O Ćuruviji se i dan-danas najviše govori, iako penzionisani policajci još uvek drže na stolu plastificiranu stranicu sa tridesetak portreta ljudi iz podzemlja i vlasti ubijenih od 1990-2001. Kao što zvaničnici MUP poput Vanje Vukića kažu da većina tih slučajeva nije „zatvorena“, odnosno da se u izvesnom smislu na njima i dalje radi.
Međutim, jedino je Ćuruvijino ubistvo postalo čista simbolika – neotkrivanje ko je, po čijem nalogu, i sa kojim tačnom motivom, ispalio u njega 17 metaka, na Uskrs, usred bela dana u centru Beograda – i dalje govori mnogo o Srbiji. I dalje se, uprkos svim saznanjima plasiranim u javnosti – da je slučaj policijski rešen, da istražni organi sve znaju, ali da nemaju validan dokaz za sud – slučajem Ćuruvija meri (dis)kontinuitet sa prethodnim režimom. Kako god taj režim bio shvaćen u prostoru i vremenu, njegova suština jeste da su protiv političkih ili ekonomskih protivnika bila dozvoljena sva sredstva, uključujući i egzekuciju. Nije zato slučajno neposredno pre izbora 2012. Jelko Kacin poručio da će pre ili kasnije u odnosima Srbije i EU na red doći na red „stari slučajevi“ kojima bi se testirala „vladavina prava“. Iz te vizure Ćuruvija bi mogao za Srbiju da bude ono što je slučaj Perković za Hrvatsku – zatezanje u samom predvorju EU, ali to samo u slučaju da još uvek ima živih svedoka i aktera.
A da ih ima, proističe iz rada poludržavne Komisije za istinu, koja se već gotovo godinu dana bavi rasvetljavanjem ubistva novinara, kao dosad najjača manifestacija političke volje da se ona razreše. I to volje koju ispoljava vicepremijer i koordinator službi bezbednosti Aleksandar Vučić, a koja prema makijavelističkom tumačenju, izvire iz činjenice da je u vreme Ćuruvijinog ubistva on bio ministar informisanja. Razrešenje ovog zločina bi tu prošlost rasteretilo, čak i ukoliko se do njega dođe otkrivanjem tajni koje navodno čuva ratni šef RDB Radomir Marković, osuđen praktično na doživotni zatvor za teža dela. A to rasterećenje je i te kako jači politički interes, od onih pripisivanih ranijim vlastodršcima – da se ne obelodani sadržaj njihovih navodnih saradničkih dosijea koje je Marković navodno neovlašćeno zadržao.
