila sam.
Vukotić najavljuje grandiozne planove svoje izdavačke kuće. „Novosti“ tonu sve dublje: nema para za plate, honorare, prispela dugovanja, papir… „Legendarni direktor“ ušao je u „Novosti 5. oktobra 2000. godine sa papirićem kriznog štaba, koji je kažu, sam otkucao u zgradi na Trgu Nikole Pašića 7. Upućeni još kažu da se te burne i vetrovite večeri, zapravo, zaputio ka Politici, ali da ga je usput sustigla informacija da je direktorsko mesto tamo popunjeno.
U „Novostima“ je zatekao punu kasu, lepo uređena dopisništva, poznata novinarska imena. Sve je raskrčmio i rasterao i po raznim vezama primio 300 ljudi.
Šta, posle svega reći: bravo majstore ili čekati da pravda stigne i u „Novosti“.
Ja sam, optimista.
Autorka je predsednica Sindikata novinara „Novosti“ Dragana Čabarkapa.
