[box align=’box-left’ id=’3438′]
Margetić i Trifunović su na konferenciji za novinare saopštili da iz dokumentacije nedostaje ključnih 150 do 200 stranica, iako su njihovi sastanci sa pokojnom Baraćevom bili javni, a postoje i zapisnici o tome šta je predato.
Oni su naveli da su, pošto im je rečeno da te dokumentacije nema, savetu ponovo dostavili ugovore iz slučaja Zagrebačke banke.
Margetić i Trifunović tvrde i da im je predstavnica Saveta za borbu protiv korupcije na sastanku rekla da nije sigurna da u Srbiji postoji politička volja „da se čačka po osetljivom predmetu“, kao što je slučaj Zagrebačke banke.
Oni su naveli i da je iz dokumentacije saveta nestao i ceo spis o „kiparskim parama“, i da im je rečeno da taj predmet nikada i nije postojao u savetu.
Margetić i Trifunović naveli su da je utajom vlasništva u Zagrebačkoj banci, država Srbija oštećena za znatan iznos sredstava u vreme kada je ta banka prelazila iz društvenog vlasništva u deoničarsko društvo, pošto je jedan od suosnivača i ulagača bila Jugobanka iz Beograda.
Kako su naveli, svi deoničari banke su prevareni jer je njihov kapital utajen prilikom tog pretvaranja, a državno tužilaštvo Hrvatske nije želelo time da se bavi iako se više od 50 odsto vlasništva Zagrebačke banke vodi na tajnim šifrovanim računima.
Margetić i Trifunović tvrde i da su tim povodom kontaktirali Republičko javno pravobranilaštvo u Srbiji, ali da se ono izjasnilo da ne potražuje nikakva vlasnička prava.
Prema njihovim tvrdnjama, paket deonica koji bi trebalo da bude u vlasništvu Srbije da nije bilo utaje je oko 46 odsto, što je 2010. godine vredelo oko dve milijarde evra.
Oni su rekli i da je slučaj Zagrebačke banke usko povezan sa slučajem „kiparskih para“ jer je, prema njihovim rečima, novac transferisan sa kiparskih računa kod trećih banaka vodio preko te banke.
