[box align=’box-left’ id=’3144′]
Došlo je, do kako se to sada popularno kaže prekomponovanja vlasti, i kao što je to stari, dobri običaj u Srbiji, smenili su me na sednici zakazanoj po hitnom postupku, bez reči obrazloženja, pošto nisam njihova politička opcija. Nije mi prvi put, kako god je dolazilo do promene vlasti, uvek su me menjali, a imam poduži radni staž na rukovodećem položaju, ali je sada bilo posebno bahato i osiono. Mesto direktora TV Ćuprije nije ni po jednom parametru primamljivo, a spadam u ljude koji misle da mi to nije dedovina, i verovatno ne bih ni reagovala, da Vam pošteno kažem, malo sam umorna od ovakvog stanja u medijima, i s prošlim predsednikom opštine nije bilo lako sarađivati, da me na to nije postakao sam predsednik SNS Aleksandar Vučić, svojom izjavom da će se na njegovom udaru naći i njegovi partijski drugovi koji se osiono i bahato ponašaju.Pa nešto razmišljam, pošto je praksa u Srbiji da jadna vlast nikad ne zna šta im rade partijski rukovodioci u provinciji, od Tita, preko Miloševića, pa nadalje, pomislih da možda Vućić treba da čuje kako mu se ponaša predsednik opštine Ćuprija Ninoslav Erić, doduše od skora njihov član, ali čelni čovek opštine.
Naime, samo što je bila počela sednica Skupštine opštine, na kojoj je izvršena promena vlasti, kod mene i glavnog i odgovornog urednika došla su trojica momaka, koji su se predstavili kao „vrlo visoki funkcioneri SNS-a“ i rekli nam „da pazimo šta sada radimo, da više ne možemo da radimo kao do sada, a naročito sada da pazimo šta ćemo i na koji način da objavljujemo, da su oni „krizni štab“, i rekli su da su oni izaslanici budućeg predsednika opštine.
Sat kasnije je došao „prvi koordinator predsednika opštine“, tako se predstavio, i pokušao da izdejstvuje vanredne vesti i prekine redovan program.Njemu smo nekako objasnili kakva je procedura rada, ali drugom „kordinatoru, koga je lično predsednik opštine, zamolio da kontroliiše naš rad“ nismo nikako mogli. Posle dvodnevnog orgijanja u televiziji, vikanja, psovanja, lupanja pesnicom u sto i prevrtanje stola ispred urednika, morali smo da zovemo policiju koja ga je na jedvite jade smirila.Sledećeg dana u firmu dolazi da ga smiruje i sam predsednik Opštine lično, uz naredbu da imam razumevanje za „koordinatora“ jer je čovek veoma dugo u strancu i očekuje protivuslugu za svoj partijski rad, uz napomenu da ja budem „kooperativna, ali da i onako neću još dugo“.
Sledećeg dana opet kod mene dolazi predsednik i potpredsednik opštine, i traže da odmah i neodložno postavim određeno lice za urednika. Ne pomažu obrazloženja da još zvanično nije izabran Nadzorni odbor, koji je nezamenljiv u razrešenju i postavljanju urednika, pa sledeći dan opet mi šalje radnike opštine da mi „pomognu“ da postavim novog urednika.
Završilo se posle desetodnevnog nadmudrivanja, telefoniranja i pretnji, bezobraznim, bahatim ponašanjem predsednika opštine, mojom smenom, bez obrazloženja na sednici po hitnom postupku, četiri dana pre isteka redovnog konkursa za direktora televizije.
Epilog je da su smenili i urednike, glavnog i urednika informativnog programa, bez normalne procedure, jer i dalje ne postoji zakonski verifikovan Nadzorni odbor. Naravno urednik je jedan od koordinatora, bez kvalifikacije – i poznajem dobro čoveka, elementarno nepismen. U firmi se pravi atmosfera nesigurnosti, s jedne strane prave spiskovi prekobrojnih radnika, a na drugoj obećava određenim ljudima zapošljavanje bračnog druga, napredovanje u firmi i slično. Konkurs za direktora je završen, pored mene konkurisao je sadašnji v.d. direktor i mi smo jedini kandidati. Ispunjavam sve zakonske uslove, to nije slučaj sa drugim kandidatim, ali to nije problem, jer kažu zavisi kako se konkurs tumači, pa u kvalifikaciju može da se ubroji i kalemarski kurs, a u radno iskustvo i rad u kućnom savetu.
Naravno, vlast u prestonici, neće da se opterećuje ovakvim stvarima, ali je za utehu što EU traži veoma odlučno da država, tj. opštine izađu iz finansiranja medija. Eto ljudi dobro informisani, pa znaju na šta nam liče mediji. Ali sigurna sam da to neće biti baš brzo, kako se vidi iz priloženog, lokalni funkcioneri mnogo vole da se slikaju, jer čemu sva muka, ako ih ne vide strine i komšije.
Ljiljana Aranđelović, bivša direktorka TV Ćuprija
