[box align=’box-left’ id=’3539′]
Bila bi to lepa prilika za ekskluzivne informacije sa lica mesta, saznavanje detalja o razgovorima iza zatvorenih vrata, razotkrivanje tajni iz sveta onih koji odlučuju o sudbinama svih nas, a možda bi se našao trenutak da se snimi neka lepa reportaža lakšeg sadržaja. Nažalost, to se ne dešava.
Čak ni kada na takva putovanja krenu iskusni novinari, poput Vesne DamjanićBranković, čija specijalnost je ekonomija, ali čije komentare na aktuelne događaje i iz drugih oblasti sa uživanjem slušamo u pregledu štampe Jutarnjeg programa RTSa, gde je čest gost. Vesna je pratila premijera Ivicu Dačića na njegovom putu u NJu Orleans gde se održavao susret sa američkim biznismenima, odakle su nam stizali izveštaji puni fraza i opštih mesta i geografski podaci sa „Vikipedije“, bilo da ih je saopštavala novinarka lično ili je davala mikrofon premijeru, ambasadoru Srbije u SAD ili njihovim domaćinima.
Rezultat razgovora je neizvesna sjajna budućnost za nas, neizvesni unosni posao za njih, a jedino štoje bilo izvesno jeste lepo i toplo vreme u dalekoj Luizijani zbog čega je novinarka pred kamere morala u bluzi bez rukava. Pošto ne saznadosmo čak ni zašto i kako bi bogati finansijeri ulagali u Srbiji, a nekoliko godina posle uragana „Katrina“ nisu mogli iz pepela da podignu svoj NJu Orleans i okolinu, ispada da je za ovakvu vrstu izveštaja sa lica mesta dovoljno poslati jednogtoncatehničara koji zna da uključi rasvetu i pruži mikrofon pregovaračima. Oni će već nešto izjaviti… A možda bi političari mogli da završe u BiBiSiju kurseve za tehničare na televiziji pa da sve sami urade. Dođe im na isto.
