[box align=’box-left’ id=’3851′]
Jedno od centralnih pitanja na okruglom stolu, koji su organizovali Sindikat novinara Srbije, Koalicija zaposlenih u medijima (ZUM) i Kragujevačka inicijativa, bilo je da li povlačenje države iz medija samo po sebi jeste garancija uspostavljanja medijskih sloboda, a većina učesnika u diskusiji uverena je da bi efekat bio upravo suprotan, odnosno da bi se javni interes prepustio na milost i nemilost formalnim i neformalnim interesnim grupama.
Državni mediji su, kako smatra urednik „Nove srpske političke misli“ Đorđe Vukadinović, jedini kakav, takav garant slobode i objektivnosti informisanja, a njihovo gašenje i privatizacija ne bi bili doprinos pluralizmu medijske scene, već glogov kolac u srce javnog interesa.
„Državni mediji, mediji od javnog značaja i javni servisi su kolateralna šteta rata koji se vodi protiv države, a time i državnog vlasništva. Onda se tom krstaškom pohodu pridružuju motivi oligarha, kriminalnih i interesnih grupa“, upozorio je Vukadinović.
Sama ideja privatizacije medija je, kako je objasnio, proistekla iz neoliberalne ideologije koja počiva na pogrešnoj mantri da je privatno vlasništvo lek za sve, a koja je u međuvremenu propala.
„U državnim medijima postoji kakva-takva opozicija, makar i marginalizovana“
„Privatni mediji u devetnaestovekovnom smislu su vrsta dinosaurusa koji odumiru, jer medijskom scenom u svetu vladaju korporacije, a ne neka preduzeća formirana individualnom inicijativom“, konstatovao je Vukadinović, istakavši da, iako država nije dobar vlasnik, mediji u njenom vlasništvu jesu veći garant slobode informisanja nego privatne stanice koje su ekspozitura svojih gazda i mutnih privatnih interesa.
„U državnim medijima postoji kakva-takva opozicija, makar i marginalizovana, jer znaju da će se vlast promeniti i da bi mogao doći neko iz druge političke opcije za direktora ili člana upravnog odbora. Bolje je zato da država ima uticaj na medije, ali da se zna koji su to mediji, a da se privatnima omogući opstanak na tržištu“, rekao je Vukadinović.
Medijski ekspert Boban Tomić upozorio je da potpuno povlačenje države iz medija ne garantuje njihovu deideologizaciju, i da treba insistirati, ne na privatizaciji, već transformaciji promenom upravljačkih i vlasničkih struktura.
„Najbolje je krenuti u traženje novih modela u skladu sa onim što će na ovom prostoru biti u narednih deset ili petnaest godina sociološki, politički i antropološki oblik ponašanja“, rekao je Tomić, navevši da država mora biti garant opstanka kvalitetnih medija, pre svega na lokalu.
„Najopasnije je nerazumevanje koncepta deregulacija i učešća države u medijskoj sceni, jer nije država ideologija i nije deregulacija isto što i odlaženje države iz medija i njihovo ostavljanje na trotoaru istorije. To nije uradila nijedna država u okruženju“, upozorio je Tomić.
Novinar i publicista Slobodan Reljić smatra da se ovde insistira na neoliberalnom modelu u vreme kada se samo još u Srbiji u njega veruje, zbog čega je takozvana deregulacija u medijskoj sferi nastavak neokolonijalnog pohoda na istok započetog padom Berlinskog zida.
„Sada sve to hoćemo da porušimo da bi nam OEBS i Brisel sve pravili iznova“
„Ne može da bude funkcionalan zakon koji će se slati Briselu i OEBS-u na pregled, jer svaka sredina ima svoja autentična iskustva u ovoj materiji. Mi nikada nećemo uzeti u obzir da je ovde postojalo novinarstvo i mediji na nivou zapadnih i sada sve to hoćemo da porušimo da bi nam OEBS i Brisel sve pravili iznova“, rekao je Reljić, i zaključio da novinari sami moraju da se izbore za svoja prava i status jer nekoga u Briselu ne zanima da li će da opstane neka televizija u Pirotu ili Vranju.
Profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić je, osvrćući se na problem netransparentnog vlasništva u medijima, podsetio da se još uvek nije učinilo gotovo ništa kako bi se otklonila nedozvoljena koncentracija vlasništva u medijima, pritisci na medije i netransparentno vlasništvo na koje je u svom izveštaju upozorila nekadašnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.
„Izveštaj Verice Barać dočekan je hladno. Verovatno u njemu ima i podataka koji se ne bi mogli braniti, ali sam izveštaj je velika opomena i projekat koji je trebalo da pokaže u kakvom je stanju medijska scena Srbije“, rekao je Čupić.
Prema njegovim rečima, treba omogućiti da se znaju pravi vlasnici medija, da se proveri njihova imovina i njeno poreklo, jer često se iza formalnih vlasnika kriju suštinski vlasnici, da se spreči mešanje vlasnika u uređivačku politiku, da se medijskim radnicima garantuju dobri ugovori i iznađu rešenja kako se oglašavanje ne bi koristilo kao sredstvo uticaja na medije.
