[box align=’box-center’ id=’2739′]
Broj domaćinstava koja gledaju neku vrstu kablovske televizije porastao je na 60 posto, sa tendencijom rasta od tri do pet posto godišnje. Oglašivački kolač koji se prilikom dodele nacionalnih frekvencija delio na šest nacionalnih i šest regionalnih televizija, sada se deli na stotinjak različitih kanala.
Pored ovoga, razlog finansijskog kolapsa najvećih televizija u Srbiji treba tražiti u nemogućnosti da se na civilizovan i ekonomski održiv način parira kvalitetu stranih TV programa, koji su svojim prisustvom samo naglasili sve probleme koji prate televiziju u Srbiji decenijama. Nepotizam, političke veze, privatne programske kombinacije, nekontrolisani budžeti za različite serije, predugo su ključni faktori kreiranja programa na velikim televizijama, i možda su mogli da prođu u konkurenciji sami sa sobom, ali u konkurenciji desetina prvoklasnih stranih TV produkcija, izgledaju jednostavno jadno. Postojeća gledanost već je spuštena na nekih 60 posto gledalaca, koji kada imaju izbor, gledaju nacionalne televizije, dok već sada blizu 40 posto auditorijuma gleda kablovske programe. Kada se u ukupnu statistiku doda i onih 40 posto domaćinstava koja, za sada, nemaju priliku da biraju, dolazi se do prevarnog podatka da na nacionalne televizije otpada tri četvrtine gledanosti svih televizija u Srbiji, ali je i to očigledno nedovoljno za bilo koju nacionalnu televiziju da posluje makar na pozitivnoj nuli. RTS koji baštini tradiciju gledanosti, produkciju i opremu koju niko u ovoj zemlji decenijama nije mogao da ima, nije uspeo da smanji broj zaposlenih i troškove svog poslovanja. Tako je došao do tačke da sada RTS ostaje u višemesečnom bestežinskom stanju u kome pretplatu građani ne plaćaju, a u budžetu para za RTS nema. Ipak, ideja nacionalnog servisa kao medija čiju nezavisnu uređivačku politiku finansiraju građani, nikada nije zaživela. Tako umesto da RTS bude nosilac borbe protiv korupcije u društvu, da on produkuje Insajder programe i stavlja prst u oko tajkunima i političarima, dobili smo RTS kao neku vrstu TV produkcije serija od „nacionalnog značaja“ čije snimanje košta 70 do 100 hiljada evra po epizodi. I naravno, kada je trebalo osakatiti i ućutkati B92, RTS je novcem od pretplate kupovao sve što mrda na B92, iako se sada vidi da ogromna većina tih ljudi danas nema svoje emisije, i da je jedina svrha tih suludih plata i tih transfera sa B92 na RTS bilo kadrovsko slabljenje medija koji je jedini razotkrivao Miroslava Miškovića i njegove afere. Sada je B92 degradiran na drugi kanal Prve Televizije, ponovo ima Delta oglase, Insajder zaluta jednom godišnje, ako i tada, dok čak i redovne informativne emisije nemaju svoje stalne termine, već uglavnom ustupaju svoje mesto teniskim mečevima, repizama serija i filmova, tako da je pogađanje termina vesti B92 postalo neka vrsta igre na sreću.
TV Pink i TV Prva, još jedan su dokaz neodrživosti postojećeg stanja. Željko Mitrović je očigledno shvatio odakle vetar duva, i najavio ambiciozni program otvaranja čak 60 novih kablovskih programa, ali se ta ideja spotakla na samom početku pošto nijedan kablovski operater nije bio spreman da na postojećih 60 kanala doda još 60, što iz tehničkih, što iz poslovnih razloga. Troškovi poslovanja Pinka očigledno su sistemski problem, tako da je na nedavno objavljenoj listi najvećih poreskih dužnika, Pink na ubedljivo prvom mestu, što je samo po sebi apsurd prve vrste, i priču Pinka o tome kako njihov program, za razliku od RTS, ne finansiraju građani Srbije, stavljaju pod veliki znak pitanja. TV Prva je, od početka uspela da izigra zakonsku regulativu, i objedini kontrolu i nad TV B92, što svi vide, ali niko nema načina da spreči, ali i uprkos tome, sa praktično dva kanala sa nacionalnom frekvencijom, rezultati su negativni, nema profita, naprotiv, a nema ni očekivanog položaja lidera na tržištu, koji bi se, gledajući na obim investiranja i do sada utrošenog novca, odavno očekivao. I kao da to porazno stanje televizije u Srbiji nije dovoljno, pored TV Hepi koja vegetira na nivou statističke greške praktično od dobijanja nacionalne frekvencije, uskoro dobijamo još jednu nacionalnu televiziju, koja će ući umesto TV Avala.
Tu dolazimo do stanja na tržištu kablovskih TV programa. TV Arena sport je zbog nerešenog sukoba na liniji SBB-Telekom Srbija, ostala van gledanosti većine gledalaca kablovske televizije u Srbiji, i ne prelazi ukupni broj od 500 hiljada gledalaca nedeljno. Telekom Srbija je pokušavajući da izađe iz čeličnog stiska SBB-a, agresivno vodio kampanju za Telekom IP TV servis, pa je to rezultiralo povećanjem ukupnog broja domaćinstava koja imaju kablovsku televiziju u Srbiji za čak pet posto samo u prošloj godini, ali je to očigledno nedovoljno da pokrije desetine miliona evra uloženih u kupovinu ovih kanala i prava na prenose Lige šampiona i desetina drugih najskupljih sportskih TV programa. Na stranu činjenica da Telekom Srbija po zakonu nema pravo da kao kablovski distributer i javno preduzeće u državnom vlasništvu bude vlasnik TV kanala. Ipak, glavni problem je u činjenici da je Telekom Srbija jedan od glavnih izvora budžetskih prihoda u Srbiji, a ukupna dobit sa 220 miliona, prepolovljena je na 110 miliona evra. Gubitak od 110 miliona evra, koji direktno utiče na stabilnost javnih finansija u Srbiji, nikako nije privatna stvar menadžmenta Telekoma Srbija, koji duguje objašnjenje o poslovnim rezultatima TV Arena sport, i kojom magijom medij koji ima svega 500 hiljada gledalaca nedeljno, ima novca za Ligu šampiona, a RTS koji ima dva miliona gledalaca dnevno, niti bilo koji drugi komercijalni medij, za te iste prenose nema para.
Upravo zato, ne čudi procvat kablovskih TV programa koji bez državnih steroida, bez poreskih dugova, prave program koji građani plaćaju, ali potpuno dobrovoljno i redovno, za razliku od pretplate za RTS, koja je duplo manja od prosečnog računa za kablovsku televiziju. SOS Kanal danas na 53 kablovske TV mreže ima više gledalaca nego što bi ikada imao da mu RATEL nije dodelio rumunsku frekvenciju umesto regionalne frekvencije, i posluje pozitivno, sa dva puta više gledalaca od TV Arena sport. Umesto Opstanka na RTS, deca gledaju Animal Planet. Crtani filmovi se gledaju na tri Dizni kanala, i još najmanje pet velikih kablovskih TV programa koji 24 sata dnevno emituju prvoklasne animirane filmove. Umesto domaćih istorijskih političkih prepucavanja, na kanalima Histori uživaju u prvoklasnim istorijskim dokumentarcima o Nikoli Tesli, prvom i drugom svetskom ratu, i mnogim drugim istorijskim znamenitostima. Serije, filmovi, rialiti programi, muzika, geografija, putovanja, kuhinje sveta, i tako unedogled. A tek je počelo. PTT Srbija od 1.juna krenuo je u ambiciozni program pokrivanja onih 40 posto domaćinstava koja nemaju kablovsku televiziju, a koja su ostalim kablovskim distributerima ostala nedostižna. PTT Srbija sa svojih 1.500 pošta u svakom mestu u Srbiji i novom tehnologijom bežičnog prenosa TV slike, jedini je u Srbiji koji može brzo,ekonomski i infrastrukturno održivo, izneti posao uvođenja kablovske televizije u ruralnom delu Srbije, tako da će sistem nacionalnih i regionalnih frekvencija postati potpuno prevaziđen. A kada 100 posto domaćinstava bude moglo da bira između rvanja u blatu domaćih rialiti starleta i najbolje svetske TV produkcije, biće jasno da od nacionalnih televizija kakve danas imamo u Srbiji, neće ostati ni kamen na kamenu.
