[box align=’box-left’ id=’3081′]
Obezbeđenje radi po principu „flastera“, prate ga svuda, ali je to poslednjih godina zahvaljujući PU Šabac više „relaksirano“. Prethodno je, kaže Mitrić, najmanje pet godina bio u „zatvoru otvorenog tipa“.
Odšteta još nije isplaćena
– Kako se danas osećam, svedoči procena sudskih veštaka da su moje psihofizičke, dakle profesionalne i radne aktivnosti, smanjene za 50 odsto.
Napad je ostavio dubok trag u mom životu, ali i nepokolebljiv stav da se i dalje bavim dokazivanjem istine. Suđenje je trajalo šest godina. Napadač je uhapšen, osuđen na godinu dana, pa pomilovan i danas je na slobodi, dok nalogodavac nije otkriven. Do danas nisam naplatio dinar naknade štete, procenjene na 750.000 dinara, kao ni sudske troškove – priča Mitrić, inače dopisnik „Večernjih novosti“, i dodaje:
– Morao sam da se snađem, uz pomoć prijatelja i redakcije sakupim najmanje iznos jedne moje godišnje bruto plate i investiram u dokazivanje istine. Inače, napadač je bio dobro pozicioniran u policiji i baš ti krugovi, bliski čoveku koji je nedavno uhapšen zbog trgovine ljudima, nekoliko puta su pokušali da mi ukinu zaštitu. Kad bih ostao bez obezbeđenja, bio bih kao glineni golub i sigurno ni dana više ne bih živeo u Srbiji, tu nema dileme.
Kaže da mu je do pre nekoliko godina obezbeđenje stvaralo probleme, pratila ga je „marica“, na šta se narod zgražavao, ali je sve izdržao.
Zaštita samo kod kuće
– Kakav je bio ambijent zaštite ilustruje primer policijskog zvaničnika koji je u službenom dokumentu procenio da sam bezbedan i da mogu samo imati problema zbog neprofesionalnog pisanja o nekim ljudima. Tražiću jednom policijske beleške o mom obezbeđenju, da vidim kako je kroz njih izgledao moj život.
Inače, od početka policijska zaštita važi samo na području PU Šabac, pa kada moram dalje, snalazim se zahvaljujući prijateljima – priča ovaj hrabri novinar.
– Srbiji su potrebni hrabri, ali živi novinari, ne trebaju joj mrtvi, po kojima će nazivati trgove i ulice. Skandalozno je što nije razjašnjeno ubistvo kolege Milana Pantića i Dade Vujasinović. Žao mi je što me iz komisije za ispitivanje ubistava novinara niko nije ništa pitao, a imao bih šta reći. Ubistva i pokušaja ubistva novinara u zemljama jugoistočne Evrope nema bez države.
Pokušaj mog ubistva, identičan napadu na kolegu Pantića, bio je u organizaciji ljudi iz institucija sistema – kaže Mitrić. Prema njegovim rečima, država treba da „počisti lozničku oazu kriminala“, a više od tri i po godine Loznica nema šefa javnog tužilaštva.
Napad na kućnom pragu
Mitrić je napadnut 12. septembra, oko 22 časa, u zgradi gde je stanovao.
Polomljena mu je podlaktica leve ruke i imao je niz nagnječenja od udaraca tvrdim predmetom po celom telu. Prethodno mu je tri puta oštećen auto parkiran u centru grada, a policija nije otkrila napadača(e). Apelacioni sud je 2011. na jednu godinu zatvora osudio Ljubinka Todorovića, bivšeg policajca, optuženog za napad na Mitrića. Pozadina napada nije otkrivena.
