I u regionu filmove potiskuju zabavni, sportski, politički sadržaji
Koliko se filmska ponuda u Srbiji razlikuje od one u regionu? Zahvaljujući kablovskim emiterima naša publika je u mogućnosti da prati programe suseda. Gledaju li kvalitetnije filmove, serije, dokumentarne emisije u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Hrvatskoj?
Urednik Filmskog programa Televizije Republike Srpske (RTRS) Zoran Dotlić priznaje da se u „šemi“ film bori sa raznim informativno-političkim sadržajima, sportskim prenosima, kulturno-zabavnim emisijima, TV sapunicama.
– Najgledaniji su američki hit filmovi novije produkcije, koji idu u udarnim terminima i koji se nisu puno „vrteli“ na konkurentskim stanicama. Veliku publiku imaju i eks-Ju filmovi, zbog uvek rado viđenih glumaca, ali i nepisanog pravila da većinu TV premijera „domaća produkcija“ ima upravo na RTRS-u – kaže Dotlić.
Program ove kuće naklonjen je i „art filmovima sa festivalskim pedigreom“:
– Ova ostvarenja često ne dolaze u bioskope, a imaju izuzetnu umetničku vrednost. Gledaoci ih jedino mogu videti na malim ekranima.
Opšte je mišljenje da se po kvalitetu igranih programa u regionu izdvaja Hrvatska televizija. Jedna od novina jesenje šeme HRT-a biće veče istorije. Nedeljom, u udarnom terminu, biće prikazani brojni filmovi o važnim događajima i ljudima. Poput nekadašnjeg „Kino oka“ na TV Beograd, u zagrebačkom studiju će biti organizovani i razgovori, a pre emitovanja igranog, biće puštani i dokumentarni filmovi o epohi i događajima koji su tema te večeri. Više od pedeset istoričara nalaze se na spisku mogućih voditelja ovog programa.
– Pripremamo i povećanje sopstvene produkcije – otkriva za „Novosti“ Dean Šoša, urednik filmskog programa. – Gledaoci HRT-a moći će već ove jeseni da vide i brojne evropske filmove koji, komercijalno, nisu na samom vrhu gledanosti. U pripremi je i poseban program filmova za mlade, ali i mnoge premijere.
Nasilje, dodaje Šoša, nažalost neće nestati sa TV ekrana, jer su i na HRT-u svesni da se u svetu najviše snimaju i gledaju upravo takvi filmovi.
Neprimereni sadržaji filmova, kako u regionu, tako i kod nas, samo su jedan segment programa u kojima je kvalitet pod znakom pitanja. Preterivanja, agresije i neukusa ima i u muzičkim, zabavnim, političkim i sportskim emisijama, smatra Aleksandar Luj Todorović, profesor na Univerzitetu umetnosti.
– Nema novca i to je razumljivo, ali nekada i najjefitnije emisije, poput onih „jedan na jedan“, mogu da budu odlične ako je gost dobar. Ono što zabrinjava je da urednici ne ulažu napor u osmišljavanju novih, kvalitetnijih sadržaja, već se oslanjaju na reprize serija, filmova. Nema pokušaja da se napravi ozbiljniji zabavni program, već sve emisije liče na „Zvezde Granda“ – zaključuje Todorović.
Takvom TV ponudom pogođena je najmlađa populacija, zato Todorović kaže da emitovanje identičnih, akcionih, nasilnih filmova nije dobro, jer daje samo jednu vrstu „hrane“, koja nije duhovna.
– Odnos nasilja na filmu, i uopšte na televiziji, i onoga u životu je veoma komplikovano pitanje i nema jedinstvenog odgovora – objašnjava sagovornik. – Jedna struja smatra da posmatranjem ovakvih filmova dolazi do pražnjenja, pa se višak agresije iživi kroz gledanje. Druga, međutim, tvrdi da ovakva ostvarenja deluju podsticajno, pa se to nasilje prazni u stvarnosti.
MALO TRŽIŠTE
Crnogorski reditelj Nikola Vukčević kaže da je opšta ekonomska kriza uticala i na program tamošnjih televizija, pa su udarne termine, nekada rezervisane za film, zamenili drugi sadržaji.
– Glavni „aduti“ crnogorskih TV kuća su najjeftinije forme, poput razgovora „jedan na jedan“, u kojima se novinar trudi da bude provokativan i zanimljiv, rijaliti programi i serije „za domaćice i treće doba“. Zbog nedostatka novca na gledamo stare filmove koji su kupljeni odavno, pa im stoga i nije mesto u udarnim terminima – kaže Vukčević uz objašnjenje da je loša filmska ponuda donekle i razumljiva, jer je Crna Gora malo tržište, pa se veće ulaganje u film ne isplati.
