Sa njegovim donošenjem ujedno prestaju da važe odredbe Zakona o informisanju, koje su regulisale ovu oblast u sferi telekomunikacija. Novi zakon uređuje prava i obaveze oglašivača i detaljno utrvđuje koliko se može dnevno odvojiti vreme za reklame, da li one mogu da prekidaju filmove i informativne emisije…
Za razliku od elektronskih medija, oglašavanje u štampanim medijima zauzima vrlo malo mesta u ovom zakonu. Jedan od paragrafa propisuje da je „pravno dopušteno svako oglašavanje koje nije zabranjeno ovim ili drugim zakonom“. Tako se može smatrati da se sve ostale odredbe koje se odnose na elektronske medije odnose i na štampane, što se prevashodno odnosi na način oglašavanja duvana i alkohola. Zanimljivo je da ni u novinarskim udruženjima, ni u Savetu za radiodifuziju, koji bi tebalo da sprovodi deo kontrole oglašavanja, nisu upoznati kako je regulisana ova oblast.
U zakonu se navodi da se za oglašavanje duvana daje odobrenje na zahtev osnivača, odnosno izdavača ili uvoznika štampanog javnog glasila (osim oglasnog panoa), u slučaju kada nadležni organ utvrdi da sadržina ili planirana sadržina štampanog javnog glasila nije namenjena maloletnicima. Rok za izdavanje uverenja je 15 dana od dana prijema zahteva, a u slučaju da nadležni organ u tom roku ne donese rešenje, smatraće se da je uverenje izdato. Uverenje se izdaje za rok od godinu dana, a može biti povučeno u slučaju da se sadržina štampanog javnog glasila promeni tako da je delimično ili u potpunosti namenjena maloletnicima. Broj uverenja navodi se u impresumu štampanog javnog glasila ili u javnom registru tih odobrenja koji se vodi pri nadležnom ministarstvu, za inostrana štampana javna glasila.
Cvjetin Milivojević smatra da su se autori zakona verovatno ugledali na Ameriku i Francusku gde je dozvoljeno sve što nije zabranjeno, te da zato oglašavanje u štampi nije detaljnije regulisano.
M. Miloradović
