[box align=’box-left’ id=’4174′]
Mediji u Srbiji previše senzacionalistički i često ne vodeći računa o etičkom kodeksu izveštavaju o pravosudnim temama, dok, sa druge strane, pravosudje ne razume potrebe medija i nije dovoljno pristupačno, zaključak je učesnika današnjeg skupa „Pravosudje i ediji“, održanog u Beogradu.
Na skupu u Medija centru upoređena su iskustva Srbije i Nemačke. Nemački sistem pravosudja, pa samim tim i odnos sa medijima, uredjeniji je od srpskog, ali ipak postoje i neki slični problemi i dileme, složili su se uccesnici.
„Napetost u odnosima pravosudja i medija će uvek postojati i to se nikada neće promeniti. Ne smatram da je to loše, pošto upravo zbog te napetosti, postoji i medjusobna kontrola“, ocenio je predsedavajuć i sudija Okružnog suda u Berlinu Bjern Reclaf.
On je napomenuo da su i nemačkoj javnosti najzanimljivije upravo one najsenzacionalističkije teme, koje se tiču poznatih osoba, kao i da se i u Nemačkoj ponekad odlazi predaleko u iznossenju ličnih detalja iz pojedinih slučajeva.
Kao primer je naveo sluccaj televizijskog voditelja, protiv kojeg je vodjen proces zbog navodnog silovanja. On je oslobodjen optužbi, ali mu je, kako ocenjuje Reclaf, pisanjem medija naneta nepovratna šteta.
„Ponekad se klatno vrati, pa mediji postanu svesni da su preterali. Onda u medijima kreću optužbe na račun portparola sudova, kako su oni zapravo saopštili visse informacija nego ssto je trebalo“, kazao Reclaf.
On je istakao da su dva osnovna načela kojih moraju da se drže i mediji i pravosudje to da niko nije kriv dok se to ne dokaže, kao i da se ne smeju odavati činjenice koje mogu ugroziti tok neke istrage ili ugroziti nečiju privatnost.
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Dragana Boljević istakla je da, za razliku od Nemačke, pravosudje i medije u Srbiji muče neki bazicčni problemi – poput nezavisnosti, uticaja politike i ograničenog medijskog prostora za pojedine teme.
„Niko ne razume novinare bolje od nas sudija, mi znamo šta je život novinara, pritisak sa kojim su oni suočeni i preveliki uticaj političke vlasti „, kazala je Boljević.
Ona je navela da u srpskim sudovima nema dovoljno obučenih portparola, koji će osećati pravu potrebu medija, a pre svega neophodnost da informacije budu dostupno najbrže moguće i napisana razumljivim jezikom.
„Potrebno je i da portparoli sami reaguju i predvide slučajeve koji će biti zanimljivi i atraktivni za javnost. Na taj način che preduprediti neprecizne i senzacionalističke informacije“, smatra Boljević.
Novinar Zidojče cajtunga Vojfgang Janiš ocenio je da mediji u nemačkoj nemaju problema sa pristupom informacijama sa sudskih procesa, koje su uglavnom dostupne i na internetu, ali ipak postoje problemi u samom odnosu pravosudnih organa prema predstavnicima medija.
„Postoji odredjena hermeticcnost u pravosudju, uzdržanost i odbojnost prema medijima. Pravosudje se često brani od medija umesto da sa njima saradjuje“, smatra Janiš.
Novinarka „Politike“ Aleksandra Petrović istkla je da portparoli sudova zbog velikog obima posla u samoj sudskoj praksi i nedovoljne obučenost ne razumeju potrebe i ne izlaze u susret novinara.
„Imamo portparole koji upućuju na oderedjene zakone, tumačenja i odluke objavljene na sajtovima. Nismo lenji, ali novinari zaista nemaju vremena za takve stvari, potrebna im je brza i sažeta informacija“, kazala je Petrović.
Ona ističe i da mediji baveći se „velikim slučajevima i poznatim ličnostima“, često zaboravljaju na „obične“ gradjane i njihove probleme.
Kao problem ona je istakla i to što su novinari često „svaštari“, bave se najrazličitijim temama i nemaju mogućnosti da se profesionalno posvete jednoj oblasti.
